---

Izborna kampanja >

Eho iz Haga i Brisela

Vesti i tumačenja: kraj Šešeljevog štrajka glađu i ohrabreni radikali, eho briselskih rasprava, kosovska karta, bitke u bliskom okruženju, bitka za glasove autonomaša, prethodno glasanje o listi DS-a, drumska i kalabrijska mafija...

Predizbornu kampanja u Srbiji prethodne nedelje obeležavala su tumačenja vesti iz Haga i Brisela. Pošto je Haški tribunal u petak 8. novembra uveče saopštio da je Vojislav Šešelj prekinuo četvoronedeljni štrajk glađu, radikali su izašli na ulice u Beogradu, a prema nekim izveštajima i u Jagodini, Kosovskoj Mitrovici i još nekim gradovima. Nosili su zastave Srbije, transparente sa Šešeljevim likom, neki su imali zapaljene baklje, a iz velikog broja automobila čule su se sirene.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić konstatuje da je pobeda i nad Hagom moguća i nabraja da je Šešelju vraćeno pravo da se brani sam, da će biti ukinute restriktivne mere u vezi s posetama njegove supruge Jadranke, registrovani njegovi pravni savetnici, da će mu dokumenti biti dostavljani na papiru i na srpskom jeziku, da će biti ukinut nametnuti službeni branilac Dejvid Huper i da će biti zamenjeno sudsko veće...

Suđenje je odloženo dok se Šešelj ne oporavi. Njega su pregledali u haškoj prestižnoj bolnici Bronovo, a potom je vraćen u pritvor u Sheveningenu.

Mada radikali burno slave Šešeljevu hašku pobedu i deluju ohrabreno, ovakav ishod ipak više ide u prilog demokratskim partijama, pošto bi dalja dramatizacija, ili tragičan ishod štrajka tog optuženika koji četiri godine čeka na početak suđenja, izbornu atmosferu verovatno ispunili srdžbom, od koje bi se slabo čuli bilo kakvi argumenti.

ZAPADNI VETAR: U pokušaju da ograniči efekte radikalskog pojačanog antievropskog i antiameričkog stava proevropske partije (DS, G17 plus, i nešto manje DSS) držale su se takozvanih ohrabrujućih vesti, raznih pohvala ili bar obećanja. Dat je značaj procenama da će Srbija do 2008. postati članica Svetske trgovinske organizacije, ili vesti da će predsednik Tadić 14. decembra potpisati sporazum o priključenju Srbije Partnerstvu za mir. Ide i vest da su piloti Vojske Srbije, u poseti vazduhoplovnoj bazi NATO-a u italijanskom gradu Avijanu, u utorak upravljali avionima F16. Američka ambasada u saopštenju povodom toga govori o istorijskom trenutku, sa čim se čovek može složiti, pošto savlada znatiželju da li je neko od njih bio u iskušenju da se revanšira.

Znatan publicitet dobio je i poziv italijanskog premijera Prodija, da Brisel objavi jasan plan za progresivnu liberalizaciju viza i da zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, pod uslovom da saradnja sa Haškim sudom bude potpuna – i malo primećen detalj – da Beograd pruži doprinos jasnom i održivom rešenju statusa Kosova.

U vladajućoj grupaciji radije su komentarisali izjavu ruskog ministra Lavrova da bi Rusija mogla staviti veto na nametnuto rešenje za Kosovo i američko iznenađenje takvom izjavom.

Premijer Koštunica je posle Ustava najviše izbornih karata bacio na Kosovo (u nekim interpretacijama Kosovo je okosnica kampanje DSS-a), i ponavlja da Rusija ima principijelan stav i da neće dozvoliti da SB prekrši Povelju UN-a i time omogući rušenje postojećih država i prekrajanje međunarodno priznatih granica.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić predstavljaće Srbiju na sednici Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu. Trinaestog decembra u Njujorku i najavljuje da će glavnu pažnju usmeriti na neispunjavanje standarda.

Ne može se reći da su partije okupirane svetskim temama.

S pažnjom, a bez velike nade, osluškivan je eho rasprave u Savetu ministara Evropske unije o nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.

Domaća štampa je široko informisala o tome da se za nastavak pregovora sa Srbijom zalažu Italija, Grčka, Španija, Mađarska, Slovenija, Portugal i Češka, a da su protiv Evropska komisija, Holandija, Francuska, Irska i Velika Britanija.

Italijanski ministar Masimo d'Alema pokušao je u ponedeljak da pokrene raspravu sa zahtevom da se pregovori sa Beogradom uslovno obnove, ali je zaključeno da nema više vremena za debatu i da se ona održi "drugom prilikom", pošto je rasprava o Turskoj oduzela mnogo vremena (zamrznuto osam od deset poglavlja dok Turska ne otvori aerodrome i luke za Kipar).

Holandski ministar spoljnih poslova Bernard Bot insistirao je na tome da Srbija ispuni hašku obavezu, dok su Austrija, Grčka, Mađarska, Italija i Slovenija izrazile rezervisanost zato što Srbiji nije poslan dovoljno jak signal za nastavak pregovora. Italijani su nagovestili da će pokušati ponovo, možda u četvrtak i petak 14. i 15. novembra, kada u Briselu zasedaju šefovi država i vlada EU-a. Odlučivanje o tim pregovorima vezuje se sve više za 22. januar, dan posle izbora u Srbiji, kako je ranije nagovestio Solana, posle zahteva ministra spoljnih poslova Draškovića da se pregovori nastave sada.

Iščekivanja da narednih nekoliko nedelja dođe do pozitivnog zaokreta po Srbiju tope se i posle nagoveštaja iz Haga da će u redovnom izveštaju Savetu bezbednosti 15. decembra Karla del Ponte još jednom dati negativnu ocenu.

Pošto i zagovornici nastavka pregovora traže da Srbija pošalje neki jasan signal o volji da se okonča saradnja sa Haškim tribunalom, iz Vlade Srbije stiže uzdržan odgovor Koštuničinog savetnika Vladete Jankovića koji kaže da vlada sigurno neće odustati od ulaganja napora u tom smislu; ali podseća na to da je 16 optuženika otišlo u Tribunal bez drame, hapšenja, spektakala; da je Mladić javno upozoren da bi njegovo izlaženje pred lice pravde bilo u najboljem interesu države i naroda, te da sadašnja srpska vlada neće isticati poternice tipa "živ ili mrtav".

Predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić, pak, uz ocenu da je napravljen izvanredan diplomatski iskorak u pridruživanju Partnerstvu za mir, upozorava da je Srbija jedina zemlja koja je blokirana kada je u pitanju članstvo u EU-u i kaže da domaći političari taj proces moraju da deblokiraju na svaki način. Njegovi savetnici govore o nastavljanju diplomatske borbe za nastavak pregovora.

Predsednik Tadić, čini se, najviše naglašava evropsku kartu – u Boru je rekao da je DS čvrsto opredeljen ka članstvu u Evropskoj uniji; u Šapcu – da buduća vlada mora da bude posvećena jednom cilju, a to je da Srbija postane realan kandidat za članstvo u Evropskoj uniji; a u Zaječaru – da Srbija može da postane lokomotiva razvoja Balkana i da brzo prestigne zemlje koje su sada ispred nje u Evropi ili na putu ka njoj.

G17 plus takođe ističe evropsku kartu i sa skupa u Bačkom Petrovcu poručuje da će prioritet te stranke u novoj vladi biti obezbeđivanje Srbiji statusa EU kandidata i ukidanje viza već nakon prve godine mandata.

Najsadržajnija grupa "evropskih vesti" govorila je o pregovorima o viznim olakšicama za studente, naučnike, novinare, biznismene i državne službenike, ali njene efekte potkopava, čini se, prilično raširen osećaj običnih ljudi da su diskriminisani.

U kampanji se vidi ono što se videlo i protekle nedelje – traganje za glasovima u specifičnim socijalnim grupama. Pokret snaga Srbije obraća se srpskim majkama, sestrama i ženama uopšte, uz naglasak da na "Milankinoj listi" ima 90 žena.

Vuk Drašković na jugu Srbije govori o tome da srpska sela u opštini Preševo žive u neshvatljivoj bedi, odbačena od države.

Predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Zoran Lončar izjavljuje da DSS-u ili eventualno NS-u u narednoj vladi treba da pripadne ministarstvo poljoprivrede, jer je stanje u našem agraru zastrašujuće.

Lider Nove Srbije i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavljuje otvaranje gradilišta: u Ljuboviji je rekao da će biti građen novi most na Drini, kod motela Letnjikovac, jer postojeći kod kamenoloma Krš ne zadovoljava potrebe drumskog saobraćaja. G17 plus poručuje da je investicioni plan njegova ideja, a Vuk Drašković poručuje da su sve to narodne pare i da nijedan ministar nije napravio ništa.

ANTIKORUPCIONA: Vladajuća koalicija je u prethodnom koalicionom sporazumu (DSS, G17 plus, SPO-NS), borbu protiv korupcije stavila na visoko mesto, sada koalicija DSS-NS nastoji da jedan od važnih akcenata opet stavi na tu temu.

Što zbog slučajeva ranije otkrivenih koji ulaze u sudsku proceduru (stečajna mafija, drumska mafija, carinska mafija), što zbog novootkrivenih slučajeva, što zbog značaja koji se toj temi daje, stiče se utisak da se trenutno u Srbiji hapsi više mafijaša nego u Italiji (gde je u jutarnjem prepadu u utorak 12. decembra policija samo u Milanu uhapsila 34 pripadnika kalabrijske mafijaške organizacije ndrangheta, a u celoj Italiji ukupno 115 pripadnika tog klana).

Beogradsko Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv 29 osoba, koje se sumnjiče da su organizovano vršile krivična dela prevare u oblasti osiguranja. Taj slučaj koji je otkriven pre nekoliko meseci zanimljiv je po tome što srpsko tužilaštvo prvi put koristi prikrivenog islednika. U pratnji jakih policijskih snaga u novosadsku Rafineriju nafte dopremljena je 21 auto-cisterna sa oko 600.000 litara nafte, koju su zaplenili poreznici u Sukovu kraj Pirota.

Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, koji je među prvima započeo kampanju i vodi je tako intenzivno da pojedini analitičari misle da neće do kraja održati tempo, uočio je izbornu vrednost te teme i počeo da govori da su konkretni rezultati G17 plus u borbi protiv korupcije – raskrinkavanje Bogoljuba Karića, zaštita državnog interesa u Mobtelu i zatvor za članove stečajne mafije. Državni sekretar u Ministarstvu finansija i član predsedništva G17 plus Vladimir Ilić rekao je u Mačvi da će država nastaviti beskompromisnu borbu protiv korupcije i kriminala i da tu neće biti pogađanja. S druge strane, Karićev Pokret snaga Srbije o svom lideru govori kao žrtvi političkog progona.

BLISKA BORBA: Kako se kampanja odvija, postaje vidljivija i bitku bliskom okruženju – između G17 plus i DS-a (Dinkić pozvao Tadića da se ogradi od predloga za devalvaciju dinara) i između Jovanovićeve grupacije i demokrata, što ukazuje da se rasplamsava bitka za Vojvodinu. Skupština Vojvodine je u utorak usvojila predlog za formiranje Fonda za kapitalna ulaganja u Pokrajini bez glasova predstavnika Lige socijaldemokrata Vojvodine, čiji su članovi napustili sednicu posle prepirke Nenada Čanka sa šefom Odborničke grupe Demokratske stranke Dragoslavom Petrovićem i Bojanom Pajtićem.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, s kojom je u koaliciji i LSV, ponavlja da će se koalicija koju on predvodi boriti za široku decentralizaciju, kroz izmenu postojećih zakona, da će vraćanje autonomije Vojvodine biti među ciljevima za koje će se boriti.

Bitka za autonomaške glasove se, čini se, grana. U Pančevu je osnovana koalicija osam političkih stranaka i udruženja (Vojvođanska partija, Vojvođanski građanski pokret, Mlada Vojvodina, Sremska stranka, Stranka manjinskih akcionara, penzionera i nezaposlenih, Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine, Asocijacija potrošača Vojvodine i Penzionersko-radnička stranka Srbije), koja najavljuje da će pod nazivom Vojvođanske partije – Igor Kurjački učestvovati na republičkim izborima.

Zanimljiviji je nagoveštaj nadgornjavanja između DS-a i DSS-NS-a oko budućeg primata pri sastavljanju vlade.

Velimir Ilić je na jednom skupu rekao da koalicija DSS-NS ima najboljeg kandidata za premijera, sadašnjeg premijera Koštunicu, dok DS forsira pokojnog premijera Đinđića. DS na to reaguje oštrim saopštenjem u kome se kaže da je Velimir Ilić još jednom pokazao odsustvo političke kulture, kao i da nema elementarnog pijeteta prema ubijenom premijeru koji je tragično stradao zbog svoje opredeljenosti za demokratsku Srbiju.

Demokratska stranka u tom kontekstu naglašava da ne mora da licitira sa kandidatima za premijera kao sa svojim predizbornim adutom jer ima ozbiljan program i tim koji može da vodi Srbiju.

PRELIMINARNI: Gradski odbor Demokratske stranke je u nedelju 10. novembra pokrenuo akciju "Mnogo dobrih kandidata", koja će trajati do nedelje 17. decembra, a u okviru koje se za dva dana više od 8000 građana izjasnilo koje bi kandidate sa liste DS–Boris Tadić želeli da vide kao buduće poslanike.

To je zanimljiv pokušaj s obzirom na dosadašnje polemike o tome čiji je mandat, partijski ili poslanikov, na kritike dominacije partijskih vrhuški, itd. Taktika svih dosadašnjih izbornih štabova je bila da u listu ili bar u kampanju uključe što više javnih ličnosti, titula ili pripadnika pretpostavljenih popularnih profesija (veliki broj lekara, kod socijalista 1990, DS sada ima, čini se, veliki broj inženjera), koalicija DSS-NS traži oslonac među onima koji su imali izborne uspehe u lokalnim sredinama. Zanimljivu formulu otkriva, recimo, i radikalska kandidatska lista iz 2003, na kojoj je bilo 25 radnika, dok se na pojedinim listama reč "radnik" mogla naći samo u tituli "viši naučni saradnik". To je verovatno bio način da se obezbede tzv. sigurni glasovi tako što će se pokrenuti lične veze i lokalna ili staleška solidarnost. Radikali su, verovatno, tako izlazili u susret i želji običnih ljudi da bar pokušaju, a ta želja mora biti jaka, čim imamo 350 partija, a nove i sad nastaju.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---