Vreme uspeha >
Biznis
 Stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznosi deset odsto, u Mađarskoj 16, Poljskoj 19, Bugarskoj 19,5, Hrvatskoj 20, i u Češkoj 28 odsto
Kampanje: Maxi prilika za dodatnu zaradu
Delta Maxi pokrenuo je 15. januara kampanju kojom promoviše part time, rad na nekoliko sati dnevno ili nedeljno. Mogućnost da tako steknu dodatnu zaradu imaju svi radno sposobni ljudi koji već rade ili imaju želju da rade u Maxi supermarketima ili Mini Maxi prodavnicama. Namera Delta Maxija je da u periodima kada su najveće gužve, potrošačima ponudi bolju, kvalitetniji i bržu uslugu. To je ostvarivo preraspodelom postojeće radne snage i angažovanjem radnika koji bi radili samo u određenim periodima, recimo vikendom, ili dva-tri sata dnevno, ili samo pre podne ili po podne. Svi zainteresovani mogu dobiti informacije o tome pozivom Maxi Call centra (0800 3537 0300) ili u nekom od Maxi supermarketa.
Istraživanja: Grand kafa najkvalitetnija
Istraživanje agencije Strategic Marketing, obavljeno među 1200 građana u Srbiji, pokazuje da čak 93 odsto anketiranih pije crnu, tzv. tursku kafu. U proseku se popiju tri srednje šoljice kafe dnevno. Čak 48 odsto ispitanika smatra da je "grand" kafa lider na tržištu, a 42 odsto da je to najkvalitetnija kafa. Uz to, najčešći poklon koji se nosi u goste upravo je "grand" kafa, a prvo mesto pripada njihovom brendu "grand de luxe".
Reklame za "grand" kafu 42 odsto ispitanika smatra omiljenim, najviše navodeći one sa Draganom Nikolićem i Milenom Dravić. Slogan "I miris i ukus" za "grand" kafu, ubedljivo je najpoznatiji slogan iz svih reklamnih kampanja – prepoznaje ga čak 93 odsto ispitanika mlađih od 40 godina.
Poslovanje: Napredak Actavisa
Predstavništvo farmaceutske kompanije Actavis za jugoistočnu Evropu, sa sedištem u Beogradu, ostvarilo je u 2006. odlične poslovne rezultate. Prvi put je uvelo lekove Actavisa u zemlje ovog regiona, a nastavljen je rast prodaje lekova Zdravlje Actavisa iz Leskovca. Ova kompanija je u odnosu na 2005. povećala prodaju na srpskom tržištu i izvoz za po 20 odsto. Krajem 2006. otvorila je distributivni centar Zdravlje Trade u Beogradu, što će značajno uticati na rast poslovanja u regionu. U 2007. Actavis planira da poveća prodaju u Srbiji za 13 odsto i da registruje 54 nova proizvoda u 97 različitih formi.
Promocije: Fidelinka u dve boje
Od prošlog meseca Fidelinka intenzivno promoviše svoje testenine u novom pakovanju: posne (zelena boja), i sa jajima (narandžasta), koje su stigle u većinu prodajnih objekata. Ova promena dizajna rezultat je istraživanja tržišta, ali i sve zahtevnijih vizuelnih standarda potrošača. Kroz nova pakovanja upućena je sugestija potrošačima (recepti na poleđini kesice) da mogu i na neke nove načine da spravljaju jela od testenina. Subotička kompanija poručuje: "Kreirajte, kombinujte, uživajte uz Fidelinka testenine!" i u prodavnicama daje poklone za kupovinu od tri kilograma i naviše.
Usluge: Relax na deset godina
Piraeus banka otvorila je novu ekspozituru u Beogradu i sada raspolaže sa petnaest punktova u glavnom gradu i 25 u drugim mestima Srbije. Banka svojim klijentima nudi i nekoliko novih usluga i uslova za postojeće proizvode: servis transfera novca iz Grčke bez naplate provizije, trajni nalog za izmirenje mesečnih obaveza, revolving kartice koje omogućavaju kredit od šest plata itd. Najtraženiji proizvod je kredit za refinansiranje svih zajmova i kartica građana – Relax, sa rokom otplate do deset godina, uz nominalnu kamatu od 11,75 odsto i efektivnu od 13,56 odsto.
Predstavništva: Cisko postao d.o.o.
Predstavništvo Multinacionalke Cisko Systems u Beogradu, preimenovalo se u preduzeće Cisko Srbija d.o.o. i 5. januara uselilo u nov poslovni prostor u zgradi Airport Cityja u Novom Beogradu. Za generalnog direktora imenovan je Darko Babić. Tim povodom, prvi čovek Ciska za Adriatic region (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BiH, Albanija, Srbija i Crna Gora) Ištvan Pap izjavio je: "Ovde nismo u prolazu, želimo da ostanemo i budemo deo lokalne zajednice." On je najavio i nova partnerstva sa domaćim IT firmama.
Banke: Posao još nije završen
Piše: Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije
Sa prošlom godinom zaokružena je vlasnička transformacija bankarskog sektora Srbije, za koji već danas možemo reći da se nalazi u EU-u, s obzirom na to da tri četvrtine našeg bankarskog sektora ima većinske strateške partnere iz zemalja Unije.
Takav bankarski sektor uspeo je u prošloj godini da prikupi više od 1,1 milijardu evra nove devizne štednje, što je jednako sumi koja je ukupno bila deponovana u 2001, 2002. i 2003. godini. Prošla godina bila je rekordna i po značajnom povećanju bilansne sume bankarskog sektora (za nivo rasta koji je jednak njenom ukupnom stanju u 2003), a značajno je povećana i kapitalna baza, što svedoči o ekspanzivnom rastu srpskog bankarskog sektora, koji se učetvorostručio za poslednjih pet godina. Za razliku od realnog sektora privrede, koji se ne može pohvaliti sa više novih radnih mesta, upravo u bankarskom sektoru u 2006. broj zaposlenih je povećan za više od deset odsto, što potvrđuje da su strukturne reforme u ovoj oblasti dale nesumnjive rezultate, u prvom redu zato što se odmah, još pre pet godina, počelo sa hrabrim rezovima i nastavilo u isto takvom reformskom smeru.
U 2006. NBS je počela da sprovodi i novu monetarnu politiku – ciljajući inflaciju referentnom kamatnom stopom kao glavnim instrumentom monetarnog regulisanja. Zahvaljujući silaznom trendu inflacije, postepeno ali sigurno, smanjenje referentne kamatne stope prenelo se i na smanjenje kamata u bankarskom sektoru. Prve relaksacije monetarne politike, dakle, rezultat su niske inflacije i zato je u 2007. najvažniji zadatak da se taj trend nastavi, jer posao još nije završen.
Poslovno geslo: Put sa ciljem
Piše: Anđelko Trpković, generalni direktor Beogradskog sajma
Na pitanje šta je to što me vodi napred u poslu, najrađe se vratim u detinjstvo kada sam na upit učiteljice šta bih hteo da budem, odgovorio – penzioner. Zašto penzioner? Zato što kao penzioner nigde ne žuriš, svi te vole i odnekud ti stiže penzija. Sada kad se toga setim, pomislim da je to zapravo određivanje cilja i da taj jednostavan odgovor govori o tome da moraš da znaš šta je na kraju. Svako ko krene na neki put mora da zna gde zapravo ide i šta je cilj. Tako je i u poslovanju, ukoliko niste sigurni šta je cilj, gde god išli, i kakvi god bili rezultati na tom putu, vi samo tumarate.
Extreme
INVESTICIJA: Austrijska kompanija Kronoschpan uložiće 100 miliona dolara u izgradnju fabrike za proizvodnju univera, oplemenjene iverice i panel-ploča. Posrednik u ovom poslu biće JP "Srbijašume".
VOZOM: Železnice Srbije u 2006. prevezle su 14 miliona putnika i 13,9 miliona tona robe i ostvarile prihod od 1,6 milijardi dinara u putničkom i devet milijardi dinara u robnom saobraćaju.
NIKO: Ni posle devet meseci od usvajanja Zakona o investicionim fondovima, Komisiji za hartije od vrednosti niko još nije podneo zahtev za osnivanje ovakve institucije.
POSNO: Lider na srpskom tržištu kečapa i majoneza, beogradski Polimark, lansirao je jogurt sa 0,1 i pavlaku sa 20 odsto mlečne masti.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Milorad Savićević, predsednik upravog odbora fabrike Zastava vozila: Mnogo je gubitnika loše politike
DOBITNICI: Ceo uvoznički sektor koji je podstakao potrošnju, čime se jako razvila i distribucija robe, zatim banke, finansijski konsalting, razne agencije, elektronski mediji, proizvođači vode, sokova i piva, luksuzne robe, kafići itd.
GUBITNICI: Mnogo ih je, pre svega zbog loše ekonomske politike i lošeg Zakona o privatizaciji, a čija posledica je deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom od 24 milijarde evra u poslednjih šest godina, kao i milion nezaposlenih.
Tatjana Vučićević, direktor proizvodnje u Art-Ivalu: U plusu su svi koji rade
DOBITNICI: Sva mala i srednja preduzeća koja su opstala, kao i radnici koji su uspeli da zadrže postojeća radna mesta ili da se posle sticanja novih znanja prekvalifikuju i dobiju novo zaposlenje.
GUBITNICI: Ljudi koji su sticajem nesrećnih okolnosti ostali bez posla i bez šanse da ponovo dobiju neko radno mesto. Najviše je izgubio srednji stalež, ali i država, jer su mnoge fabrike prestale sa radom.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Kosovski pregovori >
Vezane ruke
Milan Milošević -
Dokument >
Predlog Martija Ahtisarija o Kosovu
-
Od Karingtona do Ahtisarija >
Raspadanje do Kosova
Slobodan Kostić, Dokumentacioni centar "Vreme"
Autor mapa - Aleksandar Ćirić -
Tragom vesti da je Zoran Drakulić kupio 257 plovila >
Osvajanje Dunava
Dimitrije Boarov -
Regionalna tužilačka suradnja >
Pravda za "mirne susede"
Tatjana Tagirov -
Slučajevi >
U službi njenog veličanstva
Dejan Anastasijević -
Urbana sociologija i antropologija >
Život i običaji Zemunskog klana
Miloš Vasić -
Lokalna samouprava >
Češki model učešća građana
B. V.