---

Kosovski pregovori >

Zaoštravanje

Bomba u kosovskomitrovačkom kafiću, tvrdnja posrednika Ahtisarija o srpskoj nacionalnoj krivici, reagovanje Beograda i – nastavak pregovora. Show must go on

Letnja bašta kafića "Dolče vita" u severnoj Kosovskoj Mitrovici nedaleko od mosta na Ibru koji razdvaja severni srpski i južni albanski deo grada bila je puna u subotu 26. avgusta oko 19 sati, kada je jedan albanski mladić došetao iz pravca južnog dela grada, prošao kroz baštu, prišao ulaznim vratima, a onda, osvrnuvši se, bacio bombu u kafić pun gostiju.

Gelerima je povređeno devet lica, a njihove povrede opisuju se kao ozbiljne. Na odeljenju hirurgije u mitrovačkoj bolnici zadržani su Jelena Mirković, Bojana Bojović, Batrić Vuletić, Pavle Zdravković, Kemal Vraneš i Sanja Gvozić a međunarodni policajac Dejvid Hating, rodom iz Škotske, na zahtev UNMIK-a prebačen je u vojnu francusku bolnicu KFOR-a u Novom Selu Mađunskom. Dve osobe su po ukazanoj lekarskoj pomoći iste večeri puštene kućama.

Ovaj kafić, otvoren pre deset godina, više puta je bio meta sličnih napada, uklučujući i onaj iz 2002. godine kada je pogođen iz ručnog bacača i kada je bilo na desetine povređenih. U pogromu 17. marta 2004. objekat je bio demoliran. U tom kafiću osim Srba često sede i predstavnici policije i KFOR-a. Poznat je kao mesto u kome su se okupljali čuvari mosta na Ibru. Tu se skuplja i dosta školske omladine koje je, na sreću te subotnje večeri, zbog kiše bilo manje nego obično.

Posle eksplozije bombe na ibarskom mostu uhapšen je A.D., šesnaestogodišnji mladić albanske nacionalnosti iz sela Vaganica, opština Mitrovica, i odveden u pritvorsku jedinicu u Prištini, gde mu je određen jednomesečni pritvor u zatvoru za žene i maloletnike u Lipljanu.

Po srpskim medijima, on je prepoznat na video-snimku, a po albanskim, kamere nisu radile. Srpski mediji uhapšenog mladića, bez navođenja izvora, povezuju sa navodnim pripadništvom članova porodice Dibrani Vaganičkoj grupi Oslobodilačke vojske Kosova, koja, navodno priprema napade na sever Kosova, uz tvrdnju da je stariji brat uhapšenog poznat po bombaškom napadu na kafe-bar Belami" 2000. godine i po paljenju srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Albanski mediji tvrde da je mladić bolestan, da se obično ne kreće sam, da je bio izgubio pamćenje pa je ponovo morao da uči slova, da se u trenutku eksplozije našao na sredini mosta i da je uplašen počeo da beži, pa ga je policija proglasila sumnjivim.

Građani severnog dela Kosovske Mitrovice bili su uznemireni, počeli su da se okupljaju i najavljuju samoorganizovanje. Tražili su da se most na Ibru do daljeg zatvori. Taj most je bio svojevremeno zatvaran, ali ga je UNMIK ponovo otvorio za saobraćaj.

Zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk osudio je bombaški napad, a medijima je preneto da je šef UNMIK-a čestitao policiji na brzom hapšenju osumnjičenog za napad i izrazio zahvalnost liderima srpskog Nacionalnog veća severnog dela Kosovske Mitrovice što su pomogli UNMIK policiji da održi mir, da se smanje tenzije i da se situacija održi pod kontrolom.

Da li je to najava nečeg tragičnijeg? Pre ovog događaja, 23. avgusta, dva Albanca su u centru Dečana brutalno prebila nastavnika Vuka Danilovića koji sada kao izbeglica živi u Beranama, a koji je sa petoro srpske dece učestvovao u akciji "Multietnički kamp", na kome se u organizaciji OEBS-a okupilo tridesetoro dece iz srpske, albanske i romske zajednice radi unapređenja saradnje među zajednicama na području opštine Dečani. Saopštenje udruženja ratnih veterana Oslobodilačke vojske Kosova u kome se kaže da će u budućnosti reakcije biti još oštrije – "jer ne želimo da budemo provocirani dovođenjem kriminalaca na okrvavljeno kosovsko tlo, ili onih koji su doprineli da Kosovo bude krvavo" – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju ocenila je kao "netačnu interpretaciju događaja koja je ispunjena mržnjom".

U Beogradu je takođe počelo da se oseća uzbuđenje, uglavnom po tome što je kružio SMS "Idemo na Kosovo".

Predstavnik ministarstva spoljnih poslova Nemačke Martin Jeger ističe da najnoviji incident ukazuje na ozbiljnost situacije na Kosovu, ali ne sme biti povod kojim bi pregovori u Beču bili dovedeni u pitanje, dok novi komandant KFOR-a, nemački general Roland Kater, uz ocenu da Kosovo do kraja godine ulazi u odlučujuću političku fazu, kaže da će zadatak međunarodnih snaga biti stvaranje preduslova da se odluke mogu doneti u stabilnom okruženju i izrazio nadu da snage KFOR-a neće morati da budu ojačane.

REAGOVANJE: Vlada Srbije je na bombaški napad u Mitrovici reagovala saopštenjem u kome se kaže da je krajnje vreme da svi oni koji izneveravaju poverene dužnosti hitno ustupe mesto principijelnim predstavnicima UN-a.

Predsednica Koordinacionog tela za Kosovo Sanda Rašković-Ivić događaj opisuje kao terorizam niskog intenziteta uz upozorenje da je napada na kosovske Srbe od 1999. do današnjeg dana bilo 7000.

Bombaški napad na kafić i ranjavanje devet lica zvanični Beograd i parlamentarne stranke stavljaju na dušu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija. U saopštenju Vlade Srbije kaže se da su najnovijim terorističkim aktom u Severnoj Mitrovici albanski separatisti pokazali kako su shvatili izjavu Martija Ahtisarija saopštenu pregovaračkoj delegaciji Srbije, na sastanku u Beču 8. avgusta, "da su Srbi kao narod krivi". Ako tako nešto može da izjavi specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a za razgovore o budućem statusu Kosova, onda je svako nasilje prema Srbima opravdano i nagrađeno, kaže se u saopštenju Vlade.

Premijer Koštunica oštrije izjavljuje – da se Ahtisari na taj način pridružio pobornicima najmračnijih shvatanja u povesti čovečanstva o kolektivnoj odgovornosti čitavih naroda. Iz nekih izjava proizlazi da je Ahtisari u isto vreme izjavio da nema problem s tim što se u delegaciji kosovskih Albanaca nalazi i Fatmir Limaj, koga srpska strana povezuje s ratnim zločinima.

Sličan ton imaju reagovanja parlamentarnih stranaka u Srbiji, kosovskih Srba i crkve.

Sinod Srpske pravoslavne crkve upozorio je da je Ahtisari izjavio to što je izjavio kao obrazloženje za svoj stav da Srbiji treba prosto konfiskovati njeno duhovno i istorijsko jezgro, Kosovo i Metohiju.

U saopštenju Eparhije raško-prizrenske kaže se da ukoliko bismo hteli da uzmemo u obzir "istorijsku pozadinu", upućujući pri tom na period Miloševićeve vladavine, morali bismo se prisetiti Drugog svetskog rata, kada je nemački okupator na prostorima KiM za saveznike imao upravo muslimane Albance, koji su pod okriljem nemačke vojske sprovodili najžešći genocid nad hrišćanima Srbima, zatirući kako narod tako i njegovu baštinu, i sve tragove njegovog postojanja.

Suprotno tome, direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavljuje da je veoma zahvalna izaslaniku Ujedinjenih nacija Martiju Ahtisariju što je predočio srpskim vlastima da politika koju je vodio Slobodan Milošević mora biti uzeta u obzir pri odlučivanju o statusu Kosova, a nešto slično izjavljuje član LDP-a i bivši ministar kulture Branislav Lečić.

PROPITIVANJE MANDATA: Pregovarački tim Srbije za status Kosova na sednici u ponedeljak 28. avgusta po podne pod predsedavanjem predsednika Srbije Borisa Tadića – kojoj su prisustvovali i premijer Koštunica i ministar spoljnih poslova Drašković – jednodušno je osudio izjave Martija Ahtisarija i ocenio da su njegovi istupi suprotni mandatu koji je dobio od generalnog sekretara UN-a.

U pojedinim izjavama dovodi se u pitanje Ahtisarijev kredibilitet. Ministar pravde Srbije Zoran Stojković u subotu je, na primer, rekao da izjava Ahtisarija dokazuje da on kao pregovarač nije objektivan.

Dve nedelje pre sastanka pregovaračkog tima 10. avgusta, članovi pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić uputili su pismo Martiju Ahtisariju u kojem se izražava najdublje nezadovoljstvo i ogorčenje zbog pomenute izjave. Domaćoj javnosti postojanje tog pisma predočeno je desetak dana kasnije, očito pošto nije bilo odgovora.

Pismo je stiglo u Kancelariju izaslanika UN-a za Kosovo i Metohiju (UNOSEK) u Beču, ali se ne zna da li će Ahtisari i pismeno odgovoriti, pošto je u međuvremenu u Prištini na konferenciji za štampu rekao da će zasigurno istorijske činjenice iz doba Slobodana Miloševića imati važnu ulogu prilikom donošenja odluke o budućem statusu Pokrajine.

Portparol generalnog sekretara UN-a Brendon Varma ocenio je posle beogradskog demarša da Marti Ahtisari nije prekoračio okvire svog mandata, da generalni sekretar UN-a podržava specijalnog izaslanika i da stoji iza onoga što je Ahtisari 25. avgusta rekao na konferenciji za štampu u Prištini. Premijer Koštunica je potom ponovio da srpska strana mora da ukaže na pogubnost Ahtisarijevih predrasuda o srpskom narodu.

Izražavajući oštro negodovanje na Ahtisarijevu izjavu, Beograd ne najavljuje da bi eventualno mogao da napusti pregovore (Nebojša Čović procenjuje da je to možda i bio cilj takve izjave) i ne traži opoziv Ahtisarija, već u prvi mah traži da reaguju generalni sekretar UN-a Kofi Anan i Kontakt grupa.

Dogovoreno je da se preduzmu svi neophodni diplomatski i drugi koraci kako bi se bez štete po pregovarački proces razrešila situacija stvorena Ahtisarijevim izjavama, ali se ne precizira koji i kakvi koraci.

Član pregovaračkog tima Marko Jakšić naglašava da će srpska strana u svojim nastupima podsetiti i nadležne u međunarodnoj zajednici da, ukoliko je Srbija trebalo da plaća greške Miloševića, to je trebalo 1999. godine i podseća da je tada, posle dogovora Ahtisarija sa Slobodanom Miloševićem, doneta Rezolucija 1244 koja jasno definiše Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije.

Srpski pregovarači su inače razmatrali dosadašnji tok pregovora o statusu Kosova koji se ocenjuje kao neuspešan. Sledi vanredna sednica Skupštine Srbije o Kosovu (koju vlada, prema najavama, treba da zatražu u četvrtak 31. avgusta), o aktivnostima pregovaračkog tima i o dosadašnjim preprekama u pregovorima.

Marti Ahtisari bi u septembru trebalo da Savetu bezbednosti UN-a podnese izveštaj, a tom prilikom bi u usmenom izlaganju mogao da izloži i svoj stav o rešenju za konačan status Kosova. Više izjava srpskih političara, međutim, tvrdi da Ahtisari nema mandat da predloži konačan status, već da posreduje u pregovorima. Možda je to znak da pregovori zapadaju u ćorsokak.

Neki mediji prenose i procenu da bi pitanje statusa moglo da dođe na red tek u februaru, možda čak i u maju naredne godine. S tim u vezi pominje se i da Ahtisarijev mandat traje do kraja godine, a da u decembru ističe i mandat sadašnjeg generalnog sekretara UN-a.

DECENTRALIZACIJA: Ili je to bila samo proizvodnja magle? Važan deo kosovskih pregovora, onaj o decentralizaciji, proteklih dana odvijao se "u šatlu". Postoje medijske spekulacije da je Ahtisari tražio od albanske strane da pristane na veći broj srpskih opština. Albanci su nudili formulu 5+1, Beograd je tražio 12 opština a Ahtisari, navodno, predlaže 10. Najspornije je, međutim, pitanje nadležnosti – albanska strana navodno ne pristaje da srpske opštine imaju ingerencije u oblasti policije i sudstva, ne slaže se da severna Mitrovica sa Zvečanom bude posebna opština i traži da veze srpskih opština sa Beogradom idu preko zajedničke komisije dveju vlada, a ne direktno.

Beograd do sad nije dobio dokument o principima decentralizacije zato što je pred posetu Ahtisarija jedna verzija poslata Prištini da bi on mogao da s tamošnjim vlastima raspravlja o tom dokumentu. Na osnovu razgovora u Prištini biće izrađena nova verzija dokumenta koji sadrži predloge za dogovor o decentralizaciji, a potom će biti upućena Beogradu.

Izvesno podozrenje u Beogradu izazvalo je to što je Ahtisari prošle nedelje razgovarao sa liderom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem, koga veći deo diplomatskih predstavnika u Beogradu tretira kao poželjnog sagovornika, očito zbog toga što im on izgleda kao neko ko je voljan da uđe u kosovske institucije. Oni već mesecima kinje Beograd da naloži kosovskim Srbima da uđu u institucije, jer im ulazak Srba treba da bi napisali povoljniji izveštaj, a Beograd taj ulazak mesecima uslovljava poboljšanjem stanja na terenu.

Izjava šefa UNMIK-a Joakima Rikera, koji stupa na dužnost 1. septembra, a koji je ovih dana posredno najavio nezavisno Kosovo, optužuje da "Beograd ometa ulazak Srba u kosovske institucije" i da je tako odgovoran za težak položaj Srba na Kosovu. Rikera su kritikovali Eparhija raško-prizrenska i pedsednik Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice Nebojša Jović, koji je izjavio da je "Riker dovoljno dugo na Kosmetu da bi morao znati da Srbi na Kosovu i Metohiji ne žele da ih predstavlja lista kojoj su srpski narod i srpska država okrenuli leđa", pošto su Srbi 2001. godine "poverovavši u iskrenost Albanaca i, delom, međunarodne zajednice, ušli u parlament i kao rezultat imali albansku majorizaciju u parlamentu, ubistvo dece u Goraždevcu, martovski pogrom".

Argumentacija Beograda o nepodnošljivom stanju za Srbe na terenu do sada nije dovoljno uvažena.

Premijer Vojislav Koštunica je, na primer, na sednici Saveta bezbednosti UN-a prošle jeseni naglašavao da u izveštaju Kaia Eidea nije navedeno da više od 60 odsto Srba sa Kosova i Metohije ima status interno raseljenih lica u centralnoj Srbiji, te da u Prištini, Prizrenu, Peći, Gnjilanu, Uroševcu i drugim gradovima na Kosovu i Metohiji više nema Srba i da su oni, izuzimajući severni deo Mitrovice, u pokrajini uglavnom ugroženo i obespravljeno seosko stanovništvo. Skretao je pažnju da je potpuno ili delimično uništeno oko 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, da su pravoslavna groblja širom Kosova i Metohije oskrnavljena a u mnogim slučajevima i uništena – uz konstataciju da su pravoslavni hrišćani lišeni osnovnih mogućnosti za ispovedanje svoje vere.

Ta tema je ili gurnuta pod tepih ili je zamotana u celofan budućnosti – tvrdnjama da će vlast nezavisnog Kosova učiniti ono što nije uspela međunarodna administracija i 16.000 NATO vojnika. Na primer, u Akcionom planu Kosova za evropsku integraciju (109 standarda) koji su UNMIK i Vlada Kosova dostavili Evropskoj komisiji, ističe se da je "poboljšanje etničkih odnosa i dalje ključni prioritet za političke lidere Kosova"; da je "u slobodi kretanja ostvaren vidan napredak" i da "najnovije istraživanje Kosovske policijske službe pokazuje da se 99 odsto ispitanika iz redova etničkih manjina kretalo izvan mesta svog boravka, dok se 80 odsto njih osećaju bezbednim da to čine"; da je dugoročni cilj sprovođenje plana povratka u gradska područja; da će za povratak izbeglica glavna sredstva dati Vlada Kosova što je "jedinstven slučaj u regionu a možda i drugde"... Kaže se da je, doduše, broj dosadašnjih povratnika "razočaravajući", ali da "oba protokola o povratku, potpisana sa Srbijom i Crnom Gorom, u svojim rukama drži Beograd" i da nema pouzdane informacije o broju raseljenih u Srbiji...

IMOVINA: Kako najavljuje Remi Durlo iz UNOSEK-a, sledeća runda pregovora Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima najverovatnije će biti održana krajem sledeće nedelje u Beču, ali to zavisi od rezultata razgovora o ekonomskim pitanjima izaslanika Evropske unije Štefana Lenea i eksperata UNOSEK-a sa srpskim pregovaračima u utorak i sredu u Beogradu. Lene je o tome vodio pregovore i u Prištini, ali o tome ništa nije saopšteno. Prethodna dodirivanja ove teme na razgovorima u Beču dovela su beogradske pregovarače do zaključka da pregovori o imovini do sada nisu bili dobro pripremljeni.

To je veoma značajno pitanje. Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović upozorava da je Srbija ekonomski već kažnjena sa nekoliko milijardi dolara, tako što je 50.000 Srba i nealbanaca oterano s posla, tako što joj je katastrofalnom upravom UNMIK-a i Kosovske energetske korporacije sistematski uništen jedan od najvećih energetskih resursa, što su joj uništena i prodata preduzeća na Kosovu, kao i licence za telekomunikacije. Srbija servisira kosovski međunarodni dug od oko milijardu dolara, a kosovska administracija tamo naplaćuje porez. Pet puta više novca međunarodne pomoći po glavi stanovnika odlazi na Kosovo nego u Srbiju.

Beograd je veoma nezadovoljan postupkom privatizacije koji je do sada vodio upravo Joakim Riker, koji je u međuvremenu postavljen za šefa UNMIK-a. Izgleda da je Ahtisari u dosadašnjem toku pregovora pokušavao da pitanje privatizacije ne uključi u pregovore, jer navodno, nije za to nadležan.

Srpska strana je do sada bez većeg odjeka pokretala pitanje imovine, uključujući i najavu tužbi.

U raspravi u Savetu bezbednosti UN-a o stanju na Kosovu (27. maj 2005) tadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović je upozoravao na to da je od 27.000 odluka o vraćanju uzurpirane imovine zakonitim vlasnicima samo 300 zaista i izvršeno.

Pet meseci kasnije, u raspravi u Savetu bezbednosti UN-a oktobra 2005, premijer Vojislav Koštunica je govorio o potpunoj pravnoj nesigurnosti Srba i naveo podatak da od 17.000 presuda u imovinskim sporovima koje su pred sudovima na Kosovu i Metohiji donesene u korist Srba, praktično nijedna nije izvršena. Koštunica je tada upozoravao da je rašireno nezakonito zaposedanje svojine, naročito obradivog zemljišta, što onemogućava pristup takvoj svojini i njeno korišćenje bez izlaganja riziku po vlastitu bezbednost, da ima mnogo zaposedanja tuđih kuća, da svakodnevno ima maltretiranja, pljačke, krađe stoke i sličnih pojava, da je masovno bespravno oduzimanje državne svojine Srbije putem privatizacije, što uopšte nije pomenuto u Eideovom izveštaju.

Godinu dana kasnije, protekle nedelje, neki medijski izveštaji pominju istragu koja se već mesec dana vodi oko navodnog falsifikovanja sudskih dokumenta u Podgorici pomoću kojih su pred sudovima na Kosovu srpska imanja registrovana na nove vlasnike. Ima navodno i ovlašćenja sa potpisima lica koja su već deceniju mrtva. U Šumadiji se među seljacima može čuti da se pojedni Srbi s Kosova u očekivanju rešavanja kosovskog statusa raspituju za zemlju koju bi eventualno mogli kupiti.

SERIJA: Marti Ahtisari nije jedini od posrednika iskazao stav o kolektivnom kažnjavanju Srba zbog greha prošlog režima. Nešto slično je nedavno izjavio i njegov pomoćnik Albert Roan, a bilo je i drugih. Početkom ove godine, 6. februara, politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije Džon Sojers je kosovskim Srbima rekao da je Kontakt grupa u Londonu odlučila da Kosovo dobije nezavisnost, a kasnije je u beogradskim medijima takvu odluku branio tvrdnjom da je to zbog nepočinstava režima Slobodana Miloševića.

I idejni tvorac pregovora u Rambujeu Mišel Fuše, bivši direktor Centra za analize i predviđanja u francuskom ministarstvu spoljnih poslova, u sličnom tonu je rekao: "Odseći ćemo vam nešto zato što ste bili loši u prošlosti. To je percepcija u Evropi, u kojoj postoji ideja o krivici. Ali u zamenu vam nudimo evropsku integraciju."

Beograd je tada odbio Sojersovu izjavu, a negiran je i onaj deo njegove tvrdnje da je Kontakt grupa već odlučila o budućem statusu Kosova.

Ahtisarijeva izjava nije usamljena i nije data slučajno. Beograd pokazuje da je stvaranje kompleksa prešlo prag moguće tolerancije i počinje da verbalno reaguje, mada bi bilo logičnije da dva puta glasnije reaguje zbog nedopustivog stanja na terenu, i zbog tragičnog i neizvesnog položaja kosovskih Srba. Treba, doduše, imati u vidu da su tu šanse da se njegov glas uvaži daleko manje, što pokazuje i činjenica da je nezadovoljstvo Beograda šefovima misije na Kosovu (Kušner, Fišer, Hekerup, Petersen...) do sada skoro u potpunosti ignorisano i da nijedan međunarodni gubernator neće priznati suštinski neuspeh šestogodišnje misije na Kosovu.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---