"Čipovanje" pasa >

Besnilo i ljubimci

marija vidić

U trenutku kada je u 21 opštini registrovana pojava besnila, građani će, pored uobičajene vakcinacije svojih ljubimaca protiv ove bolesti koja košta između 300 i 800 dinara, morati da izdvoje i novac za obeležavanje – 800 dinara za tetovažu ili 1600 za mikročip

Vlasnici pasa su od početka ove godine obavezni da prilikom redovne vakcinacije protiv besnila svoje ljubimce obeleže mikročipom ili tetovažom. Obavezu je uvelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pravilnikom o obeležavanju pasa i vođenju evidencije o obeleženim psima. Ipak, zbog sadržaja Pravilnika vlasnici u ovom trenutku – kao i narednih meseci – neće moći da "čipuju" ljubimca. Takođe će morati da pričekaju ukoliko sa svojim ljubimcem žele da putuju, na primer, u Englesku, Švedsku ili Irsku, jer je jedini način da tamo uvedu svog psa upravo mikročip u njegovom vratu. S druge strane, u trenutku kada je u 21 opštini registrovana pojava besnila, građani će, pored uobičajene vakcinacije svojih ljubimaca protiv ove bolesti koja košta između 300 i 800 dinara, morati da izdvoje i novac za obeležavanje – 800 dinara za tetovažu ili 1600 za mikročip.

U Srbiji ima samo nekoliko uvoznika mikročipova koji se, prema rečima Dejana Krnjaića, direktora Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede – uvoze na crno. Međutim, samo firma Velvet uvezla je oko 4000 čipova, sa kojima ljubimac može da otputuje u bilo koju zemlju. Njihova baza u koju se unose podaci o ljubimcu funkcioniše kao servis "izgubljeno-nađeno". Kako objašnjava dr Bojana Bobić-Gavrilović, veterinar i administrator ove baze, ne postoji zakon koji može da spreči uvoz. U novembru 2004. godine, kada je Velvet počeo da uvozi mikročipove kompanije Virbac, nije postojala agencija za lekove, već je traženo mišljenje Veterinarske inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede u vezi sa procedurom registracije. "Niko nije znao kakva je dozvola za uvoz potrebna, jer se mikročipovi nisu pominjali ni u jednom zakonu", kaže Bobić-Gavrilović. U to vreme, kako tvrdi, u Srbiji su ljubimci već bili obeležavani čipovima koji su "donošeni u džepovima".

Obeležavanje mikročipom svodi se na ubrizgavanje čipa dužine nekoliko milimetara injekcijom pod kožu na levoj strani vrata životinje. Implantacija je brza i bezbolna. Čip ne sadrži ništa drugo do jedinstveni petnaestocifreni broj, čije prve tri brojke označavaju ili proizvođača mikročipa, što je najčešći slučaj, ili državni kôd. Čip ne emituje energiju, već se aktivira indukcionom metodom – koristi energiju koju emituje skener, odnosno čitač, u trenutku kada se prinese životinji.

Mikročip

DRŽAVNI KOD: Međutim, ono što je zabrinulo uvoznike jeste rečenica koja se navodi u pomenutom pravilniku: propisano je da prve tri cifre čipova budu kôd Republike Srbije – 891. Državni kôd na mikročipovima obavezan je samo u još nekoliko zemalja Evrope: Danskoj, Francuskoj, Norveškoj i Velikoj Britaniji. U ovom trenutku, tri naša uvoznika nemaju ovakve čipove, već one na kojima su prve tri cifre oznaka proizvođača. Upravo ovaj detalj napravio je vakuum u daljem obeležavanju. Naime, proizvođačima je potrebno oko šest meseci i narudžbina od najmanje 10.000 komada da bi započeli proizvodnju mikročipova sa kodom 891. U Velvetu kažu da se ne usuđuju da naruče tu količinu jer je budućnost propisa i odluka vlasti neizvesna. U firmi Superlab kažu da su proizvođaču čipova Lefleks poslali zahtev za nove čipove i da još čekaju odgovor. Veterinar Milan Niketić, bivši predsednik Društva za zaštitu životinja Srbije, kaže da će i dalje da koristi postojeće mikročipove "trovan" bez obzira na Pravilnik, i da će jedina promena za njega od sada biti slanje podataka u centralnu bazu koju će formirati Ministarstvo.

Pošto, kako kaže Krnjaić, od stupanja na snagu novog pravilnika niko od uvoznika čipova nije pokazao interesovanje za dozvolu Ministarstva koja im je od sada neophodna za distribuciju, država će najverovatnije raspisati tender za njihovu nabavku. "U međuvremenu, u narednih mesec i po dana dozvolićemo da bude uvezena još jedna količina mikročipova. U Sloveniji je to upravo urađeno i cena čipova je bila znatno povoljnija, a verujem da će i kod nas biti bar upola jeftiniji." Krnjaić daje prednost čipovanju u odnosu na tetoviranje. Dr Milan Niketić, kao i Bojana Bobić-Gavrilović, tvrdi da je tetoviranje pasa mučno za životinje: veoma je bolno i najčešće se radi pod lokalnom ili totalnom anestezijom. Oboje navode da se upravo zbog toga vlasnici veoma retko odlučuju za tetoviranje psa. Kako objašnjava Bobić-Gavrilović, tetovirani brojevi često se izbrišu već nakon tri meseca, jer je koža psa u ušima, gde se aplicira tetovaža, veoma masna.

Bez obzira na najavljeni tender, čipovanje pasa neće platiti poreski obveznici bez obzira na to što će biti finansirano iz budžeta: Zakon nalaže da polovinu naknade za obeležavanje dobija veterinar, a drugu polovinu država. S druge strane, i pored toga što postoji nekoliko hiljada životinja sa mikročipom, na pitanje da li se u azilu za životinje u Ovči životinje pregledaju skenerom, za slučaj da su se tu našle greškom, Krnjaić kaže da "do sada nisu ni postojali mikročipovi".

BESNILO: Prema podacima Uprave za veterinu, od početka godine utvrđeno je besnilo kod 36 lisica, i registrovano je da su one ugrizle još sedam mačaka, isto toliko pasa i četiri kokoške. Udruženje veterinara male prakse apeluje da se veterinarskim ambulantama omogući vakcinacija protiv besnila. Naime, Zakon o veterinarstvu iz oktobra 2005. omogućio im je da vakcinišu, međutim, kako objašnjava predsednik udruženja Denis Novak, Veterinarski institut u Beogradu ovlašćen je za distribuciju vakcina – ali neće da ih proda ambulantama. "Kažu da nemaju odobrenje Uprave za veterinu, odnosno da imaju usmenu zabranu", kaže Novak. On smatra da je Zakon moderan i fleksibilan i da mu je jedina mana što se ne primenjuje. "Neopravdan je strah od toga da li će i ko da zaradi od vakcine. Predlog Udruženja je da ambulante vakcinišu besplatno jer je cilj da što više životinja bude vakcinisano. U Hrvatskoj, na primer, svake godine od januara do marta traje akcija obeležavanja i vakcinacije – tada su te usluge znatno jeftinije. Procene broja pasa – ljubimaca i lutalica – u Beogradu kreću se od 30.000 do 500.000. Cilj je da što više njih bude vakcinisano i registrovano. Što se cene obeležavanja tiče, pre nego što se odluče da uzmu ljubimca vlasnici treba da znaju da će imati troškove", kaže Novak.

On dodaje da je najveća mana Pravilnika što se ne odnosi na mačke, jer su one češći prenosioci besnila.

"Inspektor ne može da ulazi u stanove i kontroliše da li su mačke vakcinisane i obeležene. Vakcinacija je obavezna za životinje koje izlaze napolje, pa se to odnosi i na mačke koje izlaze ili žive u dvorištu", kaže Krnjaić.

PITANjE POREZA: U Upravi za veterinu, opet, na problem vakcinacije se gleda drugačije: "Nije tačno da su privatnici onemogućeni da vakcinišu protiv besnila. Prema starom zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja i novom zakonu o veterinarstvu, privatnici su mogli da obavljaju vakcinaciju, ali samo veterinarske stanice a ne i ambulante. Osnovna razlika je što stanica ima tri veterinara, a ambulanta jednog. Dužan sam da u februaru donesem program mera u vezi sa svim što treba da se uradi radi sprečavanja zaraznih bolesti; između ostalog biće donet i cenovnik, upravo da bi se izbegla ovakva situacija. Neko naplaćuje vakcinaciju 300, a neko 800 dinara. Takođe, različite su cene obeležavanja životinja: cena čipovanja ide i preko 2000 dinara, što je u ovoj državi previše", kaže Dejan Krnjaić. On dodaje da je u Beogradu malo mestâ na kojima može da se izvrši vakcinacija protiv besnila, a da se u međuvremenu ništa nije dramatično desilo, da nije u pitanju moral veterinara već finansijski interes. "Nažalost, u Beogradu radi veoma mali broj stanica, jer veterinari nisu želeli da se udružuju, zbog većeg poreza."

"Zakonom je data pravna mogućnost ambulantama da vakcinišu, i do 1. marta one će to moći da počnu.Takođe, njime smo pokušali da pomirimo nekorektnost u cenama. Ambulante su do sada bile paušalni poreznici – na mesečnom nivou su plaćale porez, dok su stanice u sistemu poreza na dodatu vrednost. Razlika je skoro 20 odsto, i za toliko su ambulante konkurentnije od stanica. Sada će ambulante koje žele da vakcinišu morati da uđu u sistem PDV-a, a mnoge se i dalje nisu preregistrovale. Dok ne bude donet program mera protiv zaraznih bolesti, one to treba da urade. Iako su revoltirani, mislim da je ovaj način najpošteniji", kaže Krnjaić.


 


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST