---

Međunarodna konferencija "Lica jezika" >

Moć razumevanja

"Želimo da se ljudi različitih rasa, vera, nacionalnosti i političkih ubeđenja zbliže kako bi razgovarali i otkrili ono što ih spaja; nastojimo da se oni upoznaju lično, a ne kao pripadnici bilo koje grupe", kaže direktor Unije govornika engleskog jezika Valeri Mičel

Odavno se već u engleskom jeziku odomaćila reč balkanizacija (to balkanize) sa pomalo zlokobnim prizvukom usitanjavanja i stalnih deoba, s tim što je takav smisao ovog pojma, koji je bitno drugačiji od njegovog izvornog značenja, uvek iznova dobijao potvrde sa samog terena. Za razliku od stanovnika ove regije koji su na osnovu manje-više nepouzdane etimologije bal-kana (meda i krvi) pokušavali da shvate prirodu tla na kome žive, balkanske prilike su Britancima poslužile za kovanicu koja opisuje beskrajne podele na male, međusobno neprijateljske zajednice. Taj pojam je vremenom dobio i brojna figurativna značenja, pa je nedavno jedan engleski lingvista optužio u žaru rasprave svog kolegu zbog balkanizacije, odnosno težnje za bespotrebnim usitnjavanjem samog engleskog jezika. Ovaj termin jedan je od retkih tragova koji su ovdašnji narodi ostavili u britanskom vokabularu. Za uticajima koji dolaze s druge strane nije potrebno previše tragati. Oni su toliko očigledni čak i u jednoj balkanskoj zemlji poput Srbije, da je potpuno suvišno posezanje za debelim rečnicima.

IDENTITET: Na neke od njih skrenuo je pažnju lingvista Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, inače autor velikog broja zapaženih knjiga iz oblasti anglistike, opšte lingvistike i sociolingvistike, tokom međunarodne konferencije "Engleski i njegova lica", koju je proteklog vikenda u hotelu Interkontinental organizovala Unija govornika engleskog jezika (The English-Speaking Union). Profesor Bugarski, inače počasni predsednik ESU-a Srbije, skrenuo je pažnju na činjenicu da engleski više i nije tako strani jezik u Srbiji: "Nema nikakve sumnje da je to univerzalni jezik komunikacije. Upravo zbog svoje raširenosti, on je donekle postao deo identiteta naročito mlađih generacija u svetu."

Unija govornika engleskog jezika je nevladina organizacija koja nastoji da unapredi razumevanje putem engleskog jezika. Od svog osnivanja daleke 1918. godine, ESU neguje tradiciju organizovanja različitih programa u oblasti kulture, nauke i obrazovanja, uspostavljajući saradnju i kontakte između ljudi različitih nacionalnosti, vera i rasa. ESU ima ogranke u više od pedeset zemalja sveta uključujući i Srbiju, gde je podružnica ove svetske organizacije, kao prva u ovom delu Evrope, osnovana 4. marta 1991. godine, pri Jugoslovensko-britanskom društvu za kulturu i nauku. Sedište udruženja je u školi engleskog jezika Y.B.S. čiji je direktor Branka Panić, koja je ujedno i predsednica ESU ogranka za Srbiju i organizator ove konferencije.

Mada ESU redovno organizuje slične susrete u različitim delovima sveta, jer se u njihovoj agendi iz meseca u mesec smenjuju gradovi i države, generalni direktor ESU-a Valeri Mičel nije skrivala zadovoljstvo što su se konačno našli u Beogradu: "Naš glavni cilj je da unapređujemo neku vrstu globalnog razumevanja putem engleskog jezika, tako da je sam jezik sredstvo, a ne svrha. ESU ovo postiže kroz svoje obrazovne programe iz oblasti jezika, književnosti i međunarodnih odnosa, uz organizovanje takmičenja u govorništvu, diskusijama i debatama. Članovi delegacije ESU-a koji su došli u Beograd potiču iz šest zemalja, što ukazuje na prirodu i karakter ovog udruženja. Za nas nema velikih i malih kultura", kaže Valeri Mičel. "Nama je pre svega važno da se uspostavi razumevanje, i da se različite kulture međusobno upoznaju. Možda to zvuči pomalo utopistički, ali to je put ka svetskom miru."

Taj trag je sledila i većina učesnika beogradske konferencije, pokušavajući da pronađe način da ti principi ne ostanu iza vrata debatnih sala. Na beogradskom skupu bili su oni koji se inače ne bi tako lako okupili na jednom mestu – jedan engleski lord, Votson od Ričmonda, počasani predsednik međunarodnog saveta ESU-a, koji je održao i zapaženo predavanje na Fakultetu političkih nauka o britanskom parlamentu i partijama, ambasador Velike Britanije Dejvid Gauen, direktor Britanskog saveta Kris Gibson, ministar prosvete Slobodan Vuksanović i savetnik predsednika Srbije za međunarodne odnose Damnjan Krnjević.

Među njima je bio i ugledni šekspirolog Veselin Kostić, koji je dao prikaz kulturnih veza između Britanije, Srbije i nekadašnje Jugoslavije: "Ti odnosi su uvek bili dinamični, i menjali su se tokom istorije. U prvo vreme oni su se pre svega zasnivali na ekonomskim interesima, da bi se sada, zajedno sa jezikom, prihvatale i mnoge druge stvari koje dolaze iz britanske kulture. Naš uticaj na britansko društvo je, s druge strane, potpuno zanemarljiv. Kada čitam stručne radove, zapažam u poslednje vreme da se Srbija pominje kao negativna metafora za odnose prema drugim narodima. Ne može se tako lako zaboraviti ono što se dešavalo tokom devedesetih godina. To osećanje opstaje u Velikoj Britaniji zato što i dalje nema jasnih signala da su ljudi koji žive u Srbiji spremni da se ograde od svoje nedavne istorije."

STRATEGIJA: Direktorka ESU-a Valeri Mičel kaže da ova organizacija nikada nije imala nameru da se bavi politikom. "Mi želimo da se ljudi različitih rasa, vera, nacionalnosti i političkih ubeđenja zbliže kako bi razgovarali i otkrili ono što ih spaja. Pre svega nastojimo da se oni upoznaju lično, a ne kao pripadnici neke grupe. Zbog toga se svake godine u Oksfordu, u Orijel koledžu organizuju konferencije o međunarodnim odnosima, koje su veoma bitne, jer se tu ponekad susreću i ljudi iz zemalja koje nemaju dobre odnose. Kroz individualne razgovore i međusobnu komunikaciju ESU pomaže da se prevaziđu stereotipi i uspostavi bolja komunikacija."

Deo te strategije predstavlja i udruženje ESU-a u Srbiji, koje je i u godinama izolacije uspelo da ostane deo internacionalne zajednice, promovišući vrednosti koje su bile suprotne od onoga što je tada dominiralo u ovoj zemlji. Ako se već do sada nije moglo postati delom svog okruženja, svet će, korak po korak, doći ovde. Tako se u moru samodovoljnosti koje i dalje vlada stvaraju ostrva koja će se u jednom trenutku povezati sa kopnom. Tada više niko neće juriti za formalnim članstvima u međunarodnim asocijacijama, jer će i ovo parče Balkana postati deo jedne prirodne celine. Možda će tada i sama reč "balkanizacija" povratiti delić topline koji joj je nekada davno pripadao.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---