Ptičji grip >

Preletanje Srbije

branka kaljević
antrfile: darinka mihajlović

"Virus ptičjeg gripa kod nas postoji, a to što nije otkriven ne znači da ga nema, već samo da odgovarajuće službe zbog nižih standarda praćenja nisu uspele da ga otkriju"

Pojava virusa ptičjeg gripa u Sloveniji i BIH dovela je do kulminacije nagađanja u beogradskoj čaršiji o tome zašto nas ni ptice, pogotovu one evropske, neće. Uglavnom su se iskristalisala dva čaršijska i mišljenje jednog zvaničnika: prvo, za sve je krivo NATO bombardovanje i uranijumsko zagađenje sredine. Drugo, da su i ptice shvatile da u ovdašnjoj bedi ne bi mogle da prezime i, jednostavno, beže. Posle višemesečnih državnih priprema, organizovanja štabova, kontrola, inspekcija (omanule samo u vakcinama protiv gripa koje su u novembru i decembru u Srbiji bile najdeficitarnija roba), jedan od zvaničnika je prošle nedelje izjavio da "ptice zaobilaze Srbiju" i da bi to mogao biti razlog što smo dosad pošteđeni opasnog virusa.

UPOZORENJA: Osim Srbije, virus koji se intenzivno širi zemljama Evrope u našem okruženju jedino nije pogodio SCG, Makedoniju i Albaniju. Postavlja se logično pitanje: ili ga stvarno nema, ili nismo uspeli da ga otkrijemo?

Profesor dr Saša Marinković, ornitolog iz Instituta za biološka istraživanja"Siniša Stanković", kaže za "Vreme" da je ubeđen da "virus ptičjeg gripa kod nas postoji, a to što nije otkriven ne znači da ga nema, već samo da odgovarajuće službe zbog nižih standarda praćenja nisu uspele da ga otkriju. Uostalom, i u Evropi se danas razmišlja na isti način. Pogotovu kad su u pitanju južne zemlje kao što su naša, Albanija ili Makedonija, gde su migracije ptica sa severa masovne. Dakle, hteli mi to da priznamo ili ne, ptice selice su verovatno prenele virus na domaću populaciju ptica i mi ga zapravo sada imamo u prirodi". On upozorava da je ovo izuzetno važan trenutak da se uoče slabosti, poprave standardi praćenja i obaveštavanja, konsoliduju timovi, masovnije edukuje stanovništvo kako bismo što spremnije dočekali za dve-tri godine eventualnu pojavu pandemije koja je opasna za ljude: "To je trenutak kada smrtonosan virus ptičjeg gripa H5N1 pređe barijeru, počne da mutira i postane prenosiv s čoveka na čoveka. U ovom trenutku pojava virusa nije toliko opasna koliko se priča, što naravno ne znači da prevencija ne mora da bude besprekorna", kaže Marinković, koji gotovo 25 godina, kao jedan od desetak ornitologa koliko ih ima u našoj zemlji, proučava ptice.

PRIZNANJE: U ponedeljak (20. februar) bezbrižno šegačenje oko ptičjeg gripa dobilo je nešto ozbiljniji ton: direktor Veterinarske uprave Srbije Dejan Krnjajić saopšto je da je pitanje dana kada će se ptičji grip, zbog vraćanja ptica kućama, ipak pojaviti i kod nas, da je u Srbiji od oktobra uginulo oko 46.000 ptica od kojih je više od 2000 ispitano u referentnoj domaćoj laboratoriji (Veterinarski institut Kraljevo) i da kod nijedne od ispitanih nisu pronađeni simptomi virusa. Za razliku od svih naših suseda i evropskih zemalja koji su prve uginule ptice odmah slali u za najrelavntniju laboratoriju Evropske unije u Vejbridžu u Engleskoj, mi nismo poslali nijednu. I dalje se uzdamo u sopstvene snage i veterinarsku laboratoriju u Kraljevu. Tamo je poslata i uginula čaplja, pronađena prošle nedelje na obali Dunava kod graničnog prelaza Prahovo za koju su veterinari procenili da verovatno nije uginula na mestu gde je nađena, već da ju je izbacila voda. Ptica je verovatno uginula u Rumuniji ili Bugarskoj, gde je virus pritičjeg gripa već registrovan u više navrata.

Kod nas za sada državne vlasti odlučno reaguju na graničnim prelazima. Tako je zbog sumnji u pojavu ptičjeg virusa u BiH na graničnim prelazima odmah uvedena obavezna dezinfekcija motornih vozila i putnika, carinici pomno pregledaju prtljag putnika a odmah je zabranjen i uvoz živine iz BiH. Slične mere preduzete su po naredbi Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i prema drugim susednim državama koje su se našle pod naletom ptičjeg gripa.

Kontrola i pridržavanje propisanih pravila nešto teže se odvija u unutrašnjosti zemlje. Koke, patke, guske uglavnom slobodno šetaju iako je propisano da se drže zatvorene. Dosad su zabeležene 4000 slučajeva kršenja ovog propisa a podnete su i 783 prekršajne prijave. Početkom ove nedelje sanitarni inspektori počeli su oštrije da kontrolišu uličnu prodaju živinskog mesa. Dr Krnjajić izjavio je da se posebno nadziru mesta "blizu vode, ribnjaci i jezera, gde postoji opasnost da živina dođe u kontakt sa pticama".

PRENOSIOCI:Sagovornik "Vremena" dr Marinković, potvrđuje da su najugroženija nizijska područja jer se tamo skupljaju najraznovrsnije ptice: "Posebno je rizično u Vojvodini jer tamo ima ribnjaka i razliva gde se skupljaju divlje ptice, a stanovništvo već tradicionalno gaji perad (guske, patke) tako što ih puštaju da slobodno plivaju u prirodi. Virus bi se nešto kasnije mogao pojaviti i u planinskim predelima Srbije."

Dr Marinković kaže da zemlje evropskog juga imaju najjače migracije i otuda je Srbija veoma privlačna za ptice: "Zato moram da reagujem na izjavu koja se ovde čula prošle nedelje da ptice zaobilaze Srbiju. To jednostavno nije tačno. Kao što nije tačno da nam opasnost preti od povratka ptica. Virus je, kao što sam rekao, verovatno već tu. Mislim da u prenošenju zaraze nisu više u pitanju ptice selice, već da treba obratiti pažnju na naše ptice."

Naravno, najjači put za migraciju je svakako dunavski, "pa stoga nije ni čudno što je prva pojava virusa ptičjeg gripa u Evropi zabeležena u delti Dunava. Kroz Srbiju nema takvih suženja i ptice lete širim frontom: Dunavom preko Đerdapa do Crnog mora i dolinom Morave, zatim dolinom Varadra do Egejskog mora".

Pominje da se kod nas zimska jata uredno broje od 1984, ali da su "ove godine zabeležili retke vrste, na primer morske ronce koji se gnezde čak na Grenlandu i Islandu. U velikim jatima dolaze guske sa severa i najčešće se stacioniraju oko Deliblatske peščare. Tamo jedan tim obilazi jezera i kontroliše situaciju. Ali to nije dovoljno. Mora se uspostaviti kontakt i sa lokalnim zajednicama i nevladinim organizacijama i svi moraju da budu uključeni. To je jedini način da pravovremeno reagujemo, koji je u Zapadnoj Evropi već ustaljen za detekciju virusa ptičjeg gripa."

Zbog svoje veličine i izgleda, najvidiljviji prenosioci virusa su labudovi. Međutim, od gripa mogu da obole i gavrani, svrake, male ptice pevačice. Dr Marinković kaže da posebno treba biti "oprezan sa domaćim pticama koje su najbliže čoveku, zbog čega je posebno važno utvrđivanje standarda držanja ptica (patke, guske...) kako bi se smanjio kontakt sa populacijom divljih ptica. Golubovi, na primer, mogu biti veoma opasni u širenju virusa u gradskim sredinama. Mada kod vrabaca nije zabeležen virus ptičjeg gripa, s obzirom da pripadaju grupi ptica pevačica, ne bi trebalo da budu izuzetak."

UTEHA: Svi podaci upućuju na to da je virus ptičjeg gripa ozbiljno prisutan u Evropi: u Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj. Virus H5N1 zabeležen je samo kod divljih ptica i za sada nema slučajeva oboljevanja domaćih ptica niti prenošenja virusa na ljude. Osim oštrih mera zabrane uvoza pre svega kokošijeg mesa i perja, EU je za borbu protiv virusa izdvojila 1.900.000 evra za nacionalne programe kontrole i nadzora, kao i za dodatna testiranja divljih ptica i domaće živine. Nadzor će se sprovoditi do kraja ove godine.

Epidemiolog i predsednik radne grupe za primenu plana aktivnosti pre i u toku pandemije ptičjeg gripa dr Predrag Kon nedavno je izjavio da je "naša zemlja organizaciono i kadrovski sposobna da se odbrani u slučaju pojave ptičijeg gripa". I on tvrdi da bi se prvi slučajevi obolelih ptica mogli pojaviti početkom marta, kada se očekuje novi prelet ptica selica. Osim kontrole na graničnim prelazima, veterinarski inspektori svakodnevno kontrolišu živinu na farmama velikih kombinata i individualnih domaćinstava. Prema informacijama iz Veterinarske uprave Srbije, dosad je podneto samo 1000 zahteva za registraciju vlasnika živine, što je inače obaveza za svakog ko drži više od 50 kokošaka.

Posle prvih strahovanja od pojave ptičjeg gripa u oktobru, kada je zavladala prava pomama za vakcinama, lekom tamiflu i nano-maskama (ničega nije bilo dovoljno) i kada su mediji beležili gotovo svako prijavljivanje građana o pronalsku uginulih ptica, u mesecima koji su usledili kao da smo zaboravili na ovu opasnost. Živina je mirno šetala po dvorištima i njivama, a građani koji su i dalje prijavljivali slučajeve uginutih ptica postali su i predmet podsmeha. Šegačenje sa ptičjim gripom nije mimoišlo ni ovdašnje internet sajtove.

Ni organizovani državni stručni timovi nisu se baš mnogo trudili da preko medija upozoravaju javnost da opasnost nije prošla. Država jeste preduzela mere zaštite, za naše prilike čak solidne, ali ne i edukaciju stanovništva među kojim je četvrtina nepismena ili polupismena. Nije poznato ni da li je bilo ko kažnjen zato što se nije pridržavao propisanih uputstava i standarda o čuvanju živine i ptica. Za one pismenije tabloidi su plasirali priče o zaveri velikih farmaceutskih kompanija koje su opet, ovog puta preko ptičjeg gripa, smislile da zarade veliki novac. Ako takva priča i stoji, ne može se omalovažavati planetarna opasnost od virusa H5N1 koji bi, po procenama naučnika, za par godina mogao odneti više od 100.000.000 života. Na najnovije najave naših zvaničnika da nas grip ne može mimoići verovatno će, kao i u prvom naletu, reagovati gradsko stanovništvo. Njihove sumnje u verodostojnost informacije državnih organa da nas je zaobišao virus ptičjeg gripa nisu ni prestajale. Sa seoskim će ići već teže.

Dr Marinković smatra da se zbog mogućeg pogoršavanja situacije obaveštavanje građana mora podići na viši nivo. Upozorava da nisu dovoljni samo državni timovi i da u borbu protiv virusa ptičjeg gripa "moraju na terenu biti uključena sva udruženja lovaca, ribolovaca, golubara, nevladine organizacije koje bi javljale svaku informaciju, jer je to za opšte dobro". Dr Marinković procenjuje da bi izgradnji poverenja na relaciji građanin–država doprinelo i to da se uginule ptice šalju u pomenuti referentni institut u Velikoj Britaniji.


 

Istočna Srbija: blizu bolesti

Uginuli labud u Vidinu, u Bugarskoj i uništavanje živine u Kalafatu podigli su stanje pripravnosti i preventivu na viši nivo i u Timočkoj krajini, s obzirom na to da je Zaječar na šezdesetak kilometara od Vidina

Granični prelaz sa susednom Bugarskom, Vrška čuka kraj Zaječara, od prošle nedelje je pod pojačanom kontrolom zabrane uvoza živinskog mesa i prerađevina i obaveznom dezinfekcijom vozila koja ulaze u Srbiju. Ove mere razumljivog opreza zbog ptičijeg gripa nisu prekinule dobru regionalnu saradnju među opštinama Zaječar, Vidin i Kalafat, koje su centri Evroregiona Dunav 21. Prošlog petka, vidinski kmet (predsednik opštine), doktor Ivan Cenov, pozvao je na sastanak u grad na Dunavu predstavnike Zaječara i Kalafata, kako bi i u ovakvoj situaciji pokazali neophodnu saradnju i pomoć koju jedni drugima možemo da pružimo. Iskustva Rumuna, nažalost, nisu se mogla čuti jer delegacija Kalafata nije došla. Izvinili su se i obrazložili sprečenost da dođu ozbiljnošću akcija koje preduzimaju u suzbijanju ptičijeg gripa u tom delu Rumunije.

Uginule ptice u Bugarskoj bile su u preletu i nisu mogle da zaraze domaću živinu i ostale ptice, rekli su bugarski zvaničnici. Ljudi koji su bili u kontaktu sa uginulim labudovima na Dunavu, takođe nisu zaraženi, uverio je zaječarske kolege Ivan Cenov: „Preduzete su sve preventivne mere i formirani institucionalni organi i timovi ljudi za borbu protiv zaraze. Sve se to dobro pokazalo kod nas u ovom prvom slučaju. Teža je situacija pored Crnog mora i na granici sa Turskom."

Dakle, prema onome što se čulo na ovom sastanku, u Vidinu su opasnost od ptičijeg gripa dočekali spremno. Odmah pošto je potvrđeno prisustvo virusa H5N1 kod uginulog labuda, sprovedene su predviđene mera zaštite u Vidinu i 33 seoska naselja ovog dela Bugarske. Odgovorni za sprovođenje ovih zadataka su seoski kmetovi, a svi građani su se obavezali da će eventualno zaraženu živinu, golubove ili druge ukrasne ptice odmah uništiti uz nadzor i uputstvo veterinarskih i drugih službi.

„Mere i akcije njihove države, koje su sprovedene do opština i seoskih naselja, skoro su iste kao i kod nas", kaže doktor Srećko Nikolić, predsednik štaba za prevenciju i zaštitu od ptičijeg gripa zaječarske opštine, "ali je bilo vrlo korisno čuti kako se ti postupci konkretno sprovode u situaciji kada se pojavi oboljenje kao što je to ovde slučaj." Ovakva saradnja i razmena informacija sa našim susedima u Bugarskoj i Rumuniji samo mogu da spreče eventualno širenje zaraze, a ljudi naše tri opštine moraju biti upozoreni na realnu opasnost u kojoj smo se svi našli, smatra i predsednik opštine Zaječar Boško Ničić.

Timočku krajinu ne čini samo prostorna bliskost sa pomenutim državama u kojima su potvrđena žarišta ptičijeg gripa mogućim mestom gde će se naći prva zaražena ptica u Srbiji. Za najugroženije područje smatra se Porečki zaliv u okolini Donjeg Milanovca, koji je jedino zvanično registrovano zimovalište ptica u Srbiji u kome prezimi oko 50.000 selica. Za one koje se ne prizeme na ovom mestu, opet smo na ogranku jednog od koridora kojim ptice iz Sibira i Mongolije lete preko naših krajeva u još dalje oblasti. Zato je bojazan realna da će se i kod nas pojaviti ptice zaražene ovim virusom, ako ne u ovoj, možda u sledećoj sezoni, smatra doktor Predrag Marušić, epidemiolog zaječarskog Zavoda za zaštitu zdravlja. Stručnjak ove ustanove koja pokriva celo područje Timočke krajine smatra, međutim, da smo za ovu opasnost bolje pripremljeni od nekih naših bivših republika. „Mi smo jedna od 40 zemalja koja je plan Svetske zdravstvene organizacije potpuno primenila, prevela i prilagodila našim uslovima zdravstvene službe i drugih organizacija. Planiranu situaciju smo proradili, a plan i ima zadatak da nas ono što se ciklično u prirodi dešava ne zatekne nespremne." Doktor Marušić podseća da je potrebno nekoliko loših poteza u ponašanju da bi se čovek razboleo, a ispunjavanje minimuma propisanih higijensko-sanitarnih obaveza znatno smanjuje rizik da se to ne dogodi. Rizik neodgovornog ponašanja pojedinca velik je ne samo po zdravlje živine i drugih ljudi već i po ekonomiju sredine, budući da se u slučaju zaraze uništava sva živina na tom području.

U odnosu na situaciju od pre nekoliko meseci, čini se da su obruč u kome smo se našli i bolja informisanost prilično smanjili početnu paniku. Proteklo vreme i iskustvo drugih idu nam naruku.

Darinka Mihajlović


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA