Meridijani

(priredila) b. vasić

Bagdad: Masakr se nastavlja

Nekoliko sati pre održavanja video-konferencije na kojoj se predsednik SAD obratio američkim komandirima u Iraku, najmanje 57 osoba je poginulo i 148 povređeno u samoubilačkom napadu koji se dogodio u iračkoj prestonici. Napad se desio u sedam ujutro na Trgu Tajaran, sastajalištu sezonskih radnika: stolara, vodoinstalatera, zidara i molera u potrazi za poslom mahom šiitske nacionalnosti. Kako navode očevici, samoubica je zaustavio kamionet na trgu, pozvao radnike kako bi im navodno ponudio posao i aktivirao eksploziv kad su se okupili. "To su bili siromašni radnici, bez posla i bez zaštite države", kaže jedan od očevidaca čiji se automobil zapalio usled eksplozije. Policija navodi da je to četvrti napad ove godine na Trgu Tajaran u bagdadskom kvartu Rusafa. Irak je postao poprište "oko za oko, zub za zub" borbe između sektaških grupa. Iračka policija pronašla je tela 60 muškaraca u Bagdadu, očigledno eliminisanih u sektaškom stilu. "Mnoge od žrtava bile su mučene, imale su lisice na rukama i pucano im je u glavu", kaže jedan policijski zvaničnik opisujući obrazac sektaških ubistava u prethodnih par meseci u glavnom gradu Iraka. Tela 55 muškaraca pronađena su u zapadnom delu Bagdada, Karku, a ostala tela nađena su u istočnom, Rusafa delu; tri leša bila su obezglavljena i bačena u severozapadni deo grada.

Teheran: Osporavanje

Na konferenciji u Teheranu na kojoj se razmatralo da li je bilo nacističkog genocida učestovalo je 67 predstavnika iz 30 zemalja, uključujući i bivšeg vođu Kju Kluks klana Dejvida Duka, velikog skeptika u postojanje holokausta koji je privođen na ispitavanje u Evropi zbog javno iznetih sumnji da su nacisti pobili milione Jevreja i da su gasne komore uopšte upotrebljavane. "Broj žrtava u koncentracionom kampu u Aušvicu mogao bi da bude oko 2007", rekao je Australijanac Frederik Toben, koji je to zaključio na osnovu šina u logoru, koje "nemaju dovoljno kapaciteta da bi toliki broj Jevreja mogao da se preveze". Toben je zbog takvih pretpostavki već bio zatvoren 1999. godine u Nemačkoj. Pokrovitelj ove dvodnevne konferencije je iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, u očiglednom pokušaju da učvrsti status svoje zemlje kao ljutog protivnika Izraela. On je holokaust opisao kao "mit" i zatražio da se Izrael izbriše sa mape. Ranije ove godine, njegova vlada je podržala izložbu antiizraelskih animiranih fimova kao odgovor danskom karikaturisti koji je islamskog proroka Muhameda prikazao, po mišljenju muslimana, na uvredljiv način. Izraelski premijer Ehud Olmert pozvao je međunarodnu zajednicu da protestuje zbog konferencije koju je nazvao "bolesnim fenomenom". Organzatori i učesnici kažu da je ideja za održavanje ovakve konferencije razmatranje tabua vezanih za holokaust i restrikcije koje su uvedene u školski sistem u Evropi – u Nemačkoj, Austriji i Francuskoj protivzakonito je iznositi bilo kakve sumnje na temu holokausta. "U Evropi možeš slobodno da ismevaš Isusa Hrista ili proroka Muhameda, i ništa ti se neće destiti", kaže Djuk. "Ali, ako postavite pitanjce koje bi dovelo u sumnju holokaust, čeka vas zatvor." Među učesnicima su bili i dva rabina i četvorica pripadnika grupe Ujedinjeni Jevreji protiv cionizma. Rabin Aron Koen obratio se učesnicima rekavši da holokaust ne treba odbaciti. "Ako tvrdite da zločina nije bilo, vređate i ponižavate žrtve", rekao je rabin. Među učesnicima koji tvrde da holokausta nije bilo našli su se i Robert Forison, penzionisani univerzitetski profesor osuđivan pet puta u Francuskoj zbog svog uverenja da holokaust nije postojao, i Haled Kasab, 44-godišnji arapski advokat, koji je u svojoj kući u severnom izraelskom gradu sagradio muzej holokausta, izazvavši bes palestinske javnosti. Kasab je jedna od retkih ličnosti u arapskom svetu koja se protivi negiranju holokausta.

Moskva: Požari u bolnicama

Najmanje 45 žena poginulo je u požaru koji je prethodnog vikenda izbio u jednoj klinici za lečenje bolesti zavisnosti u Moskvi. Kako javljaju agencije, one nisu uspele da pobegnu iz bolnice jer su se našle zarobljene između vatre i zaključane kapije. "Epicentar požara je već utvrđen i 90 odsto smo sigurni da je reč o podmetanju", kaže glavni vatrogasni inspektor Jurij Nenašev. U trenutku kada su vatrogasne jedinice stigle u bolnicu, 42 pacijentkinje su već bile mrtve, a prema položaju njihovih tela pretpostavlja se da su pokušavale da izađu. "Naša jedinica je evakuisala ostale pacijente, jer bolnički personal nije bio u stanju to da uradi. Jedan izlaz za evakuaciju je bio blokiran, a drugi odsečen vatrom", rekao je Nenašev. Iz požara je spaseno 160 osoba, među kojima je 10 povređenih zbog trovanja karbon-monoksidom, dok dve bolničarke nisu imale sreće. Glavni moskovski tužilac Jurij Sijomin rekao je da će istraga utvrditi uzroke požara, ali da trenutno ne može da se pretpostavi da li je požar nastao zbog nepoštovanja pravila protivpožarne zaštite, neugašene cigarete ili je bio podmetnut. Dan posle, u psihijatrijskom internatu u zapadnom Sibiru poginulo je devet osoba, dok je 16 povređeno. U trenutku požara u internatu su bila 223 pacijenta i sedam osoba iz bolničkog personala i svi su uspešno evakuisani. Pres-služba Sibirskog regionalnog centra Ministarstva za vanredne situacije saopštila je da su vatrogasci pozvani tek sat i po posle izbijanja požara i da se istražuje zašto se toliko kasnilo. Kada su na mesto nesreće stigli vatrogasci, požar je već zahvatio 600 kvadratnih metara zgrade i 1200 kvadrata krova.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST