Informacione tehnologije >

Afrička Ubuntu provala

marija vidić

Prosečnog korisnika računara kog privlači egzotika i koji je iz nekog razloga odlučio da se poigra sa svojim mezimcem na "nedozvoljen" način, odnosno da dira ono što inače nikad ne bi dirao – operativni sistem – svakako će uživati u Linuxu inspirisanom Afrikom

Najveći svetski prodavac računara, kompanija Dell, početkom nedelje objavila je da će od sada kupcima nuditi i računare sa instaliranim Linuxom, besplatnim operativnim sistemom otvorenog koda. Odluka je doneta nakon što su posetioci novog Dellovog interaktivnog sajta samo nekoliko dana od njegovog pokretanja poslali pregršt zahteva ovoj kompaniji da im pored Windowsa i Microsoft Office paketa ponudi i računare sa alternativnim softverom. Kompanija se najpre našla u problemu oko izbora među brojnim Linux distribucijama, s obzirom na to da bi izbor samo jedne predstavljao favorizovanje. Zato je odlučeno da za početak to bude Suse, operativni sistem kompanije Novelle, da bi spisak vremenom bio proširivan.

Ovo će sasvim sigurno dodatno popularizovati softvere koji će se naći na Dellovom spisku i, uopšte, ideju o slobodnom softveru. Naime, kompanija ovu "akciju" promoviše sloganom "Razlog zbog kog birate Linux je razlog zbog koga ćete izabrati Dell", navodeći slobodu kao prvi od tri.

Ako ipak ne izaberete Dell, ali ste prosečan korisnik računara kog privlači egzotika i koji je iz nekog razloga odlučio da se poigra sa svojim mezimcem na "nedozvoljen" način, odnosno da dira ono što inače nikad ne bi dirao – operativni sistem – svakako će uživati u Linuxu inspirisanom Afrikom.

SAMOODRŽANJE: Naime, jedan od operativnih sistema koji će se odmah nakon Novelleovog naći na Dellovim mašinama je Ubuntu, "Linux za ljudska bića". Ubuntu u svetu – ali i u Srbiji – proteklih meseci postaje sve popularniji zahvaljujući lokalnoj zajednici koja marljivo radi na njegovoj promociji. Ubuntu je "slobodan, stabilan, pouzdan, besplatan, legalan, funkcionalan, lak za korišćenje" i, što je možda i najvažnije, operativni sistem dostupan svima, tvrde njegovi zagovornici. Na LinuxWorld Conference and Expo u Londonu, još 2005. godine proglašen je za najbolju Linux distribuciju.

Ubuntu je nastao pre samo nešto više od dve godine. Naziv je dobio po afričkoj ideologiji koja propagira savezništvo među ljudima. Reč potiče iz južnoafričkog bantu jezika i prevode je kao "humanost za druge", "ja sam ovakav zbog toga kakvi smo", "čovek postaje ljudsko biće kroz druge"... Ubuntu sponzoriše Canonical Ltd, privatna kompanija koju je osnovao južnoafrički biznismen Mark Shuttleworth. Ova kompanija je sledeće godine otvorila Ubuntu fondaciju i prikupila sredstva od oko 10 miliona dolara kako bi se obezbedila podrška i razvoj budućih izdanja operativnog sistema. Međutim, prošle godine fondacija je postala neaktivna, a Shuttleworth je objasnio da je to alternativni fond za finansiranje Ubuntu projekta u slučaju da Canonical prestane sa radom. Ovih dana ponovio je da će finansirati Ubuntu sve dok on ne postane samoodrživ, odnosno nezavisan od njega ili sličnih finansijera. Shuttleworth dodaje da se Ubuntu zapravo trenutno kofinansira od pružanja podrške i usluga korisnicima. Nove verzije za sada izlaze redovno, a poslednja se pojavila u oktobru.

UBUNTU UŽIVO: Kao i mnoge druge operativne sisteme, svi koji su radoznali, sumnjičavi ili neodlučni, pre nego što se odluče da ga zaista instaliraju na računar, mogu da isprobaju zahvaljujući takozvanom Live CD-u koji se besplatno naručuje preko sajta Ubuntu.com. Ovaj CD osim operativnog sistema pokreće i paket osnovnih programa. Pored Open Office-a, tu je veliki broj igrica, programi za editovanje fotografija, puštanje filmova i muzike, i-mejl klijent, internet brauzer, program za rezanje CD-ova, audio konverter, rečnik... Osim ovih, u prozoru za dodavanje i uklanjanje programa ponuđeno je još više od 100 najrazličitijih, poređanih po oblastima. Tu se već nalaze i neki mnogo ozbiljniji, kao na primer za prelom teksta, montažu audio i video zapisa... Ali i brojne igrice, programi za puštanje multimedijalnih sadržaja, slanje i primanje faksova, razni rekorderi, Torrentovi programi za preuzimanje sadržaja sa interneta, telefoniranje i četovanje na internetu, sve do raznih edukativnih programa – od interaktivnog programa za učenje alfabeta, periodičnog sistema elemenata i planetarijuma, preko programa za matematičke proračune i crtanje dijagrama, do slepog kucanja i arhiviranja. Programi zauzimaju veoma malo memorije, pa se i pokreću brzo, a operativni sistem traži skromnih 256 MB RAM-a i 3 GB prostora na hard disku.

Lokalna Ubuntu zajednica pokrenula je akciju "Share IT", sa ciljem da se "ublaže posledice koje loši carinski propisi u našoj zemlji uzrokuju, a koji se ogledaju u nemogućnosti besplatne isporuke pakovanja sa Ubuntu operativnim sistemom". Članovi Ubuntu zajednice pokušavaju da stvore mrežu korisnika koji mogu stajati na raspolaganju što većem broju zainteresovanih za nabavku ovog operativnog sistema. Na taj način smanjuju se poštanski troškovi, a korisnici brže dolaze do CD-ova.

"Ubuntu svojim ciklusom objavljivanja od šest meseci obezbeđuje svež softver sa najnovijim tehničkim mogućnostima što je, kada uzmemo u obzir vrlo dinamičan razvoj slobodnog softvera, veoma bitno. Ubuntu sam prepoznao i kao distribuciju koja je sposobna da napravi prodor na IT scenu i afirmiše celu zajednicu slobodnog softvera, što se pokazalo kao tačno, budući da je po mnogim istraživanjima najpopularnija distribucija na planeti", kaže za "Vreme" Ivan Jelić, osnivač Mreže za slobodan softver i lokalne Ubuntu zajednice.

XXX: Dobra vest je da korisnici Ubuntua nemaju problema sa napadima virusa, dobrim delom zato što ih ima veoma malo, a takođe i zbog, kako navode stručnjaci, visokog nivoa sigurnosti koji obezbeđuje arhitektura operativnog sistema. Radna površina izgleda vrlo skromno i pregledno. Međutim, mali opcioni program pod nazivom Ubuntu kalendar svakog meseca preuzima novu pozadinu za radnu površinu. Ranije su ove pozadine bile fotografije obnaženih ljudi, zbog čega je Ubuntu dobio nadimak Linuxxx.

Naravno, niko nije savršen. Onaj ko je odlučio da na svoj računar sa praznim hard diskom samo instalira Ubuntu i krene sa radom, za manje od 20 minuta koliko traje proces, rešiće sve svoje probleme. Međutim, ukoliko je na računaru već instaliran drugi operativni sistem, nastaje prava zavrzlama pa se toplo preporučuje detaljno čitanje uputstava koje je moguće pronaći na sajtu lokalne zajednice Ubuntu. Takođe, budući korisnici moraće da se naviknu na nešto duže "podizanje" sistema nego što je uobičajeno, a prilikom gašenja računara, verovatno će se sa nostalgijom prisetiti starog, dobrog Windowsa 98, koji je to obavljao za svega nekoliko sekundi.


 

Ubuntu u Srbiji

Kako objašnjava Ivan Jelić, osnivač Mreže za slobodan softver i lokalne Ubuntu zajednice, broj njenih članova svakodnevno raste. "Prvo mesto za nove članove zajednice je forum koji trenutno ima oko 700 članova. Ubuntu korisnika je svakako mnogo više i svakodnevno saznajemo za nove ljude, organizacije, pa i kompanije koje ga koriste. No, globalna zajednica slobodnog softvera zajedno sa manjim grupama korisnika i simpatizera određenih distribucija kao što je i Ubuntu još su nov i svež pojam za naše informatički nezrelo društvo."

Kako objašnjava naš sagovornik, plan je da se najpre stvori kritična masa ljudi svesnih društvenog uticaja slobodnog softvera tako što će biti formirane ovakve zajednice. "Budući da smo u okviru Mreže za slobodan softver već stvorili određeni ‘pokret’, formiranje Ubuntu LoCo tima i njegovo ozvaničavanje od strane Ubuntua nisu bili previše komplikovani poslovi. Zajednica vrlo dobro napreduje, a prvi plan koji se nameće jeste njeno širenje i pomoć korisnicima koji tek ulaze u svet GNU/Linuxa i slobodnog softvera putem ove distribucije. Problemi sa kojim se oni sreću tiču se instalacije i usvajanja osnovnih principa koji važe u Linux operativnom sistemu."

Ono što je svakako u planu kao najbolji način za promovisanje i širenje Ubuntu zajednice jesu obuke, javne prezentacije i takozvani install festovi – manifestacije na koje korisnici donose svoje računare i uz pomoć aktivista instaliraju i podešavaju sistem. Pored kućnih, ciljna grupa su i poslovni korisnici te, naročito, obrazovni sektor i državna uprava pošto je, kako Jelić objašnjava, afirmacija Ubuntua i GNU/Linuxa u tim okruženjima nezaobilazna stavka u aktivnostima svake zajednice koja promoviše slobodni softver. Kako je najavljeno, 4. marta u Kulturnom centru Rex biće organizovan javni prikaz instalacije Ubuntu, "ne bismo li učinili još jedan korak ka demistifikaciji procesa instalacije koji je često predmet predrasuda i dezinformacija". Tog dana je planiran i sastanak Ubuntu zajednice, a na kraju će biti održana tribina o slobodnom softveru i GNU/Linux operativnim sistemima. Ova Ubuntu zajednica Srbije deo je domaće i globalne zajednice slobodnog softvera i sarađuje sa drugim organizacijama koje se bave slobodnim softverom.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST