---

Roman >

Klipanska istraga

Majkl Frejn: Špijuni
Prevela Slobodanka Glišić
Dejadora, Beograd 2005.

Mislim da osećam kako me nakratko probada ljubomora puna divljenja prema njegovoj beskrajnoj sreći. Otac u Tajnoj službi, a majka nemačka špijunka – dok mi ostali ne možemo da napabirčimo nijednog zanimljivog roditelja!

Savremeni britanski pisac Majkl Frejn (Michael Frayn) kod nas je poznat gotovo isključivo kao dramatičar: svi još pamtimo sjajnu predstavu Ateljea 212 Iza kulisa (dotični se komad još igra u Zrenjaninu), a u istom prestoničkom pozorištu se još može videti Frejnova čehovijada zvana Divlji med. Majkl je Frejn, međutim, podjednako dobar i značajan prozaik, ali njegovi briljantni i lucidni romani – poput sjajnog poigravanja hladnoratovskom paranojom zvanog The Russian Interpreter – iz nekog razloga ovde nisu prevođeni. Špijuni (Spies), roman iz 2002, utoliko su prozna premijera Frejna u Srbalja.

Mnogo godina nakon rata, ostareli Stiven Vitli vraća se na malo, intimno hodočašće u nekada pomalo turobno, ali intimno i drago, danas gotovo neprepoznatljivo londonsko predgrađe u kojem je proveo dečaštvo, obeleženo traumom i avanturom Drugog svetskog rata; sveprisutni slatkasti vonj priveta (?), neke vrste korovnog bilja, njegova je prustovska "madlena", nostalgična psihoaktivna supstanca koja ga vraća u te davne dane, pravo ka Srcu Tame, kao jednoj velikoj tajni koju je delio sa svojim najboljim prijateljem Kitom, dečkom iz Najbolje Kuće U Ulici (iza čije se naizgled uglađene atmosfere kriju mrak, hladnoća i patološko, sistematično nasilje), njegovim nedostižnim idolom...

Na tom mestu, kroz flešbek gotovo u dužini romana samog, počinje "prava" priča Špijuna, ona u kojoj su Stiven i Kit tek dokoni dečarci bujne mašte koji gledaju nemačke avione kako im bruje iznad glava, i koji maštaju da nekako budu korisni i hrabri, da se nekako uključe u tu veliku, krvavu predstavu odraslih zvanu Rat. A onda Kit otkriva Stivenu Strašnu Tajnu: njegova šarmantna i otmena majka zapravo je ništa manje nego zla nemačka špijunka... A otkud on to zna? Pa eto, sumnjiva je i tajanstvena, čudno se ponaša... Treba je samo uhoditi i zateći je na delu. Što će dečaci, naravno, i početi da čine, i što će na koncu izazvati niz događaja i promena o kojima ništa nisu mogli ni slutiti, i što će uticati na njihove i na živote bližnjih na način o kojem ništa nisu mogli znati.

Pa dobro – ima li tu "stvarno" uopšte nekog nemačkog špijuna ili ne? Ako vam je do njih, poslušajte moj savet i okrenite se Piteru Činiju (v. "Vreme uživanja"), ali sa ili bez Hitlerovih uhoda, svet Frejnovih Špijuna jeste svet dramatičnog razotkrivanja velova misterija: upetljavajući se u bizarni svet Odraslih, Kit i Stiven će svakako otkriti neke tajne, ali – jesu li to baš one po koje su došli, ili je u pitanju nešto sasvim drugo, što će ti reći da ništa i nisi otkrio, osim jednog od bezbrojnih velova Odraslosti? Probijajući se, puni straha, kroz misteriozni tunel – ne bez stanovitih "frojdovskih" konotacija – u kojem misle da ih čekaju odgovori, ovi će dečaci napipati nešto mnogo strašnije i komplikovanije od onoga čemu su se nadali, i ustuknuće pred time, ali će već biti kasno...

Špijuni su gorka posveta dečaštvu, divljini imaginacije jedne autentično klipanske dobi (magarećih godina, rekao bi blagi čovek Ćopić), te nesentimentalni hommage jednoj epohi. Ali takođe i izvanredna studija paranoje, identitetska igra u kojoj će se opravdano postaviti pitanje ko je zapravo špijun – onaj koji je sumnjiv ili onaj ko sumnja, umešno izveden esejistički (mal)tretman pojma Drugog, Stranca – u ovom slučaju "Nemca", misterioznog nemačkog pilota – koji je nužno, po defaultu sve suprotno od Nas Koji Smo Dobri, koji smo Naši. Samo, šta je to zapravo biti Naš? I kako se to postiže, ko ti to garantuje? Ta, na kraju sve (i svakoga) ionako razveje vetar, sve osim tog slatkastog vonja priveta, otužnog podsetnika da će svi "čvrsti odnosi" i sva naša neupitna znanja koliko sutra da se skrune, da će – tek što smo se okrenuli – iza nas doći neki drugi ljudi, da marljivo ponove naše gluposti.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---