---

Udavača iz bogate kuće i lep kao upisat izbeglica umesto u "48 sati svadba" zagrljeni otišli u crnu zemlju

Srbija je proglašena nevinom glede genocida, očinski je ukorena što ga nije sprečila i što počinioce čuva kao malo vode na dlanu – svejedno, pravni njezin zastupnik Radoslav Stojanović je za gledaoce Pinka svojim rečima dočarao presudu: to je kao da sam kolima ubio pešaka, sudi mi se za ubistvo, ali sud ustanovi da se ubijeni namerno bacio na moja kola i mene sud oslobodi optužbe za ubistvo, ali me osudi za prebrzu vožnju!

Evo još nekoliko slučajeva kao stvorenih da svak shvati šta se u Srebrenici desilo te da sam prosudi ima li taj sve u svemu ipak neprijatan događaj blage veze sa dobrosusednom zemljom kakva je Srbija bila i ostala.

Slučaj 1.

Profesor Stojanović dao na poslugu kola svom rođaku, ali nije mu dao ovlašćenje, ti i ja što smo stariji sve više ličimo jedan na drugog, probija ono drevno, prastojanovićevsko kroz sve ove naše bore i zaliske, uglavnom, na pešačkom prelazu nastrada pešak, rođaka optuže za ubistvo, ali se na sudu ustanovi da je pešak namerno podleteo pod kotače sudbine, bivši student prava koga je profesor obarao nekoliko puta rešio da se na ovaj način osveti, onako uzrujan nije ni primetio da za volanom nije profesor, profesorovog rođaka oslobode optužbe za ubistvo, ali ga osude za vožnju bez ovlašćenja, on ti prebegne u Holandiju gde mu se gubi svaki trag, govorka se da ga dvoiurodnyi brat čuva u lagumima ambasade ili da ga je uklopio u neku hipi komunu kakvih još ima diljem ove bivše kolonijalne sile.

Slučaj 2.

Udari profesor Stojanović kolima nevoljnicu koja izdahne na putu za bolnicu, poučen vlastitim primerom koji je sam ispričao na Pinku počinilac beše vozio 40 km/h, ali svejedno, daj Stojanovića na sud, jeste li poznavali zgaženu, ne, mic po mic, ispadne da se staronka dvaput bacala pod voz Zrenjanin – Novi Sad ali ju je mašinovođa (jedan te isti, kao kod Almodovara) usled izuzetno spore vožnje oba puta ugledao i uneo u šinobus, e, pošto se namerno bacila i pod auto, profesora oslobode optužbe za ubistvo a kazne ga što nije imao motor euro 3.

Slučaj 3.

Kupi profesor Stojanović nov auto sa sagorevanjem kakvo propisuje Evropska unija, vozi 40 km na sat, kad krajičkom oka spazi prolaznika izbezumljena izgleda, sad će da se baci pod moja kola i policija će otkriti da nemam sajlu, ukoči profesor naglo, pešak produži trotoarom, kad pozadi – tras, u kolima iza profesorovih nastrada vlasnik škode 120L koja nije čula za vazdušni jastuk, žrtva nije vezala pojas, profesora daj na sud, ubistvo li je nesreća li je, ubijeni je nešto piskarao o profesoru, ama advokat odbrane dokaže da profesor nikad ne gleda u retrovizor, s druge strane, profesoru je već bilo dodijalo da mu se pešaci bacaju pod auto, pa je ispao predostrožniji nego što je ranije bio i nego što je trebalo, o poginulom se pak dozna da je godinama depresivan usled višegodišnje pauperizacije i da je samo čekao da neko prikoči pa da kaže zbogom životu, profesora oslobode optužbe za ubistvo, ali ga je grizla savest što je prošao tako glatko pa je sam priznao da u trenutku udesa nije imao sajlu.

Slučaj 4.

Kupi profesor pištolj od jednoga probisveta, ovaj mu da besplatno dva sanduka municije i provede ga kroz kratak kurs baratanja pištoljem, ode profesor fino na plac (niko mu se ne baci pod kola), pozabada stare tiganje u sveže uzoranu zemlju i istrese u željenom pravcu dva šaržera, ode da vidi koliko pogodaka ima, kad u razoru leže ubijeni mladić i devojka, optuže profesora za ubistvo, kad ono: devojka iz bogate kuće, mladić izbeglica, želeli da se uzmu i čak pregovarali sa ekipom "48 sati svadba", njeni međutim zapretili da će se jedinice odreći preko "Kurira" pođe li za toga siromaha sklonog prilično i kocki, videvši da se profesor kani okušati u streljaštvu kosmajski Romeo i Julija ispuzali su iz obližnjeg žbuna i zagrljeni legli pod tiganje, naravno, naravno, profesora su oslobodili optužbe za ubistvo, kažnjen je zbog nezakonitog posedovanja vatrenog oružja, ali kaznu nije platio, pridružio se rođaku koji živi u nekakvoj komuni na periferiji Amsterdama.

Slučaj 5.

Nakon slavnog procesa – gde je odbranio vascelu državu – profesor postade istorijska ličnost te naumi da to proslavi, prijatelje koji su mu iskreno čestitali i poradovali se njegovom trijumfu pozove na večeru koju će lično on da spremi. Kupi biftek kod proverenog kasapina, nakupuje najsvežijeg povrća, nakon kraćeg kolebanja kupi i pečurke, znajući iz prethodnih slučajeva kakav je baksuz odnese ih na Torlak odakle dobije izveštaj da su neotrovne, jedan učesnik tuluma ipak u ranim jutarnjim satima umre, šta je bilo, par dana pre proslave doznao je da ima rak, bio je alergičan na gljive pa je videvši ih onako ukusno pripravljene rekao: sam bog poslal, i dosipao ih dva puta u ispostaviće se poslednji svoj tanjir. Domaćina optuže za ubistvo, sud ustanovi da se otrovani poneo kao pešak koji misli samo kako da prekine svoj neizdrž usled čega baca se pod kola po cenu da šofer zadobije traumu i da bude kažnjen zbog nečeg sasvim sedmog, naprasno upokojeni gost zloupotrebio je proslavu kao Srebreničani Srbiju, sedam hiljada ljudi namerno se i kao po komandi bacilo pod srbijansko vozilo koje se istinabog kretalo neprilagođenom brzinom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---