---

Studentski protest >

Spontanost, organizacija i pare

Ne veruju političkim partijama i njihovim vođama, odbijaju njihovu pomoć i ne žele, kako kažu, da budu poen u njihovoj kampanji

Za protest "Dole školarine" javnost je prvi put saznala početkom oktobra kada je grupa studenata na Filozofskom fakultetu organizovala potpisivanje peticije protiv visokih školarina. Drugi njihov zahtev odnosio se na izjednačavanje zvanja diplomiranog i mastera. Skoro dva meseca kasnije, posle uzaludnih pregovora sa državom i fakultetima, na Filozofskom su, prvi put posle protesta 1996, opet razvučene parole, na jednim vratima "dostava hrane", na drugim "medija centar", liftovi ne rade, zvučnici rade, održavaju se zborovi, pišu se platforme. Uprkos tome, mnogi će nostalgično reći kako se ovaj studentski protest po mnogo čemu razlikuje od protesta iz 1996. U tim poređenjima mnogi su već sada izgubili iz vida zahteve studenata čiju je regularnost skoro nemoguće osporiti.

MASTERI: Jedna od novina koju donosi Zakon o visokom obrazovanju, a shodno Bolonjskoj deklaraciji, glasi da se studije dele na osnovne (zvanje bachelor), specijalističke i magistarske (zvanje master, što nije isto što i magistar) i doktorske akademske studije. Studenti traže da se "sačuvaju stečena prava diplomiranih i time spreči njihovo degradiranje na tržištu rada, kao i da im se obezbedi direktna prohodnost na doktorske studije". Zapravo, traže da se svi diplomirani automatski preimenuju u mastere jer su, kako tvrde, master studije suštinski istovetne sa ranijim diplomskim studijama. Karakteristike mastera su: 300 bodova i trajanje studija od pet godina. S obzirom na opterećenje i obim studija na našim fakultetima studenti tvrde da bi broj potrebnih bodova bio i premašen, a apsolventski staž se, pravno gledano, ionako tretira kao godina studija. Međutim, Konferencija univerziteta Srbije (KONUS) odbila je automatsko izjednačavanje zvanja diplomiranih i mastera i sve stavila pod nadležnost fakulteta pozivajući se na Član 127. Zakona o visokom obrazovanju.

Poučeni iskustvom, studenti Beogradskog univerziteta ne veruju da fakulteti i tu priliku neće iskoristiti da duboko zavuku ruku u njihov džep. Fakulteti su čak, dok je cela rasprava trajala, gledali da brže-bolje iskoriste možda i poslednju priliku i raspisali konkurse za master studije: na FON-u, na primer, ukupno 183.000 dinara po studentu – koji je inače već diplomirao. Da sve bude još začinjenije, nijedan fakultet Niškog univerziteta nije raspisao konkurs za mastere jer se na tom univerzitetu podrazumeva da su diplomirani i masteri izjednačeni.

Ministar prosvete Slobodan Vuksanović, koji se donedavno po ovom pitanju nije izjašnjavao, odjednom je priznao da su svi studentski zahtevi opravdani i da je priča o masterima deo predizborne kampanje, samo što nije rekao čije. Zapravo, KONUS je tražio da Narodna skupština, koja inače ne zaseda do novog saziva, protumači sporni Član 127. Zakona o visokom obrazovanju. Onda je to trebalo da učini nadležno Ministarstvo prosvete, ali ono je kao vruć krompir poslednju reč "bacilo" vladinom Sekretarijatu za zakonodavstvo, koje je, i najzad, preseklo: diplomirani i masteri su isto. Rektor Univerziteta i predsednik KONUS-a Dejan Popović poručio je Vladi da nije tražio njeno mišljenje nego mišljenje Skupštine. Da li će se, kada i u kom skupštinskom sazivu dopuniti i izmeniti Zakon o visokom obrazovanju, to se ne zna.

ŠKOLARINE: Međutim, lako se može ispostaviti da je drugi zahtev studenata – za smanjenje školarina i administrativnih troškova, odnosno "jasno utvrđivanje kriterijuma, uz uvažavanje objektivnih socijalnih uslova" – mnogo tvrđi orah od zahteva za izjednačavanjem zvanja. Histerija koja vlada na fakultetima kada je reč o podizanju školarina za samofinansirajuće i ostalih troškova za sve studente, slobodno se može reći, takva je da to samo naši studenti, odnosno njihovi roditelji, mogu otrpeti. Na Filozofskom fakultetu, na primer, školarina je za tri godine skočila sa 45.000 na 86.000 dinara, na Arhitektonskom je ove godine 240.000, na Stomatološkom 180.000 dinara. Na mnogim fakultetima, u proseku, svake godine školarine poskupljuju za oko 20.000 dinara, i to uz sve lošije uslove studiranja. Samofinansirajući studenti kao vid samofinansiranja fakulteta (ili, po nekim tvrdnjama, isključivo profesorskih plata) poželjni su u što većem broju, pa se primaju i šakom i kapom, učionice se natrpavaju, predavanja traju i do deset uveče, a kvalitet nastave rapidno pada. Postavlja se pitanje šta će zaista biti sa primenom Bolonjske deklaracije kad se zna da ona propisuje grupe od 15 studenata. Hoće li to nužno povećati broj profesora i razdeliti jednu veliku platu na nekoliko manjih? Da li će naši fakulteti tako lako prihvatiti da izgube status pravnog subjekta, što takođe propisuje Bolonjska? Za sada se ništa od toga nije dogodilo, a studenti su i dalje ogorčeni na "sirotinjske" uslove studiranja iako svake godine tom istom fakultetu daju sve više novca. Ogorčeni su i na prateće administrativne troškove koji su neverovatan izum finansijskih sektora na svim fakultetima. Sada su, na primer, "u modi" ispitne sveske koje studenti plaćaju i po 600 dinara; na Pravnom je ispis s fakulteta 2500 dinara, plus 1000 dinara po svakom ispitu; na Filozofskom su uveli da i budžetski student ako padne godinu plaća 27.000 dinara. Budalaštine kao što su specijalna cena za podizanje diplome van utvrđenih rokova ili za poništavanje ispita samo su delići onoga šta sve student plaća tokom studija (vidi okvir). Na molbe studenata da se naprave jasni kriterijumi za visinu školarina i da administrativni troškovi pojeftine 50 odsto, dekani su ostajali gluvi. "Čim smo blokirali zgradu fakulteta, dobili smo pažnju dekana", rekao je jedan od studenata. Pažnju dekana Filozofskog Aleksandra Kostića zaista je teško dobiti, pokušali smo, i dobili odgovor da s novinarima komunicira samo preko medijskih saopštenja. Šteta, jer hteli smo da ga pitamo da li je tačno da bi u slučaju smanjenja školarina zaista morao da zatvori fakultet, kako je studentima rekao, i pored državnih subvencija i pored novca koji fakultet uzima od izdavanja ne tako malog prostora u centru grada? Pitali bismo ga i to da li su previsoke školarine rezultat toga što je fakultetima i sigurnije i lakše da uzimaju od studenata, a ne od države?

Ovde nije reč samo o Filozofskom, niti o novoimenovanom dekanu koji pošteno nije ni seo u svoju stolicu, a studenti mu blokirali fakultet. Reč je o "normalnosti" da pobune uvek kreću sa Filozofskog, da Filozofski u svemu ovome nije čist, ali da ima iskustvo sa studentima – ima. Posle šestog dana blokade fakulteta, kada su studenti odbili dekanov predlog rešenja za smanjenje školarina, došlo je, kako kažu, do radikalizacije situacije. Dekan im je zapretio da će ih u javnosti predstaviti kao "nasilne" na šta su oni u utorak ujutro uzeli lance i "okovali" fakultet, dogodili su se, kažu, i incidenti s obezbeđenjem. Već u podne studenti iz protesta su okupljenim kolegama rekli da je Filozofski fakultet prihvatio sve studentske zahteve i da fakultet od srede počinje da radi. Protest se, kažu, i dalje nastavlja, samo na drugim fakultetima i na višim nivoima.

ORGANIZATORI: Studenti koji su pokrenuli protest dolaze sa raznih fakulteta i deklarišu se kao "grupa studenata" iza kojih ne stoji bilo kakva ideološka ili politička orijentacija. Ne veruju političkim partijama i njihovim vođama, odbijaju njihovu pomoć i ne žele, kako kažu, da budu poen u njihovoj kampanji. Studentske organizacije im jesu saveznici, ali između redova na početku protesta mogla se pročitati sumnja da su ove organizacije politizovane, što i nije nikakva tajna, i da bi saradnja s njima opet završila u borbi za nečije političke poene. Danas se to više ne pominje, zalogaj je ipak preveliki pa su međusobno podelili posao. Organizacije se sad bore za "mastere", a studenti za školarine.

Na dan desetogodišnjice studentskog protesta 1996/97, na Filozofskom je u isto vreme održavana tribina povodom tog jubileja i "zauzimana" zgrada studenata iz sadašnjeg protesta. Kada je sa svojom porodicom i grupom telohranitelja u zgradu ušao i nekadašnji studentski lider Čedomir Jovanović, prema pričama studenata iz protesta, oni su počeli da se bune jer je navodno došao da ih iskoristi za svoju političku promociju i jer narušava autonomiju fakulteta uvodeći naoružane ljude. Došlo je do izvesnog guranja i vređanja, telohranitelji su ne baš nežno raščistili put i Čeda je prošao na tribinu. Međutim, priča dobija rašomonske razmere tek u drugom delu. Učesnik protesta iz 1996. koji je te večeri bio na tribini kaže kako je pri izlasku iz zgrade fakulteta čuo trojicu-četvoricu studenata koji su viknuli Čedi "marš napolje". "Tek uveče na televiziji video sam kako je to ‘istinski’ izgledalo. Pominjani su novčići, upaljači, nacistički pozdravi, Srebrenica... Ništa od toga nije bilo." Većina novinara takođe ništa dramatično nije primetila, a studenti su razočarani u "pojedine medije". Valjda im je do sada jasno da su upali u vrtloge ko zna čijih kampanja i da se tek sad, dok slave deblokadu Filozofskog, njihovi osnovni razlozi za pobunu – uvođenje reda u fakultetske cenovnike – u celoj halabuci lako mogu izgubiti iz vida.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---