---

Lični stav - Energetska bezbednost u funkciji održivog razvoja >

Energija – četvrti element

Energija je ishodište i ponor, početak i kraj. Energija je deo svega, od nastajanja zvezda do subatomskih procesa, od letenja svemirom do igranja fudbala

U samo praskozorje ljudske civilizacije čovek je bio fasciniran četvrtim elementom nastajanja. Pored zemlje, vazduha i vode, plamen je bilo najmističniji i potpuno neshvatljiv. Zato se ugarak plemenskog ognjišta ljubomorno čuvao i život grupe je zavisio od toga da li će biti vatre za grejanje. Ta ognjišta su bila prve energane, mesta gde je čovek koristio spoljni energetski resurs da bi dobio svetlost i toplotu i sebi omogućio (ugodniji) život.

Fascinacija energijom, ali i svest o njenom postojanju, u različitim oblicima prisutna je od samih početaka razvoja ljudske civilizacije pa sve do danas: od metafizičkog shvatanja religijskih učenja, do naučnih i racionalnih objašnjenja te pokušaja definisanja prirode i mere energije. Božanstva u predanjima i u svim verovanjima su superiorna bića jer raspolažu nemerljivom i neograničenom energijom kojom čine "čuda", menjajući Univerzum i gospodareći postojanjem. Kako inače objasniti moć stvaranja sveta ili uticaj na svekolike promene klime, na pomeranje planina ili druge događaje koji su se mogli razumeti samo delovanjem "više sile", nečeg neobjašnjivog i veoma moćnog. Čak i polubogovi ili božja deca sa smrtnicima, koji su bili veza između potpuno nepojmljivog i ljudski stvarnog, raspolažu moćima odnosno energijom koju mnogo veći broj ljudi zajedno nema. U vreme nastajanja takvih tumačenja, ljudska snaga je bila jedino merilo energije pa su pojedinci ili države koje su raspolagale velikim brojem ljudi, odnosno radne snage, bili nadmoćni. Takva percepcija se zadržala sve do industrijske revolucije kada je za razvoj ljudskog društva počela da se koristi znatna količina energije iz prirodnih izvora. Uostalom, ratovi do XVIII veka su se vodili zbog teritorija i radne snage koja će moći nešto da proizvede, hranu u prvom planu, i stvori višak vrednosti svojim radom, dok energetski resursi, drvo pre svega, nisu bili interesantni. Izuzetak su mineralna bogatsva i plemeniti metali koji su korišćeni kao sredstvo plaćanja pa je osvajanje teritorije na kojoj ima plemenitih metala i mineralnih retkosti značilo da ste pronašli proširenje za sopstveni državni trezor.

Pronalazak parne mašine, odnosno uređaja koji mogu da relativno veliku količinu jedne energije upotrebe u jasno određenu svrhu (pokret odnosno mehanički rad, pre svega), napravio je preokret. Do tog vremena, ekonomski potencijal jedne zemlje je skoro isključivo zavisio od broja aktivnih i radno sposobnih pojedinaca (u feudalnim državama imanja je morao neko da obrađuje a u onima koje su imale veliku vojsku, ratnu i trgovačku mornaricu, broj ratnika je bio od suštinskog značaja). Egipatske piramide ili Kineski zid, ali i mnoge druge građevine ili infrastrukturni zahvati (rimski putevi, gradovi južnoameričkih kultura, akvadukti, veliki sakralni objekti…) poduhvati su od nepojmljivog značaja za period u kome su nastajali i pretpostavljali su rad ogromnog broja ljudi u dugom vremenskom periodu. Za izgradnju bi se danas moglo angažovati znatno manje radnika i u mnogo kraćem vremenu ali uz korišćenje spoljnih, u najvećoj meri fosilnih izvora energije.

U savremenom ljudskom društvu energija je osnovni element razvoja koji je utkan u složene procese društveno (političko)-ekonomskih odnosa. Ne tvrdi se bez razloga da su dva najvažnija prirodna bogatstva budućnosti energija i voda. Mogućnost pristupa ovim resursima i količine koje su na raspolaganju te sposobnost njihovog kontrolisanja određivaće moć pojedinih država. Uostalom, to se dešava i danas i razlozi teških sukoba na Bliskom istoku i tenzija u centralnoazijskim zemljama nastali su upravo iz želje da se preuzme kontrola nad jednim od ova dva resursa. Istorijski gledano, u oblastima u kojima je postojao višak energije i mogućnost njenog korišćenja, postizan je veliki napredak.

Usled koncentracije energetskih resursa u svega nekoliko oblasti u svetu, korišćenje fosilnih goriva stvorilo je sistem međuzavisnosti, tako da se države koje su prinuđene da uvoze fosilna goriva nalaze u podređenom položaju. Prema podacima naftnih kompanija, kao i drugim relevantnim nacionalnim statističkim podacima, ukupna svetska potrošnja nafte iznosi skoro četiri milijarde tona godišnje, dok su ukupne rezerve oko 120-160 milijardi tona. Kako će prerada nafte dostići vrhunac između 2010. i 2012. godine, a uzimajući u obzir ograničenost zaliha, sadašnje korišćenje fosilnih goriva ne može da obezbedi dugotrajan i održiv razvoj. S druge strane, sagorevanje fosilnih goriva, naročito onih baziranih na nafti i uglju, predstavlja najverovatniji uzrok globalnog zagrevanja, dakle stvaranja tzv. efekta staklene bašte. Promena klimatskih uslova predstavlja jednu od najozbiljnijih opasnosti za Zemljin ekološki sistem zbog mogućeg uticaja na proizvodnju hrane i na biodiverzitet. Samo u Srbiji, na primer, energetski sektor proizvodi preko 44 miliona tona ugljen-dioksida i preko 300.000 tona sumpor-dioksida godišnje. Uzimajući u obzir relativno slabu vetrovitost i lokaciju glavnih energetskih postrojenja, negativan uticaj ovih emisija na životnu sredinu najveći je u Beogradu, regionu Mačve i u regionu Kostolca.

Iako je u protekloj deceniji upotreba fosilnih goriva po glavi stanovnika smanjena zbog mera očuvanja prirodnih resursa, porast populacije u svetu dovodi do bržeg smanjenja zaliha fosilnih goriva i povećanja globalnog zagrevanja. Ubrzani industrijski razvoj Kine i Indije čini da godišnja potrošnja energenata, pre svega uglja, nafte i gasa dobija zabrinjavajuće stope rasta, što uslovljava pojačanu eksploataciju i redistribuciju energenata ali i znatno povećanu emisiju gasova staklene bašte i zagađujućih materija uopšte. Strah da bi prihvatanje obaveza iz Kjoto protokola, u smislu neophodnog smanjenja emisija CO2, uslovio zastoj u razvoju jeste razlog odbijanja nekih zemalja da prihvate i ratifikuju ovaj važan međunarodni sporazum. Znatna redukcija potrošnje fosilnih goriva putem efikasnijeg korišćenja energije i obnovljivih izvora produžili bi vek trajanja fosilnih izvora energije sa jedne strane, a sa druge strane mogli bi da obezbede vreme neophodno za razvoj i poboljšanje tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE).

Prirodni i tehnički potencijal obnovljivih izvora energije dovoljan je da zadovolji sveukupne energetske zahteve svetske populacije, jer je njihov prirodni dnevni potencijal 20.000 puta veći od potrošnje nuklearnih i fosilnih goriva. Kako je reč o relativno mladim tehnologijama, postoji ogromna mogućnost za njihova dalja tehnološka usavršavanja i nove primene. U poređenju sa ostalim tehnologijama proizvodnje električne energije, industrije bazirane na obnovljivim izvorima beleže najveći privredni rast u svetu u poslednjih šest godina.

Posle "energetskog udara" Rusije početkom 2006 godine, kada je smanjena isporuka prirodnog gasa iz ruskih nalazišta u većini evropskih zemalja izazvala skoro paniku, pitanja energetske bezbednosti izbila su u prvi plan. Uvođenje reda na globalno energetsko tržište je postao imperativ, kako zbog opasnosti koja preti pojedinačnim privredama zbog nedostatka energetskih resursa, pa samim tim i zbog pretnje na globalnu ekonomiju, tako i zbog naraslog svetskog terorizma koji za mete uzima i može sve više uzimati energetska postrojenja i puteve transporta energenata. "Slažemo se da je razvoj transparentnih, efikasnih i konkurentnih tržišta energije na globalnom nivou najbolji način za privlačenje fondova u energetski sektor kroz konkurentna, otvorena, nepristrasna i transparentna tržišta, ali i da jasni, stabilni i predvidivi regulatorni okviri znatno doprinose globalnoj energetskoj bezbednosti dok multilateralni dogovori mogu dalje ojačati ove okvire", izjavili su lideri G8 u svom saopštenju posle samita u Sankt Peterburgu, 2006 godine.

Lideri zemalja G8 takođe predviđaju da će do 2030 godine oko 80 odsto svetske potražnje za energijom biti podmirivano fosilnim gorivom čiji su izvori ograničeni i "obezbeđivanje dovoljnih, pouzdanih i ekološko prihvatljivih rezervi energije po cenama koje odražavaju zahteve tržišta predstavlja izazov za sve zemlje i za čovečanstvo". Lideri G8 su poručili da bi za borbu protiv globalnog zagrevanja ohrabrili razvoj "elektrana sa nultom emisijom (gasova staklene bašte)" kao i tehnologije čistog uglja.

Jasno je da problem energetske bezbednosti ima višeslojan značaj koji u velikoj meri utiče na globalna politička kretanja i međunarodne odnose tako da sve zemlje ponaosob kao i multilateralne međunarodne organizacije tom pitanju posvećuju sve veću pažnju: "Mi shvatamo da su inostrana i domaća ulaganja, uključujući ulaganja u idustriju kao i u energiju, transport i telekomunikacionu infrastrukturu, neophodan preduslov za održivi i ekološki prihvatljiv ekonomski razvoj, povećanje zaposlenosti, viši životni standard i smanjenje siromaštva pa prema tome i za stabilnost i bezbednost u regiona OEBS-a",kaže se u deklaraciji ministara spoljnih poslova zemalja članica OEBS-a, iz Mastrihta 2003. godine.

Istovremeno, u studiji izvodljivosti procesa približavanja Srbije EU-u jasno stoji da "bi saradnja između Srbije i Evropske unije na polju energetike morala uzeti u obzir principe tržišne ekonomije i Evropske energetske povelje. Energetska politika Srbije mora biti dalje dograđivana s obzirom na proces postepenog integrisanja u evropsko zakonodavstvo i energetske mreže. Saradnja se može usmeriti na osmišljavanje i planiranje energetskih politika, modernizaciju infrastrukture, poboljšanje i raznovrsnost snabdevanja energijom, poboljšanje i raznovrsnost energetskih resursa, njihovim razvojem kao i uvođenjem obnovljivih izvora energije i promocijom efikasnog korišćenja energije."

Najzad, globalna energetska bezbednost moguća je samo ako se dvama glavnim međunarodnim izazovima – klimatskim promenama i smanjenju energetskog siromaštva – pristupi sa punom ozbiljnošću

Upotreba obnovljivih izvora energije

Obnovljivi izvori energije su oni izvori koji se obnavljaju najmanje onom brzinom kojom se eksploatišu. Većinu obnovljivih izvora energije možemo smatrati i raspoređenim energetskim izvorima niske snage, što podrazumeva da elektrana koja koristi obnovljive izvore može da ima instalisanu snagu do desetina megavata električne energije (velike termoelektrane ili nuklearne elektrane mogu da imaju instalisanu snagu i veću od 2000 megavata). S druge strane, relativno niska snaga, viša cena i povremeno isprekidan rad kod nekih tipova uređaja, predstavljaju nedostatke generatora pokretanih obnovljivim izvorima energije, pa ekspanzija njihovog korišćenja zahteva inovativne ideje kojima bi se prevazišli ovi nedostaci.

Srbija je energetski srednje zavisna zemlja. Godišnja potrošnja svih vrsta energije je manja od proizvodnje koja čini ukupnu zavisnost od oko 40 odsto. Istovremeno treba imati u vidu da je stepen ekonomskog razvoja još uvek ispod neophodnog za brzo približavanje razvijenim zemljama i da će se potrebe za energijom samo povećavati. Nedopustivo je da Srbija danas troši tri do pet puta više energije po svakoj jedinici BNP-a nego zemlje OECD-a. Razlog leži u činjenici da je cena energije u prošlosti bila toliko niska da se skoro nije ni računala kao bitan elemenat ekonomske analize, odnosno energetski udeo u ceni proizvoda bio je neznatan. Zbog toga se nije posvećivala pažnja ni arhitekturi građevinskih objekata ni načinima njihove izgradnje. Izolacija je najčešće loša, orijentacija u prostoru neodgovarajuća pa je korišćenje energije za klimatizaciju prostora neprimereno veliko i pravi velike gubitke. Uz loše i zastarele proizvodne tehnologije, stare prenosne energetske sisteme sa velikim gubicima i još uvek niskom cenom energije, dolazimo do toga da je energetski bilans zemlje, ovakav kakav jeste, ekonomski neodrživ na duži period. U trenutku kada cena energije bude dostigla komercijalno opravdan, odnosno tržišni nivo, srpska privreda neće moći da bude konkurentna drugim učesnicima na otvorenom, globalnom tržištu. Samo u uslovima zaštićenog, do izvesne mere autističnog tržišta, uz jake državne subvencije koje imaju pre socijalni nego ekonomski karakter, ovakvo stanje je prividno održivo ali dugoročno katastrofalno za lokalnu privredu.

U Srbiji je samo električne energije u 2005. godini potrošeno 36,5 miliona kWh što je više za 3,6 odsto nego prethodne godine. Očekuje se da će rast potrošnje pratiti privredni rast, što će Srbiju dovesti u još nezavidniji položaj uvoznika energenata za sopstvene potrebe.

Vremena kada je Srbija, u okviru Jugoslavije, bila značajan izvoznik finalne energije, davno su za nama i verovatno se nikada neće vratiti, ali obezbediti visok stepen energetske bezbednosti u smislu održivog energetskog razvoja uz punu primenu mera efikasne potrošnje energije i korišćenje obnovljivih izvora, mora biti cilj razvojne strategije Srbije. Zbog toga je neophodno da se iznađu rešenja održivog (ekonomskog) razvoja, uz stabilnu energetsku politiku i uz angažovanje unutrašnjih resursa i spoljnih, međunarodnih sredstava podrške, kao što su međunarodna pravna regulativa, protokoli, konvencije, sporazumi i ugovori.

Obnovljivi izvori su još jedini preostali kao relativno neiskorišćeni energetski potencijal, pre svega biomasa, geotermalna energija, energija malih vodotokova, sunčeva energija i energija vetra na kojima se, pametnim pristupom, može izgraditi koncept smanjenja energetske zavisnosti zemlje koja planira da napravi krupan iskorak ka razvijenim ekonomijama. Obnovljivi izvori su praktično jedini energetski resurs čija se eksploatacija planira u svetu uzlaznim trendom do 2030. godine.

Zajednička karakteristika svih obnovljivih i alternativnih tehnologija je relativno visok stepen početne investicije ali i njihova kasnija niska operativna cena. S druge strane, prava cena konvencionalnih elektrana obično nije pravilno izračunata ni predstavljena na odgovarajući način, jer u sebi ne sadrži troškove rehabilitacije mesta eksploatacije energenata a često ni troškove zaštite životne sredine i redukcije zagađenja životnog okruženja. Treba napomenuti da i dalje postoje brojne državne subvencije za tehnologije prerade i korišćenja nafte i za termoelektrane. Međutim, kako obnovljivi izvori energije (OIE) imaju znatno niže operativne troškove u poređenju sa konvencionalnim, ukupna cena energije povoljnija je na osnovu analize tehnoloških ciklusa, a posebno sa ekološkog aspekta. Uticaj OIE-a na životnu sredinu je neznatan, te su zbog toga mnogi od njih ekonomski konkurenti konvencionalnim tehnologijama proizvodnje energije. Ovo je veoma važno pri razmatranju energetske situacije u Srbiji, gde termoelektrane dominiraju u energetskoj proizvodnji.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao politička organizacija, ima za cilj da podrži procese političke stabilizacije i regionalne, odnosno evroatlantske integracije svake od zemalja članica. Energetska bezbednost je od posebnog interesa za Organizaciju i za Misiju jer je ta oblast od suštinskog značaja za ekonomsku, odnosno političku stabilnost. Program 3E (Energija, Ekonomija, Ekologija), nastao još 2002. godine, sprovodi se u skladu sa generalnim okvirima i u saradnji sa drugim činiocima strateških geopolitičkih procesa.

Prema procenama, u Srbiji bi se, uz stabilan investioni ciklus, do 2012. godine mogao postići udeo u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u visini do 10 odsto uz smanjenje emisije gasova staklene bašte (CO2, pre svega) za pet odsto što je inače planirani cilj za EU. Za taj proces mogu se koristiti pristupni fondovi EU-a, povoljne kreditne linije, domaći finansijski izvori iz subvencionisanih ili beneficiranih programa i sredstva iz programa primene Kjoto protokola. Srbija, kao zemlja koja nije potpisnik, spada u korisnike CDM (Country Development Mechanism) projekata koje podržavaju zemlje Aneksa A, Protokola i koji imaju za cilj da pomognu projekte za redukciju emisije gasova staklene bašte.

… I BI SVETLOST.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---