---

Otvoreno pismo ruskoj dumi, načelniku moskovske policije, Visokom komesarijatu za izbeglice i ruskom narodu

– Oli smo mi nešta propustili ili protestna nota Srbije pravnom nasledniku Sovjetskog Saveza još nije uručena?

– Misliš na to što Miru i Marka drže kao malo vode na dlanu?! Mi ih prijavili Interpolu a Rusima ispadoše ponajmilije izbeglice...

– Zar niko u MIP-u nije plaćen da se službeno duri iako nas se oni u Moskvi boje ko vrana skeledžije...

– S druge strane, Miru su naši optužili bez veze: uticala da dadilja dobije stan...

– Ma meni je to simpatično, ali su Rusi dužni da se drže poternice, makar se cela Srbija sutra učlanila u SPS i u JUL...

– Tako je, postupićemo strogo birokratski: je li za tom i tom građankom SCG raspisana takva i takva poternica, jeste, spasibo, želite li da sačuvate diplomatske odnose sa demokratskom Srbijom, konecho, da, pa nemojte nam onda gurati prst u oko...

– Vadiće se na tradiciju, pre Drugog svetskog rata Moskva je bila utočište za istaknute komunističke prvake... Kako beše onaj hotel gde su kicoši poput Tita imali sve plaćeno, Luks?

– Brkam kera koji se telohraniteljski bacio da primi šrapnel i tu povijesnu gostionicu, jedno je Reks, drugo Luks, ali koje je koje...

– Nema veze. Da se držimo mi teme: Vashe visokoblagorodie, bla, bla, bla, najoštrije protestujemo što ste begunce pred našim kakvim god zakonom primili sa upravo imperijalističkom arogancijom...

– To čak i ne krijete...

– Marka po Hagu vozi limuzina koja pripada ruskom veleposlanstvu...

– Kako na to gledaju druge izbeglice koje se tu i tamo takođe nađu izvan pomajke Rusije, a na tuđinskom aerodromu ih ne čeka nikakav podvoz...

– A kamoli zaštita od zemljaka vazda ornih na krvnu osvetu!

– Da, ima tu posla i za Ustavni sud Rusije: izbeglice su ravnopravne bez obzira na pol, veroispovest...

– To nek oni vide. Naše je da branimo dostojanstvo naše zemlje: nije prvina da Rusima Srbija služi kao strašilo kojim sablažnjavaju Zapad i testiraju dokle mogu ići...

– Dobro, ne mora baš tim rečima u protestnu notu...

– Kako bi njima bilo, jure nekog Čečena a mi im posle jedno tri godine kažemo, pa Čečen je kod nas...

– Trebaće nam jedan pasus o ovim našima, oni mudro ćute pa mi, lilshnye liudi, takoreći, moramo da se laćamo pera...

– Da ne potpadnemo pod kakav domaći paragraf pa da nam presedne ova naša inicijativa...

– Možda je Vuk poslao oštar demarš...

– Koji je nama promakao?!

– Bumo proverili, ako kojim slučajem i jeste, pomenućemo ga usput kao nekoga ko je to učinio na svoju ruku, vođen pomalo i ličnim premda razumljivim zlopamćenjem...

– Koštunica se, naravno, ne bi zamerao pravoslavnoj braći što goste udovicu njegovog idola...

– To ćemo malo ublažiti...

– A Tadić, koji prvi izjavljuje saučešće SPS-u!

– Zamisli, dođe Baki u Narodnu kancelariju, dobar dan, dobar dan, predsednik Tadić nam je izrazio najdublje saučešće, ali osim nenadoknadivog gubitka imamo i jedan nadoknadiv...

– Koji iznosi petnajst hiljade evra...

– Dobro, ali kad ocrnimo naše i ukorimo Ruse, moramo da ih i pritegnemo... Ruse mislim...

– Da im damo neki rok...

– Da Duma pre 1. maja okrene ćurak naopako...

– Jer se gošća zadržala znatno duže nego što je potrebno da se obiđu kulturne znamenitosti Moskve...

– Marku isto – one way ticket!

– Ako li se Rusi ogluše – zna se...

– Sankcije!

– Prvo delimične....

– Koje bi u početku obuhvatale nas dvoje, ali bi za našim primerom mogli poći mnogi...

– Nema krstarenja Volgom, nema posete Ermitažu...

– Plači Suzdalju, žali Vladimire...

– Bojkot ruske robe...

– To već radimo...

– Nepevanje ruskih pesama...

– Proshchai riabinushka! Ako ste mislili da je ovde ušla u redovan grobljanski repertoar, gorko ste se preračunali...

– A da im nešto i ponudimo, da ne bude samo palica bez šargarepe?!

– Nichut’! Ovo je protestna nota, nakon koje može da usledi samo ultimatum...

– A da pišemo Putinu?

– Ako su Putinu Mira i Marko izbeglice kao nama Krajišnici, nemamo šta da mu kažemo!

– Ali, ako nam se sam javi, nećemo zatezati do besvesti. Neka se zvanično izvini, sve je urađeno mimo njegovog znanja, iza njegovih takoreći leđa za šta će neko debelo da odgovara...

– V takom sluchae ne treba ono dvoje ni da nam deportuje!

– Šta će nam glupa ročišta na koja niko ne dolazi...

– Pa izuzeća sudija u čiju nepristrasnost Tomanović duboko sumnja...

– Pa nekoliko godina pisanja presude...

– Samo da nam dižu tlak!

– Mi zapravo ne tražimo da majka i dete budu izručeni...

– Samo želimo da naša država bude dostojanstvena...

&

– Uf, sad kad smo napravili koncept mene nekako prošla ljutnja...

– I meni dođe da ovo naše otvoreno pismo i ne šaljemo!

– Pa ko nas tera! Zapečatićemo ga i čuvati, pa ako Rusi naprave još koji faul, aktiviraćemo što reče naš ministar to što imamo u fioci, to je prestuplenie koje ne zastareva!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---