---

 

Međuvreme

Fokus: Odgovornost

Incidenti u Vojsci, sa tragičnim ishodima, se nastavljaju. Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je da je beživotno telo vojnika Marka Dejovića iz Užica pronađeno 25. juna u kasarni "Žikica Jovanović Španac" u Valjevu. Pojedinosti kažu da je Dejović bio na dužnosti dežurnog jedinice, te da je, nakon što je jedinica otišla na teren, njegovo telo, obešeno o vojnički kaiš, na spratu zgrade u kojoj je vojska smeštena, pronašao zamenik komandanta jedinice. Ministarstvo je saopštilo da se vojnik koji je sebi oduzeo život primereno ponašao u vojsci, ali i da je pre dolaska na odsluženje krivično gonjen i osuđivan, te da je i tokom vojnog roka pozivan na suđenja. Iznet je i podatak da je u Valjevskom garnizonu, od 86 vojnika primljenih u martu, kada je i Dejović došao u vojsku, 21 vojnik prekršajno ili krivično gonjen, da je njih osam imalo različite duševne poremećaje, a da je 13 vojnika, prema sopstvenim izjavama, imalo kontakt sa narkoticima. Ministarstvo je saopštilo da je upoznato sa predočenim podacima, ali da je dužno da prema postojećim propisima prima i te kategorije vojnih obveznika. Stigla i dopuna, Vojska Srbije saopštila da nije odgovorna za tragični incident, te da je Dejović bio krivično gonjen, i da ga je MUP Užica označio kao uživaoca opojnih droga. General Petar Radojčić, načelnik Uprave za ljudske resurse u Generalštabu Vojske Srbije, izneo je da je regrutski sastav loš, potkrepio to i procentima onih koji su opterećeni porodičnim problemima, koji imaju psihičkih i organskih problema, koji su činili krivična dela ili imali iskustva sa opojnim drogama, i zaključio da je moralno ozdravljenje društva dug proces koji nije samo problem Vojske Srbije. Vojni analitičari, i iz Vojske, složili se da zbog ovakvih stvari treba ubrzati proces profesionalizacije vojske. Beležimo i da je porodica preminulog vojnika ogorčena saopštenjima vojske, te da su Dejovićevi drugovi izjavili da je on bio normalan vojnik koji nije pravio nikakve probleme, i da se ničim nije izdvajao od ostalih vojnika. I još, prirodom posla novinar "Vremena" otišao da snimi ulaz u kasarnu u kojoj se dogodio incident. Dok je, preko ulice, fotografisao ulaz, upozoren sa prijavnice da je zabranjeno slikanje vojnih objekata, te je bilo belodano da vojska funkcioniše po najvišim standardima borbene i ostalih gotovosti. Nakon legitimisanja, i procedure telefonskog upoznavanja nadređenih oslobođen. Novinaru čak sugerisano da fotografiše tablu na kojoj stoji da kasarna nosi ime vojvode Živojina Mišića, a ne Žikice Jovanovića Španca, kako je saopštilo Ministarstvo.

Skupština: Zapošljavanje invalida

Skupštinski odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbor za smanjenje siromaštva organizovali su u Narodnoj skupštini okrugli sto o zapošljavanju u funkciji ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Tom prilikom razmotrena su sva pitanja relevantna za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Učesnici okruglog stola bili su predstavnici Ministarstva rada, državni sekretar Vesna Piperski-Tucakov, predstavnici Radne grupe za izradu zakona Dragana Radovanović i Jelena Brajović, savetnik ministra prosvete Dragoslava Dragić, sekretar Saveza društava za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima Svetlana Vuković i sekretar Saveza slepih Srbije Nenad Simić. Među učesnicima su bili i predstavnici Udruženja paraplegičara, Saveza distrofičara Srbije, Udruženja studenata sa hendikepom, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Organizaciju okruglog stola pomogli su OEBS i Program za razvoj Ujedinjenih nacija. Učesnicima su predstavljeni situaciona analiza i pregled zakonskih i normativnih rešenja o zapošljavanju osoba sa invaliditetom koju je napravio Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom. Prema podacima Svetske banke, u Srbiji je zaposleno svega 13 odsto od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, dok je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno njih 25.000. Istraživanja pokazuju da ih je bar još toliko neprijavljeno. Prema podacima iz Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji, invalidi spadaju u najugroženije grupe u Srbiji – oko 70 odsto ovih ljudi nalazi se na samoj granici siromaštva ili ispod nje. Kao preduslovi za podizanje stope zaposlenosti osoba sa invaliditetom istaknuti su: prikupljanje relevantnih socio-ekonomskih podataka, pristupačnost radnog mesta, integrativni obrazovni sistem i koordinacija nadležnih ministarstava. Jedna od najvećih prepreka za zapošljavanje invalida jeste obrazovni sistem. Skoro polovina dece sa invaliditetom nikada ne završi osnovnu školu, a od pomenutih 25.000 nezaposlenih svega osamdesetoro njih ima visoko obrazovanje.

Srbija: Kuk

Kako je javnost obaveštena, 250 Leskovčana nalazi se na listi čekanja za ugradnju veštačkog kuka na odeljenju ortopedije bolnice koja se, zahvaljujući specijalizaciji načelnika dr Zorana Anđelkovića u Švajcarskoj, specijalizovala za tu vrstu medicinskog zahvata. Lista je formirana još 2004, u međuvremenu nekoliko pacijenata umrlo, neki odustali od operacije, neki proteze, koje koštaju oko 100.000 dinara, platili iz svog džepa, pa se računa da je ostalo 200 pacijenata. Pacijenti toliko čekaju što zbog nedostatka novca iz Republičkog fonda zdravstva, što zbog duge procedure odobravanja tendera za nabavku veštačkih kukova. Međutim, načelnik dr Anđelković obećava da će za godinu dana lista čekanja biti skraćena za 150 pacijenata, jer je iz Fonda, što ih je sve obradovalo, stigao dopis kojim ih obaveštavaju da nema limita za ugradnju veštačkih kukova, a oni već imaju pripremljen projekat na 16 miliona dinara. Još samo da se realizuje tender kojim se bolnica opredelila za dobavljača. Pojedini lekari vele da se radilo i dok se baktalo sa tenderom, ali sporadično, i tako što su pojedini ortopedi nagovarali pacijente da finansiraju kupovinu proteza, kod pojedinih proizvođača, što će im Fond refundirati. Ima onih koji su prodali stoku za kukove, i kad su došli po pare, ništa, kuk njihove marke nije od onih koji se refundiraju. Sad traže pare od bolnice, a bolnica nije nadležna. Te vrste problema nemaju oni koji se operišu kao hitan slučaj. Tak'e sreće bila starica Milena Ilić, koja je hitan slučaj postala kada se povredila šut'ajući loptu sa unukom. Ona je jedini pacijent na odeljenju ortopedije kojoj je nedavno ugrađen veštački kuk, i šta veli, Dva dana posle operacije prohodala sam.

Hronika: Statističko preterivanje

Kao i ranijih godina, proteklog ponedeljka je i u Srbiji obeležen 26. jun, Međunarodni dan borbe protiv narkomanije i trgovine drogom. Tim povodom, Ministarstvo zdravlja Srbije najavilo je da će do kraja godine biti usvojena nacionalna strategija za borbu protiv droge. Vlada Srbije osnovala je Komisiju za prevenciju zloupotrebe psihoaktivnih supstanci koja će se narednih godina baviti problemom porasta broja obolelih od narkomanije. Jedinstven akcioni plan omogućiće efikasniju preventivu i lečenje već obolelih i registrovanih narkomana. "Cena droge na ilegalnom tržištu pada zbog povećane ponude", rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljević, dodajući kako je uveren da društvo ima snage da se odupre narkomaniji. "U borbi protiv bolesti zavisnosti od droge najvažnije je smanjenje ponude i tražnje, a to nije samo posao lekara. Deca od 15 i 16 godina u istraživanjima navode da nema skupa na kom im nije nuđena droga." U međuvremenu, beogradski mediji su objavili da u Srbiji ima između 30.000 i 100.000 ovisnika od psihoaktivnih supstanci. Međutim, ova statistika ne samo da je neprecizna, već i verovatno sasvim preterana. U najurbanijim gradskim područjima, na hiljadu stanovnika pojavljuju se najviše dva ovisnika. Kada se taj podatak uporedi sa brojem stanovnika Srbije, lako je izračunati da broj obolelih od narkomanije ne može biti veći od 15.000. Međutim, to ne znači da je problem sa narkomanijom manji zbog novinarskog senzacionalizma. U Beogradu je trenutno registrovano 4926 zavisnika od droge, što pokazuje da broj obolelih ubrzano raste. Zapravo, broj registrovanih novoobolelih u proteklih 10 godina je utrostručen. Prema podacima Ministarstva zdravlja, 1997. godine u Beogradu je bilo prijavljeno 249, a prošle godine 961 narkoman. Na sreću, Međunarodni dan borbe protiv narkomanije i trgovine drogom obeležen je ne samo statistikama. Ministarstvo zdravlja je u nedelju na Adi Ciganliji organizovalo rekreativne aktivnosti i informisalo građane o narkomaniji, a prolaznicima je na štandovima deljen promotivni materijal. U međuvremenu, policija je izvela i jednu sasvim konkretnu akciju. Tokom vikenda, beogradska i novosadska policija zaplenile su 100 kilograma marihuane i 800 grama heroina u Novom Sadu. Deo droge pronađen je u jednoj iznajmljenoj garaži u Novom Sadu, a deo u automobilu budvanske registracije. No, ova akcija nije bila inspirisana Međunarodnim danom borbe protiv narkomanije, već je deo pojačane kontrole uoči muzičkog festivala Egzit.

Ekonomija: Regionalna turneja

Kompanija Delta holding najavila je prošle nedelje investicije u zemlje regiona u visini od skoro 200 miliona evra. Kako je na predstavljanju ove kompanije u Podgorici, kome su prisustvovali predsednik Delta holdinga Miroslav Mišković i premijer Crne Gore Milo Đukanović, izjavila direktorka grupe Delta M Ivana Veselinović, ove kompanije će u narednom periodu u Crnu Goru investirati oko 80 miliona evra i zaposliti oko 2000 radnika. Planirano je da se izgradi osam supermarketa, u Podgorici, Nikšiću, Baru, Ulcinju i Bijelom Polju, i otkupno-distributivni centar za voće i povrće u Podgorici. U glavnom gradu Crne Gore već sada se gradi tržni centar Delta siti Montenegro, koji bi trebalo da bude završen do iduće godine, otprilike u isto vreme kada i Delta siti 67, koji se gradi u bloku 67 u Novom Beogradu. "Naš simboličan cilj je članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u, a suštinski da ostvarimo demokratske i ekonomske standarde koji će nas preporučiti da budemo deo tog reprezentativnog društva. Za to su nam potrebni partneri, a jedan od takvih je holding Delta i u Vladi se veoma radujemo što oni nalaze inspiraciju za razvoj svog biznisa u Crnoj Gori", izjavio je Milo Đukanović na skupu u Podgorici dodajući da je svima u Vladi drago da se radi o kompaniji iz Srbije i da će to pomoći dalje prijateljske odnose Srbije i CG. Turneja Delte po regionu nastavila se posetom Makedoniji, gde je Miroslava Miškovića dočekao makedonski premijer Vlado Bučkovski. Tom prilikom srpska kompanija je najavila da će u Makedoniji investirati 113 miliona evra u naredne dve godine. Kao i u Crnoj Gori, Delta će ovu sumu uložiti u izgradnju lanca supermarketa, distributivnog centra i fabriku flaširane vode. Mišković je u Skoplju izjavio da Delta holding ima nameru da postane lider u regionu, i da je u tu svrhu planirano investiranje u okolne zemlje u visini od ukupno 600 miliona evra. Vlado Bučkovski je pozdravio nameru Delta holdinga da investira u njegovu zemlju i naveo da je to "dokaz da se poslovna klima u Makedoniji popravlja". Na redu je Tirana.

Nauka: Plutonova mračna porodica

Prošle nedelje su krštena dva novootkrivena satelita planete Pluton i sada su njihova zvanična imena Hidra i Niks. Ovi sateliti otkriveni su u maju 2005. godine pomoću svemirskog teleskopa Habl, kada su dobili privremene i bezlične nazive P1 i P2. Sateliti su više od pet hiljada puta manje sjajni od planete i od nje oko dva do tri puta udaljeniji nego Plutonov satelit Haron, koji je otkriven još 1978. godine. Međunarodna astronomska unija (IUA) kao internacionalno telo koje odobrava zvanične nazive nebeskih tela, prihvatila je predlog da se sateliti planete sa oboda Sunčevog sistema nazovu po mitološkim bićima iz grčke i egipatske mitologije. Pluton je dobio ime po bogu podzemlja u rimskoj mitologiji, a njegov najveći satelit je nazvan Haron, po opskurnom skeledžiji koji u podzemlje preko reke Stiks prevozi duše umrlih. Ovoj sumornoj družini sada su se pridružili Niks, egipatska boginja tame, i Hidra, čudovište sa devet glava, što nije slučajno, pošto je Pluton deveta planeta Sunčevog sistema. U nazivima Plutonove porodice ima još astronomske simbolike. Mračne asocijacije su vezane za to što su svi ovi svetovi tamni i hladni, udaljeni od Sunca, a uzajamna mitološka povezanost imena treba da asocira na teoriju po kojoj su Plutonovi sateliti nastali prilikom sudara i od istog materijala od kog je sačinjena i sama planeta. Astronomi ističu da naziv Plutona počinje slovima P i L, što je skriveni znak sećanja na Persivala Lovela, astronoma koji je 1930. otkrio ovu planetu. Na isti način, početna slova novih naziva satelita N i H treba da podsete na misiju "Nju Horajzn", kosmičku sondu koja je lansirana u januaru ove godine i koja će prva posetiti udaljene svetove oko Plutona. Po prvobitnom predlogu, unutrašnji satelit P2 koji je bliži planeti trebalo je da se nazove po grčkoj boginji noći Niks, ali je postojao problem jer je taj naziv već bio dat asteroidu označenom sa 3908. Uprkos tome, Međunarodna astronomska unija ipak se odlučila za naziv Niks, ali ne po grčkom, već po egipatskom božanstvu noći. U engleskom jeziku između ova dva naziva još i postoji neka razlika (Nyx i Nix), ali se imena božanstava tame na srpskom uopšte ne razlikuju. To će izvesno stvarati zabunu, ali je zapravo svejedno – tama je tama, bila ona egipatska ili grčka.

"Službeni glasnik": Markom protiv raka

Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj će se u periodu od 10. jula do 5. avgusta ove godine na sve pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju plaćati doplatna poštanska marka "Mesec borbe protiv raka". Ovom uredbom izuzete su pošiljke novina i časopisa. Marka će biti štampana u mesečnom tiražu od 1.500.000 komada, u apoenu vrednosti osam dinara. Sredstva prikupljena na ovaj način, Javno preduzeće PTT Srbija uplaćivaće sedmodnevno na odgovarajući bankovni račun. Tri četvrtine prikupljenog novca pripašće Društvu Srbije za borbu protiv raka, a preostalih 25 odsto biće iskorišćeno prema programu koji donosi korisnik tih sredstava, a na koji je Vlada Srbije dala saglasnost. Način izdavanja poštanske marke biće uređen ugovorom između korisnika i preduzeća koje obavlja poslove njene prodaje.

Beograd: Međunarodni dan Dunava

U subotu 24. juna na Kalemegdanu je održana centralna manifestacija Dana Dunava, na kojoj je prvi put zajedno predstavljeno jedanaest podunavskih gradova. Manifestacija ima ekološki, kulturološki i turistički aspekt, a cilj je podizanje svesti građana o odgovornom ponašanju prema jednom od najznačajnijih ekosistema u Evropi. U okviru manifestacije podunavski gradovi su predstavili svoju turističku ponudu, od demonstracije viteške igre "Odbrana smederevske trđave" do degustacije riblje čorbe na novosadskom štandu. Prema rečima Željke Pudar iz Turističke organizacije Srbije, osim podizanja svesti kod građana, neophodno je podizanje svesti i kod institucija, jer ako institucije ne priznaju značaj Dunava, onda se to ne može očekivati ni od građana. "Turistička ponuda se može nuditi i obogaćivati, ali ukoliko nema pratećih sadržaja ne možete da oblikujete gotov proizvod", kaže Pudar za "Vreme". Ona objašnjava da se strani turisti žale da ne postoje adekvatni informacioni centri, a dodatan problem je što TOS nema nijedan informacioni centar u inostranstvu. Susedna Rumunija, koja je pristupila Evropskoj turističkoj komisiji, otvorila je 17 informacionih centara, u kojima se mogu dobiti sve informacije o zemlji. Gradski Sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović kaže za "Vreme" da iako se najviše govori o turističkom aspektu, ekološki aspekt predstavlja preduslov i zato manifestacija ima višestruk značaj. On kaže da je cilj da se od uzvodnih tokova dobije čista voda i da je takvu spuštamo niz donji deo toka. Kada to postignemo, Božović smatra da ćemo učestvovati u nečemu što je međunarodni odnos prema ovoj reci. Međunarodni Dan Dunava održava se u 13 evropskih podunavskih gradova u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu Dunava, a uz pokroviteljstvo Koka-Kola sistema.

IT: Prodaja servera

Kako je nedavno objavila svetska kompanija za istraživanja tržišta IDC Worldwide, prodaja servera u svetu je u prvom kvartalu ove godine bila veća za više od deset procenata od prodaje ostvarene u prvom kvartalu 2005. godine. Prema podacima kojima raspolaže IDC, vodeći svetski proizvođač servera i dalje je kompanija Hjulit-Pakard (HP). Ova kompanija je već 16 kvartala zaredom vodeća na ovom tržištu i ostvaruje najveće prihode od prodaje. Ukupan prihod od prodaje HP servera porastao je u odnosu na prošlu godinu za 34,6 odsto. HP je najdominantnija kompanija u isporuci servera baziranih na Windows platformi, gde zauzima čak 34,5 odsto tržišta što je za 12 odsto više od najbližeg konkurenta. Slična situacija je i kod servera baziranih na x86 platformi, gde HP ostvaruje prihode preko deset odsto više od onih koje ima drugoplasirana firma na tržištu. U segmentu servera zasnovanih na x86-64 platfomi, HP je zabeležio rast od neverovatnih 95,9 odsto, a kod servera koji se baziraju na Opteron platformi osvojio je dodatnih 15 odsto tržišta. Zahvaljujući činjenici da kompanije pridaju sve veći značaj bezbednosti podataka, korišćenje sistema za čuvanje podataka iz godine u godinu stalno raste. Prema izveštaju IDC-a, Hjulit-Pakard zauzima 22,9 odsto tržišta sistema za čuvanje podataka (storidža) sa prihodom od 1,3 milijarde dolara. Slede kompanije IBM sa 17,9 odsto tržišta (prihod od jedne milijarde dolara) i EMC čiji udeo na tržištu iznosi 15,6 odsto (prihod od 911 miliona dolara). Kada se posmatraju samo spoljni sistemi za čuvanje podataka, EMC zauzima 21,8 odsto tržišta, udeo HP-a je 17,9, a IBM-a 12 odsto svetskog tržišta. Kako su nedavno objavili predstavnici HP-a, ukupan prihod ove kompanije u poslednja četiri kvartala, zaključno sa 30. aprilom ove godine, iznosi 88,9 milijardi dolara.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---