Afera "Kofer" >

Kiparske i druge veze

Dok se eksperti iz G17 plus raduju što je pažnja tabloidne javnosti skrenuta sa njih na Ivicu Dačića, stvari se raspetljavaju polako i, treba se nadati, sigurno

Ivica Dačić na putu je da postane kolateralna žrtva jedne krupne operacije za koju je on sam sasvim nebitan. Ali, to se događa kad se čovek druži sa pogrešnim ljudima i zalazi na nepotrebna mesta... U politici je to tako: na pravdanja tipa "ko je mogao znati?", sledi odgovor "trebalo je znati, građani". Ako su Baki, Mrka i Vučela počeli da oštre noževe na nekoga – taj neko mora jako da se pripazi. Ali, to je sada problem SPS i ove koalicione vlade koja treba da proguta parlamentarnu podršku koju umesto Ivice hoće da predvode Mrka, Baki i Vučela, pa neka vide svi zajedno između sebe.

U međuvremenu se još neke kockice polako slažu. Desilo se baš nekako tog kobnog 12. januara 2006. da je kiparska banka Laiki (poznatija u našim krajevima kao Cyprus Popular Bank), omiljena banka Borke Vučić iz njenih (Borkinih) boljih vremena, uspešno formalno okončala nadmetanje za preuzimanje (takeover bid) beogradske Centrobanke a.d. U predugovoru koji je objavljen u novembru 2005. bila je objavljena okvirna cena u redu veličina između 38 do 45 miliona evra (na bazi 100 odsto prodatih akcija). Zaključno sa 12. januarom 2006, međutim, prodato je 90,43 odsto akcija Centrobanke a.d. iz Beograda. Za tih 90,43 odsto Laiki banka platila je svega 34.000.000 evra; da je kupila svih 100 odsto akcija, ekvivalent bi bio nekih 37.500.000 evra, a minimalna dogovorena cena bila je 38.000.000. Tu se pojavila izvesna razlika; ona ne mora da bude baš tolika kolika ispada prostom računicom, jer je moguće da se naknadnom analizom (due dilligence) ustanovilo da banka ne vredi baš toliko. Jako se retko događa, međutim, da efektivno plaćena cena bude niža od donje granice nedavno zajednički proglašenog reda veličine (38.000.000 evra). Tu je neko nešto klepio: kiparski direktori svakako, ali ne mnogo; Kiprani su očigledno bili spremni da plate više nego što su akcionari dobili; platili su, a taj iznos završio je negde u Beogradu, ali ne kod akcionara.

Usput, kad smo već kod toga: glavni pregovarač sa Kipranima bio je Tahir Hasanović, član Upravnog odbora Centrobanke a.d. i njen akcionar sa 6,2 odsto akcija preko svoje kompanije Hila intl. On je inkasirao nekih 2.300.000 evra za svoje akcije, što mu dođe čist profit: naime, akcije je kupio na osnovu kredita koji je jednoj od njegovih firmi odobrila baš ta Centrobanka a.d. Bio je to unebovapijući finansijski prekršaj, ali niko iz sektora kontrole Narodne banke Srbije nikada nije postupio u vezi s tim. Na čelu tog sektora bio je Dejan Simić. Svi gornji podaci koji se odnose na ovu transakciju mogu se lako naći na veb sajtu Centralnog registra za depo i kliring hartija od vrednosti (www.crhov.co.yu).

Ta današnja Laiki banka, nekada mnogo poznatija kao Cyprus Popular Bank iz koje Borka Vučić i njeni klijenti nisu izbijali, javlja se, inače, kao sasvim prirodan izbor za operacije iz kojih je na kraju ispala afera "Kofer". O tome bi nešto mogao znati i nekadašnji guverner, a sada ministar Mlađan Dinkić: on je išao onomad na Kipar da traži pare koje su Slobodan Milošević i njegova lopovska klika opljačkali i izneli iz zemlje.

Kako "Vreme" saznaje, Vladimir Cizelj i Sekula Pijevčević osećaju se donekle neprijatno zbog sudbine Vladimira Zagrađanina: navodno su ponudili pomoć porodici i u tom pravcu. Zaista: ostaje pitanje – zašto njih dvojica, Cizelj i Pijevčević, nisu policiji rekli da je Zagrađanin u šemi kao kurir i tako ga spasli pritvora i progona? Mora biti da su imali neki razlog da to ne učine. Saznaje se takođe da je u GSUP-u bio pozivan i onaj Aleksandar Nikačević (ako ga se sećate), a da se kao advokat Zagrađaninov javlja i onaj Miljkan Karličić, isti takav kao i on, onaj što je krajem 1998. zatvarao novine po zlikovačkom Zakonu o informisanju. Nikačević je, navodno, jako uplašen od "osvete Mosada"...

I na kraju je B92 otkrio da su predsednik Trgovačkog suda u Beogradu, neizbežni Goran Kljajević i Vladimir Cizelj zajedno malo putovali u Tel Aviv, sve u prijateljskom raspoloženju. Trgovački sud presuđivao je u korist Pijevčevićevog KEB-a (Kreditno-eksportne banke) iza kog stoje i izraelske pare, a protiv odluka Narodne banke Srbije. Cizelj je demantovao da poznaje Kljajevića. "Kofer" još nije raspakovan.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST