---

Ova prekretna tačka njenog odsustva možda je dobar trenutak da se, kroz metaforu Bojane Lekić, pretrese lik i delo novinarskih heroja i heroina u tranzicionih Srbalja

Kao što postoji rečita ćutnja, tako kanda mora biti da postoji i rečito odsustvo. Mislim na ono kad nekoga nema tamo gde svi misle i očekuju da mora da ga ima, pa se posle svi pitaju šta to odsustvo znači, koje poruke nosi... One famozne radiodifuzne noći (u kojoj su sve krave crne) kada je program BKTV-a isterivan iz etra nad Srbijom uz pomoć policijskog kordona, svi su jasno uočili koga nema u i pred zgradom Aeroinženjeringa: upadljivo je nedostajala Bojana Lekić, takoreći dojučerašnja direktorka i glavna & odgovorna urednica BKTV-a, dugogodišnja RTV zvezda antislobističkog otpora (a i šire), onomad romantično okrštavana kao "ikona nezavisnog novinarstva", sada u zasluženoj penziji. Mislim, u penziji u statusu ikone, ne u statusu zvezde i ostalog...

Elem, bilo je ovih dana kuloarskog i javnog zapitkivanja "kud li se dede Bojana", a bilo je bogme i onih koji su bili radi da tim povodom nešto i odgovore: njenom prethodniku i nasledniku Milomiru Mariću nije ni u tako dramatičnim okolnostima bilo mrsko da promrsi koju o tome kako je svojim neizlaskom na megdan pancirnim snagama radiodifuznog tiranina Cekića Bojana L. rekla o sebi sve što je potrebno znati... Na drugoj strani, prozvana dedinjska heroina u novinama obrazlaže da je bolesna, razložno pitajući: "je l’ trebalo da umrem na televiziji"? Stvar nije za zezanje: Bojana Lekić već je govorila o svom ozbiljno narušenom zdravlju, i ne vidim pristojnog razloga da joj se ne veruje, baš kao što držim da je normalno da joj se lepo i iskreno poželi brz i potpun oporavak. Ali, ova u svakom slučaju – pa na koju god stranu – prekretna tačka odsustva možda je dobar trenutak da se, kroz metaforu Bojane Lekić, malo pretrese javni lik i delo novinarskih "heroja i heroina" u tranzicionih Srbalja.

A zašto baš preko Bojane Lekić? Pa, ako ništa drugo, onda zato što je cela priča o kontroverzama "postoktobarskog" novinarstva i krenula od njenog "šokantnog" prihvatanja da primi izdašnu nagradu BK Fondacije. Ovaj čin joj je doneo lepu svotu novca, a odneo joj posao na B92 i nešto prijatelja i "saboraca". Oh, da, i veliki deo statusa ikone... Ostatak je budzašto razdelila kasnije. Kako god, u to sam vreme bio među retkima koji su pisali "u odbranu" B. L., iz najmanje dva dobra razloga: 1. pitao sam se zašto država konačno ne ustanovi da li je Karić Bogoljub lice podobno da deli priznanja, ili treba da bude sobni starešina u nekom KPZ-u, a ne da se novinarsku i umetničku sirotinju ucenjuje i dovodi u idiotske i ponižavajuće situacije da primaju ili pak odbijaju lovarno priznanje od nekoga ko, tako ispada, egzistira u nekakvoj parapravnoj sivoj zoni, ni unutar ni izvan Zakona; 2. ne volim malograđansku halabuku sumnjive autentičnosti i pokrića, a oni koji su "skočili" na Bojanu L., uz ne više od tri-četiri časna izuzetka, ne mogu se meriti s njom po profesionalnom i građanskom habitusu i "minulom radu", iz čega sledi da im po defaultu ne preti dobijanje bilo kakve zvučnije nagrade, pa je njihov "moralizam" virtuelan, zasnovan uglavnom na ćiftinskom principu "kiselo je grožđe". Ništa što se u potonjim godinama dogodilo nije me razuverilo da sam bio u pravu.

Prolazile su godine: Bojana se resetovala i sledeće dve-tri sezone bila glodur informativnog programa državne televizije. Bio je to u najmanju ruku solidno obavljen posao, nije bilo mesta fundamentalnim primedbama na profesionalnost njenog vođenja TV Beograd. Jeste da je njena famozna harizma i dalje bledela, ali Bože moj, teško je sačuvati i jare i pare... Dolaskom Koštuničine vlade, B. L. odlazi s embriona "javnog servisa" i konačno ulazi neposredno u sferu Gazda Bogoljuba: o basnoslovnim parama koje je dobila za taj prelazak, veliki stan na prestižnoj lokaciji pride (taj će joj tokom obračuna vlasti s Pećančevom Imperijom umal' doći glave) novine su trubile mesecima. I šta se sada dešava: ono što su joj znani i neznani ogorčeno prišivali još 2001, uistinu se ostvaruje 2004/5: Lekićeva ovaj put stvarno, konkretno i nedvosmisleno "izdaje profesiju", ne tako što je "uzela pare", nego dopuštanjem da info-program BKTV-a pod njenom komandom postane puko sredstvo neobuzdane, glupave i primitivne propagande za potrebe somnabulnih Karićevih političkih ambicija. Da li to znači da su njeni najoštriji kritičari sve vreme bili u pravu, da su od početka videli kuda sve to vodi? Tja, kako da vam kažem: može da bidne, a ne mora da znači. Relevantno je jedino to da je Bojana Lekić na kraju dovela sebe u samoponižavajuću poziciju da svojim bizarnim angažmanom na BK "potvrdi" sve najgore što je o njoj rečeno.

Na kraju, kad je Imperija počela da se urušava, pretvorila se u pomalo patetičnu figuru koja ide okolo i svima koji hoće da je slušaju priča o tome kako je dobra, divna i požrtvovana, ali niko to neće da joj prizna, a još je i dušmani kleveću, iako je program BK sasvim OK, časna pionirska! Ma da, How Yes No. U redu, sama pala, sama se razbila. Valjda će imati vremena da se presabere i prilike da se resetuje iznova, na bolji način. Lično sam i dalje podjednako neraspoložen prema frustriranim anonimusima i prišipetljama koje sa bezbedne distance merkaju i arogantno procenjuju tuđe živote i karijere (u nedostatku sopstvenih), ali to ja imam pravo da kažem, a Bojana nema! Ona je to svoje pravo potrošila "ugradivši" ga u jedan bezvezan i duboko kompromitantan angažman, i u sve ono što je iz njega dobila. A ovi što sebi grade idole i drže (svetovne) ikone nisu dostojni osvrtanja, njihova "razočarenja" su petparačka, oni ih drže samo zato da bi ih prvom prilikom uništili sekirom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---