Meridijani

(priredila) d. s.

Hag: Optužnica

Tužioci stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) podigli su u utorak optužnice protiv sudanskih zvaničnika zbog zločina počinjenih u provinciji Darfur, na zapadu Sudana. Na optužnici su bivši sudanski ministar za humanitarne poslove Ahmed Harun i jedan od vođa milicije Džandžavid koja se bori protiv lokalnih pobunjenika Muhamed Aliabd al Rahman, poznat i pod imenom Ali Kušajb. Tokom višegodišnjeg sukoba u ovoj sudanskoj provinciji ubijeno je do sada oko 200.000 ljudi, dok je čak dva miliona napustilo svoje domove i sada živi u nemogućim izbegličkim uslovima. Glavni tužilac MKS-a Luis Moreno, koji je dve godine prikupljao dokaze za odgovornost u jednoj od najvećih aktuelnih humanitarnih katastrofa na svetu, izjavio je za dvojicu optuženih da snose "krivičnu odgovornost za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Darfuru tokom 2003. i 2004. godine". Drugim rečima, na meti pripadnika Džandžavid milicije nisu prvenstveno bili pobunjenici već civili, zbog navodne podrške pobunjenicima. Ta pretpostavka služila je kao opravdanje za masovna ubistva i silovanja civila koji ni na koji način nisu učestvovali u sukobima. Kao ministar za humanitarna pitanja, optuženi Ahmed Harun često je boravio u Darfuru, ali se, umesto svojim poslom, više bavio naoružavanjem jedinica Džandžavida, za šta je bez ograničenja koristio sredstva iz državnog budžeta. Reagujući na optužbe iz Haga, sudanske vlasti su ih ne samo negirale već i najavile da dvojicu optuženih neće izručiti međunarodnim pravosudnim organima. Sukob u Darfuru počeo je 2003. godine kada se lokalno (crnačko) stanovništvo pobunilo protiv centralnih vlasti u Kartumu, zbog toga što su, kako su osećali, bili diskriminisani u odnosu na većinsko stanovništvo Sudana arapskog porekla, čiji su pripadnici uglavnom i regrutovani u miliciji Džandžavid.

Kabul: Napad

Više od deset ljudi je poginulo, a dva puta više povređeno u napadu bombaša samoubice u neposrednoj blizini američke vojne baze Bagram, nedaleko od Kabula. U bazi se u tom trenutku nalazio potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dik Čejni, koji je došao u nenajavljenu posetu Avganistanu. Talibanski pobunjenici koji su stali iza napada izjavili su da je njihova meta i bio visoki američki zvaničnik. On je, međutim, prošao neozleđen i nedugo nakon napada helikopterom je napustio Bagram i odleteo za Kabul, gde se susreo sa avganistanskim predsednikom Karzaijem. Među poginulima su inače jedan američki i jedan korejski vojnik, dok su u većini avganistanski civili. Vojna baza Bagram spada među najobezbeđenije u Avganistanu i prema tvrdnji BBC-jevog reportera iz Kabula, incidenti kakav se dogodio u utorak su veoma retki.

Berlin: Naučna izuzetnost

Novoosnovani Evropski istraživački savet (ERC) moći će da do 2013. godine potroši celih 7,5 milijardi evra na razvoj naučne izuzetnosti. Inauguraciji najmlađe evropske institucije prisustvovala je nemačka kancelarka Angela Merkel, u ime predsedavajuće EU-a. Razvoj nauke jeste i domaći prioritet kancelarke Merkel, fizičarke po obrazovanju. Zamišljeno je da ova sredstva posluže Savetu za razvoj vrhunske nauke u Evropi, kako bi Evropska unija mogla da se izbori u sve težoj konkurentskoj utakmici u svetu gde je globalizacija odavno uzela maha. Savet je zamišljen kao donator, a njime će rukovoditi isključivo naučnici. Projekti koje bi finansirao ne moraju da se oslanjaju na saradnju, što je jedan od važnih kriterijuma za EU, niti moraju da budu panevropskog karaktera. Dovoljno je da budu inovativni. Velikodušnim donacijama naučnicima će, kako je zamišljeno, biti pružena prilika da se opuste i puste mašti na volju, a ne da se dovijaju za dotacije. Po ulaganjima u istraživanja i razvoj, EU je i dalje ispod Sjedinjenih Država, dok Indija i Kina odvajaju sve veći procenat svog BDP-a u naučni razvoj. Profesor Fotis Fafatos, čelnik ERC-a, smatra da je to dobar pokušaj da se spreči odlazak mladih stručnjaka iz EU-a u SAD.

Santa Kruz: Pčele

Ameriku je obuzela velika pčelarska misterija koja bi mogla da ima teške posledice za poljoprivredu. Pčelari širom zemlje, iz čak 24 države prijavljuju da su pčele naprosto nestale. "Otvorim jednu košnicu, ona prazna, otvorim ih tako sve redom, a pčela nema", kaže Dejvid Bredšo, pčelar iz Kalifornije. Pčele u Americi godišnje "oplode" više od 14 milijardi dolara, koliko se ubire u poljoprivredi od njihovog "posredovanja". Zbog toga je misteriozni nestanak pčela izazvao ozbiljnu pažnju istraživača. Dok su neki pčelari prijavili da im nedostaje 30 odsto pčela, kod nekih je nestalo čak dve trećine stanara pčelinjaka. Ugrožen je proces oprašivanja mnogih biljaka važnih za američku poljoprivredu, posebno avokada, kivija i badema u Kaliforniji, čiji su seljaci zbog mraza već pretrpeli veliku štetu jer je mraz razorio plantaže pomorandži i limuna. Misterija je utoliko veća ako se zna da su pčele veoma socijalne životinje, koje ne ostavljaju mlade i kraljicu bez zaštite, a kriza može da bude ozbiljna jer se broj pčelara u Americi prepolovio u poslednjih 20 godina.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST