Sezona gripa >

Supa i čaj ili kuvano vino i rakija

branka kaljević
antrfile: s. bubnjević

Odbojnost prema vakcini kao najsigurnijoj preventivi. Antibiotici ne leče virus, a skupi antivirusni lekovi nisu na pozitivnoj listi. A grip ide, pa ide

U drugoj nedelji pojave gripa u Srbiji broj obolelih se povećava, ali još nema znakova epidemije što ni u kom slučaju ne znači da je za nedelju-dve neće biti. Prema poslednjim podacima Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, u periodu od 22. do 28. januara u Beogradu je registrovano 15.394 obolelih od akutne respiratorne infekcije i 125 sa oboljenjem sličnom gripu.

Najviše obolelih je uzrasta od 15 do 65 godina.

I dok epidemiolozi svakodnevno upozoravaju na neophodnost vakcinacije, apeluju na zdravstvenu kulturu da kijavičavi ne idu u posete, pogotovu ne bebama, starijim osobama, hroničnim ili ležećim bolesnicima, da se češće provetravaju kućne prostorije, da se peru ruke, građani teraju po svome. Da li zbog gužvi u domovima zdravlja, ili pomanjkanja novca, većina stanovništva i ne pomišlja na vakcinu koje, za razliku od prethodnih, ove godine ima dovoljno. Bez ustručavanja, sa infekcijom, kijanjem i kašljanjem idu na posao, u gradski prevoz i bolničke posete, nesebično sejući viruse. Stavljanje maske, kao preventivne zaštite, ovde je mislena imenica. Građani se gripa sete tek kad ih obori s nogu tako da ne mogu više da mrdaju. Tada, uglavnom bez lekara, sem ako baš ne zagusti, počinje kljukanje antibioticima koji uopšte ne deluju na virus. To je ovdašnje stanje stvari koje i te kako doprinosi širenju i epidemiji gripa.

VAKCINA: Prema najnovijim podacima evropskog informacionog sistema koji prati razvoj gripa, ove nedelje regionalne epidemije zabeležene su u Španiji, Francuskoj, Severnoj Irskoj i Italiji. Među našim susedima ili bližim zemljama, epidemija je proglašena u Rumuniji i Grčkoj. Na lokalnom nivou ima je i u Sloveniji. Kod nas se, prema tvrdnjama stručnjaka, maksimalni nalet gripa očekuje sredinom februara.

Pre dve nedelje u Srbiji je izolovan virus A, podtip H3 i podtip H1: "Da li je u pitanju H1N1 ili H3N2, to još ne znamo, pošto se komponenta N ne ispituje kod nas već se na detaljnu identifikaciju šalje u Milhil u Velikoj Britaniji.

To su uobičajeni virusi, što ne znači da ne treba nešto preduzimati, pogotovu što se influenca tipa A uvek javlja u epidemijskoj, ali i u pandemijskoj formi", kaže za "Vreme" epidemiolog dr Predrag Kon iz Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda. Pre izbijanja epidemije, smatra naš sagovornik, stanovništvo bi trebalo da se vakciniše: "Grip kao bolest zavisi od kolektivnog imuniteta u određenoj populaciji. Postoje ustanove u kojima su stari ljudi, na primer, za koje je obezbeđena vakcina i oni bi morali obavezno da se vakcinišu. Za starije od 65 godina grip može imati fatalan ishod. To važi i za hronične bolesnike. Ja bih čak voleo da je vakcina obavezna za sve, ali to nema veze sa stvarnošću. Zašto ovo kažem? Zato što je učinak vakcine najbolji kod zdravih ljudi. Vakcina pozitivno utiče na jačanje imuniteta i u ovom trenutku ne postoji efikasniji način prevencije od vakcinacije."

Po principu sam svoj lekar, u sezoni gripa imunitet organizma se brani vitaminima, propolisom i drugom preparatima, odmorom i dobrim snom. Imunolog dr Kon kao prevenciju, ali i lečenje od gripa pominje i "značaj toplih napitaka kao što je čaj ili supa. Kad su topli napici u pitanju, kod nas se češće poseže za kuvanim vinom ili rakijom pošto kao populacija ne držimo baš mnogo do tamo nekih supica i čajeva."

Prema postojećim propisima pravo na besplatnu vakcinu imaju stariji od 65 godina, hronični bolesnici bez obzira na godine i deca do 18 godina. Pred opasnošću od ptičjeg gripa vakcine, pogotovu one besplatne, prošle godine su planule za dva do tri dana. Teško ih je bilo i kupiti. U ovoj sezoni gripa stvari stoje drugačije. Osim naših najstarijih sugrađana, koji su i inače najrevnosniji korisnici vakcine, ostali su opet potcenili ovu sezonsku bolest zbog koje u svetu svake godine umre više stotina hiljada ljudi.

Doktorka iz Doma zdravlja Stari grad dr Bisa Obradović potvrđuje za "Vreme" da je ove godine interesovanje za vakcinaciju opalo, pogotovu posle objavljivanja informacije u medijima da je u jedan građanin Izraela preminuo posle primanja vakcine. Ipak, vakcinacija je u ovom beogradskom domu zdravlja završena i besplatnih vakcina više nema. Sada se one mogu samo kupiti, a tu već interesovanje opada.

LEKOVI: Naši sagovornici potvrđuju da su u suzbijanju tegoba gripa jedini i najdelotvorniji antivirusni lekovi: rimantadin, amantadin, oseotamivir (kod nas poznatiji kao tamiflu) i zanamivir. Pravilnom upotrebom ovih lekova izlučivanje virusa značajno se smanjenje, a gripozne tegobe i posledice smanjuju se za trećinu. Ovi lekovi su skupi i nisu na pozitivnoj listi. Nalaze se u slobodnoj prodaji, samim tim podložni su nekontrolisanoj upotrebi. Nepravilna upotreba antivirusnih lekova može dovesti do neželjenih posledica kao što je rezistentnost na lekove. Dr Kon upozorava da se ovi lekovi moraju uzimati pod kontrolom lekara,

"koji mora proceniti tačan trenutak davanja leka a to je najviše 48 sati od pojave bolesti. Lek se uzima pet dana u dve dnevne doze po 75 miligrama. Ako se sa lekom zakasni, on ne deluje. Virus se i dalje replicira i umnožava. Antibiotici ne deluju na virus. Lekari ih prepisuju zbog eventulanih bakterijskih komplikacija. Najteža posledica gripa je primarna virusna upala pluća koja je u pandemijama gripa bila najčešći uzrok smrti. Antibiotici pomažu u sekundarnim bakterijskim upalama pluća koje se javljaju posle preležanog gripa, kada se čovek oseća bolje, a onda iznenada krene temperatura."

Osim uobičajenog problema sa lekovima, sa pozitivnom listom lekova i skupim zdravstvom nedostupnim siromašnijim osiguranicima i ova sezona gripa za sada ide ustaljenim tokom. Epidemiolozi tvrde da stanje nije alarmantno i da se uredno prate aktivnosti virusa i intentizet prenošenja. Posle raspusta masovnije oboljevanje u toku ove nedelje može krenuti iz škola. Proglašavanje epidemije i sve mere koje uz nju idu (svode se uglavnom na zabrane) mogu se očekivati kada u Beogradu bude zvanično registrovano više od hiljadu obolelih dnevno. Epidemija je nešto što se dešava svake godine, i samo se postavlja se pitanje njenog intenziteta. Za eventualnu pandemiju gripa nadležne zdravstvene vlasti za sada se ne pripremaju. Formirane su samo radne grupe sa jedinom obavezom da o tome razmišljaju.


 

Ptičiji grip: Ptice ostaju u Srbiji

Ptičiji grip: Ptice ostaju u Srbiji

S pojavom ptičjeg gripa u Mađarskoj Srbija se našla u stanju neposredne ugroženosti

Na prošlogodišnji svetski alarm od opasnosti širenja i evetualne epidemije, pa i pandemije ptičjeg gripa, zdravstvene, veterinatrske i poljoprivredne vlasti brzo su reagovale: napravljen je Nacionalni program i plan za borbu protiv smrtonosnog virusa H5N1. Delovanje u slučaju pandemije razrađeno je do detalja. Sve je bilo podređeno ptičjem gripu pa se o "običnom" razgovaralo samo sporadično.

Ptice selice i ove zime preleću Srbiju, ali da nije bilo obolele živine u susednoj nam Mađarskoj, tridesetak kilometara od Segedina, šira javnost bi i zaboravila na prošlogodišnju histeriju i strahove. Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za sada ptičjeg gripa, osim u Mađarskoj, nema ni u jednoj evropskoj zemlji – ali se pojavio u Egiptu, Nigeriji, Vijetnamu...

Budimir Plavšić iz Uprave za veterinu Srbije, potvrđuje za "Vreme" da ptičjeg gripa u Srbiji nema, ali i da se širom zemlje sprovodi intenzivni nadzor nad zdravljem životinja u seoskim gazdinstvima, na farmama, kao i nad divljim pticama: "Intenzivirali smo kontrolu u graničnom pojasu prema Mađarskoj. Proveravamo ispunjavanje higijenskih i sigurnosnih standarda na farmama. Uzorci se šalju redovno na ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je bilo kontakata sa virusom. Prošlogodišnje iskustvo nam je mnogo pomoglo da se organizujemo i ništa ne prepustimo slučaju. Kod nas za sada nije pronađena ni jedna zaražena ptica. Međutim, prema programu prevencije od ptičjeg gripa koji je Srbija napravila prošle godine među prvima u regionu, kada se bolest pojavi u okruženju to se tumači nepovoljnom situacijom u kojoj Srbija ulazi u stanje neposredne ugroženosti. Sad je to stanje neposredne ugroženosti i postoje realni izgledi da se bolest pojavi u Srbiji."

Za razliku od prošle godine kada su ptice selice preletale Srbiju odlazeći u toplije krajeve, ovogodišnja blaga zima bez snega i leda im pogoduje da se zadrže duže u Srbiji na nezaleđenim barama i jezerima, kraj reka.

Plavšić to procenjuje kao realnu opasnost za Srbiju koja je "u fazi neposredne ugroženosti zbog zadržavanja ptica, ali i zbog pojave bolesti u regionu. Sve aktivnosti timova za borbu protiv ptičjeg gripa podignute su na viši stepen. Ptice su postale imune na virus, ali u opasnosti je domaća živina."

Pod posebnim nadzorom je čitava Vojvodina, koja je ugroženija od ostalih delova Srbije. Iskustvo iz prošle godine pokazuje da su rizične lokacije i sve vodene površine kao što je dolina Morave, na primer. Za veterinarsku službu je od posebnog značaja sprečavanje kontakta ptica sa farmama. Ako bi zaražena ptica slučajno došla u kontakt sa hranom za živinu, tvrde stručnjaci, to bi bila opasanost za stvaranje potencijalnog žarišta.

Za sada, uglavnom za individualna domaćinstva, nema naredbe zatvaranja živine – mera se uvodi ako se pojavi bolest. Plavšić, međutim, kaže da farme i kombinati koji se ozbiljnije bave uzgojem živinu drže zatvorenu.

Reagujući na pojavu ptičjeg gripa, prvi potez države bio je zabrana uvoza živine, živih ptica i termički neobrađene hrane živinskog porekla iz Mađarske. Uprava za veterinu takođe je pojačala nadzor zajedno sa ornitolozima nad kretanjem divljih ptica.

Naše pijace na kojima se prodaje švercovana roba iz Mađarske, uprkos pojačanoj kontroli i dalje ostaju problem i mogući izvor prenosa virusa. Veterinarski inspektori za utehu kažu da termički obrađene namirnice (paštete i ostalo) ne predstavljaju opasnost pošto su morale da prođu i mađarsku sanitarnu kontrolu pre nego što su došle na tržište. Potvrđuju da je roba uvezena pre pojave zaraze bezbedna za upotrebu. U ilegalnim tokovima švercovane robe, koje je teško do kraja kontrolisati i suzbijati, uvek postoji rizik, ali je on individualan i za kupca i prodavca. Pa ko voli, nek izvoli.

B. K.

Španska groznica

Za 25 godina širenja planetom, sida je usmrtila 25 miliona ljudi. No, ma kako strašna, smrtonosna cena jedne od najopasnijih bolesti modernog doba deluje bezazleno u odnosu na smrtnost koju su tokom istorije izazvale velike pandemije gripa. Smatra se da je pandemija španske groznice iz 1918. godine za samo 25 nedelja koliko je harala planetom odnela 25 miliona života.

Svetske epidemije raznih vrsta gripa oduvek su bile smrtonosne u meri u kojoj i velike epidemije kolere, tifusa ili "crne smrti", buboničke kuge koja je u XIV veku opustošila Evropu. Prva zabeležena velika epidemija gripa stigla je u Evropu iz Afrike 1510. godine.

Prvu modernu pandemiju izazvao je takozvani azijatski grip. Ova strašna zaraza, izazvana virusom tipa H2N8, izbila je u maju 1889. godine u Bukhari u Rusiji. Azijatski grip se do jeseni proširio do Kavkaza, a tokom naredne 1890. godine stigao je i na druge kontinente, odnoseći stotine hiljada života.

Zanimljivo je da je zaraza sličnog imena, azijski grip, takođe izazvala pandemiju i to 1957. godine. Bila je to, posle španske groznice, druga pandemija gripa u XX veku. Došavši iz Kine, ova bolest izazvana virusom tipa H2N2 proširila se u Americi, odnoseći 70.000 žrtava.

Deceniju kasnije, početkom 1968. godine, groznica iz Hong Konga se razvila u treću pandemiju XX veka koja je tokom te i naredne godine odnela 34.000 života. Ovu bolest je izazvao virus tipa H3N2, poznat i po nazivu influenca A, koji i danas periodično dolazi sa istoka, ali više ne može da izazove smrtonosnu pandemiju.

OGRANIČENJE ZA SAHRANE: Najsmtronosnija pandemija u XX veku bila je, bez ikakve konkurencije, pomenuta španska groznica iz 1918. godine. Prema podacima Nacionalnog arhiva Sjedinjenih Američkih Država, broj žrtava ove bolesti iznosio je oko 50 miliona, mada njena ukupna smrtnost nikada nije tačno ustanovljena.

Ova bolest je dobila naziv španska groznica zato što se isprva raširila u Španiji, gde je samo tokom maja 1918. godine usmrtila osam miliona ljudi. No, zaraza se prvi put pojavila dva meseca ranije u američkom vojnom kampu Funston u Kanzasu. Bolest se u naredne dve godine nezaustavljivo širila kopnenim i morskim putevima.

Kako bi se pandemija bar delimično obuzdala preduzete su razne epidemiološke mere u većini pogođenih zemalja. Ograničeno je kretanje u pojedinim oblastima, štampan je materijal sa savetima, ljudi u nekim velikim gradovima su nosili zaštitne maske, dok je Crveni krst još početkom 1918. godine osnovao Odbor za borbu protiv influence, a svuda su nedostajale bolničarke u toj meri da su radnici iz fabrika slati kao ispomoć u bolnice.

No, pandemija se nije mogla zaustaviti. Toliki je bio broj umrlih da je u pojedinim američkim gradovima dužina sahrane ograničena na 15 minuta. Od španske groznice razboleo se čak i američki predsednik Vudro Vilson, koji je iako bolestan prisustvovao sklapanju Versajskog mira kojim je okončan Prvi svetski rat.

RATNA ŠTETA: Ukupnu smrtnost španske groznice nije lako proceniti upravo zato što se ova bolest tako brzo i nezaustavljivo proširila svetom. U vreme dok se bolest širila, još se vodio Prvi svetski rat. Mnoge zemlje, razorene ratom, bile su nespremne za pandemiju takvog intenziteta, a masovni pokreti ljudi i vojske doprineli su bržem širenju smrtonosnog gripa.

Kao konačan ishod, ova bolest je odnela veći broj žrtava nego sam Prvi svetski rat. Više ljudi je tokom 1918. i 1919. godine umrlo od groznice nego što je stradalo na svim frontovima, mada su žrtve bolesti u nekim zemljama ubrojane u ratni saldo. Smatra se da je od ove bolesti preminulo između 2,5 i 5 odsto ljudske populacije, dok je 20 odsto čovečanstva do nekog stepena bilo zaraženo i obolelo od ove bolesti.

Po najektsremnijim procenama, španska groznica je ubila čak 100 miliona ljudi do kraja 1919. godine. Zanimljivo je da je, na osnovu poznatih statistika, u SAD samo za godinu dana prosečan životni vek smanjen za 12 godina.

Velika zaraza iz 1918. godine proučava se i danas, posebno zbog novih pretnji pandemijom. Tako je početkom januara u časopisu "Nature" objavljeno istraživanje tima istraživača iz Nacionalne mikrobiološke laboratorije Kanade. Ovi mikrobiolozi su uspeli da na osnovu DNK materijala rekonstruišu virus španske groznice i njime zaraze opitne majmune, koji su umrli neverovatno brzo.

S. Bubnjević


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST