Rusija, Nemačka i geo politika >

Novo rusko "oružje"

marko savić

Rusija, koja se ekonomski osetno oporavila u poslednjih nekoliko godina, nastoji da više ne bude samo sirovinski prirepak razvijenih država, i pokazuje da se sve bolje snalazi u svetskim ekonomskim i političkim odnosima

Rusko-nemački sastanci na vrhu, praćeni zaključivanjem poslova vrednih milijarde dolara, postali su gotovo uobičajeni poslednjih godina. Ruski predsednik Vladimir Putin i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder sastali su se više od 35 puta. Za to vreme postali su i lični prijatelji, a odnosi između dve zemlje opisivani su kao "privilegovano prijateljstvo". Dva lidera često su imala slične stavove o glavnim svetskim pitanjima, poput rata u Iraku, dok je Šrederu često prebacivano da nedovoljno "skreće pažnju" Vladimiru Putinu na stanje ljudskih prava i demokratiju u Rusiji.

Za Rusiju Nemačka je glavni trgovinski partner u Evropskoj uniji (sa ukupnom razmenom od 40 milijardi evra), dok je za Nemačku Rusija glavni snabdevač energentima i veliko i zahvalno tržište. Iz takvih odnosa je, u septembru prošle godine, proistekao i "projekat veka", tj. dogovor o izgradnji Baltičkog gasovoda koji bi direktno povezao dve zemlje i obezbedio stabilnu isporuku ruskog gasa Nemačkoj, bez nezgodnih posrednika, poput Poljske i Ukrajine.

OSAM SPORAZUMA: Odlaskom Gerharda Šredera i dolaskom Angele Merkel na kancelarski položaj u Nemačkoj, počelo se govoriti o blagom zahlađenju rusko-nemačkih odnosa, o prelasku sa "privilegovanog prijateljstva" na "strateško partnerstvo", kako je to definisala Merkelova. U prevodu, odlični ekonomski odnosi bi se nastavili i produbili, dok bi Angela Merkel zadržala izvesnu distancu prema Rusiji, uz povremene kritike na račun stanja ljudskih prava i gušenja medijskih sloboda u Rusiji.

Prošlonedeljni rusko-nemački samit u sibirskom gradu Tomsku pokazao je da se u tom smislu sve odvija po planu. Iako se može reći da atmosfera nije bila opuštena kao prilikom susreta Putina i Šredera, ruski predsednik i nemačka kancelarka, zajedno sa deset nemačkih i 12 ruskih ministara i grupom od 750 biznismena iz obe zemlje zaključili su osam izuzetno važnih sporazuma, među kojima se ističe ugovor između ruskog Gasproma i nemačkog BASF-a o zajedničkom vađenju gasa i njegovoj prodaji. Sporazum je utoliko značajniji što se njim prvi put daje pristup ruskom prirodnom nalazištu nekom stranom partneru, i predstavlja nastavak priče o izgradnji i korišćenju Baltičkog gasovoda. Ukratko, sporazumom kojim je nemački BASF dobio deset odsto akcija u kompaniji Severnjeftgasprom i time dobio udeo od 35 odsto minus jedna akcija u južnoruskom nalazištu u Tjumenskoj oblasti, koje će biti osnova za severnoevropski gasovod, nemačka kompanija je kročila na do sada nedostupan teren ulaganja u ruska prirodna nalazišta. Dve kompanije su se takođe dogovorile da podjednakim udelima formiraju zajedničku kompaniju Vingaz Evropa, za trgovinu gasom u evropskim zemljama.

Uz ove, potpisani su i sporazumi u oblasti saobraćaja, bankarstva i sporazumu o strateškoj ekonomskoj saradnji između Istočnog komiteta nemačke ekonomije i Međuregionalnog udruženja ekonomske saradnje subjekata Ruske Federacije tzv. Sibirski sporazum.

Uprkos očiglednoj koristi koju Nemačka može imati od potpisanih ugovora sa Rusijom, u ovoj zemlji su jako narasle bojazni od preteranog energetskog vezivanja za Rusiju. Nemačka iz Rusije uvozi 35 procenata svojih potreba gasa, a sa novim ugovorima, naročito kada Baltički gasovod bude završen, ta zavisnost će biti još veća. Uz bojazni često idu i optužbe, ponekad u Nemačkoj, a naročito u EU-u, da Rusija koristi energente kao spoljnopolitičko oružje. Treba reći i da je dosadašnje ponašanje ruskih kompanija, naročito Gasproma, koji je u većinskom državnom vlasništvu, davalo dovoljno povoda za takve tvrdnje.

Nekoliko dana uoči rusko-nemačkog samita došlo je do razmene oštrih reči na relaciji EU–Rusija, tačnije EU–Gasprom. U EU-u se, posle januarske epizode sa obustavom isporuke gasa Ukrajini, sve češće čuju glasovi o izgradnji gasovoda koji bi zaobilazili Rusiju, kao i o snabdevanju gasom iz drugih zemalja. Međunarodna agencije za energiju nedavno je izdala saopštenje kojim upozorava da bi Evropa mogla da postane previše zavisna od ruskih isporuka gasa, i da bi morala da promeni energetsku politiku. Na to se nadovezala i najava da bi ruska kompanija mogla da kupi britansku gas – kompaniju Sentrika i apel britanskih ministara premijeru Toniju Bleru da promeni zakone i tako onemogući prodaju. Na sve to čelnici Gasproma reagovali su oštro. Predsednik kompanije Aleksej Miler upozorio je da pokušaj ograničavanja aktivnosti Gasproma u Evropi "ne može doneti dobre rezultate i... da ne treba zaboraviti da mi aktivno razvijamo nova tržišta kao što su Severna Amerika i Kina". I Vladimir Putin je na samitu u Tomsku pozvao Evropljane da utvrde koja su to "opšta pravila na tržištu energetike". Ustajući u odbranu Gasproma izjavio je da "kada se dolazi kod nas, to su investicije i globalizacija – ali, kada mi planiramo da negde idemo to je onda ekspanzija ruskih kompanija. Šta treba da činimo, ako to slušamo svaki dan? Počinjemo da tražimo druga tržišta."

PREPUCAVANJE: Da spor još nije završen pokazao je i poziv predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza EU-u i SAD da izvrše pritisak na Moskvu na predstojećem samitu G8 u Sankt Peterburgu da stvori uslove za slobodno tržište i garantuje sigurno snabdevanje energentima. Moskvi su upućene i kritike zbog njenog odbijanja da ratifikuje tzv. Energetsku povelju, koja bi je obavezala da otvori svoju mrežu gasovoda stranim investitorima. "Sve češće viđamo korišćenje energetskih resursa kao instrument političkog pritiska", izjavio je Barozo, ne navodeći konkretno Rusiju.

Rusija, koja se ekonomski osetno oporavila u poslednjih nekoliko godina, nastoji da više ne bude samo sirovinski prirepak razvijenih država, i pokazuje da se sve bolje snalazi u svetskim ekonomskim i političkim odnosima. Potreba za stabilnim snabdevanjem energentima zbog rata u Iraku i problemi sa nuklearnim programom Irana, Rusiju sve više isturaju u prvi plan kao sigurnog snabdevača naftom i gasom, kako u Evropi tako i u Aziji. Zahvaljujući visokim prihodima od nafte i gasa, Rusija uspeva da se stabilizuje, ekonomski i politički, i koristeći energente kao glavno oružje nastupa sve odlučnije u odnosima sa glavnim svetskim silama. Početkom godine sporazumima sa Turkmenistanom i Kazahstanom gotovo je monopolisala prenos gasa iz centralnoazijskih nalazišta (najbogatijih u svetu) i obezbedila se do 2020, do kada važe potpisani ugovori. Iz tog razloga za sada ne pomišlja da ratifikuje Energetsku povelju. A što se dijaloga o energiji tiče, ona ga i sama priželjkuje. Početkom godine Rusija je preuzela predsedavanje grupom G8, i najavila da će glavna tema samita, koji bi trebalo da se održi u julu u Sankt Peterburgu biti upravo energija. Uostalom, tekuću godinu je već proglasila "godinom energije".

"Godinu energije" Rusija je počela gasnim restrikcijama Ukrajini, koje su ipak najviše osetili njeni glavni evropski partneri Nemačka i Italija, da bi je nastavila sporazumom o izgradnji dva gasovoda sa Kinom, početkom izgradnje naftovoda prema Pacifiku i prošlonedeljnim sporazumima sa Nemačkom. Dobra uvertira za samit G8 u Sankt Peterburgu.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST