---

(Ne)zaposlenost >

Aktivna potraga

Na spiskovma nezaposlenih u Srbiji u februaru je bilo 921.740 imena, a istovremeno je na tržištu rada legalno ponuđeno 57.726 slobodnih radnih mesta. Ovogodišnja privatizacija neće smanjiti taj odnos

Odeća vam je čista i opeglana, obuća izglancana, kosa uredna i očešljana, pozdravljate se sa ispitivačem smešeći se i oslovljavajući ga po prezimenu, sedate samo kada vam se kaže, gledate ispitivača u oči i, naravno, pokazujete želju da radite. Ovim savetima niko ne želi da vređa vašu inteligenciju i reč je o svega nekoliko od mnogobrojnih mera i uputstava sadržanih u radnoj svesci "Aktivno traženje posla", koju možete dobiti ako se prijavite na istoimene treninge Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Iako mrzovoljno nezaposleno lice ponekad izražava dozu sumnje prema sadržajima koji na početku svakako mogu ostaviti utisak nekorisnog propagandnog materijala, treba naglasiti da su priručnici samo deo projekta promocije zapošljavanja, organizovanog u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kao i da su predstavljene mere dobronamerni saveti zasnovani na bogatim iskustvima Službe za zapošljavanje američkog ministarstva za rad, prilagođeni potrebama naše sredine.

Nezaposlenost danas je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava u toku procesa restrukturiranja i tranzicije na tržišno zasnovanu privredu. I pored brojnih najava i odlučnih političkih uveravanja, tendencija povećavanja nezaposlenosti još uvek ne jenjava.

Prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u periodu od 2000. do 2006. godine porasla je sa 12,09 na 20,9 odsto, a tokom proteklog februara broj nezaposlenih na evidenciji NSZ-a iznosio je 921.740 – na samo 57.726 slobodnih radnih mesta. Ako se na to doda i broj onih koji će se naći na birou nakon najavljene privatizacije preostalih firmi, problem će po svemu sudeći nastaviti da raste.

I pored poražavajućih podataka pomenute ankete – da je u 2005. godini registrovana stopa nezaposlenosti iznosila 21,8 odsto, od čega je čak 34,5 odsto u uzrastu od 25 do 29 godina – ipak postoje organizovani napori da se ovi procenti koliko-toliko umanje.

STANDARDI PA STATUS: Transformacija na tržišno zasnovanu privredu podrazumeva, između ostalog, i usvajanje modernih evropskih sistema poslovne komunikacije, odnosno promenu celokupne i doskora dominantne radne etike, veoma dobro izražene u često isticanoj izreci "Ne može niko toliko malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim".

Ako se izuzme danas dominatno zapošljavanje preko veze i na crno, dolazi se do zaključka da je u Srbiji skoro nemoguće doći do posla bez čitavog seta informacija, od toga kako napisati curriculum vitae (CV), propratno pismo i pismo zahvalnosti po evropskim standardima, do saveta da se šansa za zaposlenje povećava i do 20 odsto ukoliko nedelju dana od slanja svoje biografije na konkurs pozovete poslodavca i izrazite interesovanje za posao.

Ovi saveti, kao i niz drugih mera koje se sprovode u okviru NSZ-a, mogu se podvesti pod strategiju koja je popularno formulisana kao Aktivno traženje posla.

Prema Zakonu o zapošljavanju, koji je donet 2003. a stupio na snagu 2005. godine, svi koji se nalaze na evidenciji NSZ-a, trebalo bi da aktivno traže posao. U skladu s tim, osmišljene su i različite obuke, čija je svrha upravo aktiviranje nezaposlenih.

Treninzi aktivnog traženja posla, kako objašnjava Vesna Avramović, savetodavac filijale Beograd, "pre svega su usmereni na davanje informacija o uslugama, projektima, konkursima koje Služba nudi. S druge strane, nezaposlenima se daju saveti o standardima prijavljivanja i poslovne korespodencije, pri čemu uvek nastojimo da nezaposlenim licima ukažemo na njihove potencijale, ukoliko su čekajući posao negde posustali."

Prema podacima NSZ-a, prošle godine je obuku za aktivno traženje posla prošlo više od 12.000 nezaposlenih, pri čemu se nakon obuke zaposlilo više od 16 odsto, nešto iznad standarda (15 odsto).

SAMOUSAVRŠAVANJE: Obuke aktivnog traženja posla podrazumevaju i treninge samoefikasnosti, za koje je zadužen tim psihologa, namenjene "teže zapošljivim kategorijama" tj. nezaposlenima čija se struka ne traži na tržištu rada. Vesna Avramović ističe da je osnovni cilj da se tim "pomalo osetljivijim kategorijama nezaposlenih" pomogne da postanu konkurentniji i podstaknu na dalje usavršavanje. Tom vrstom programa je u 2006. bilo obuhvaćeno samo 108 lica, a pokazalo se da posle početnog otpora grupnom radu polaznici prihvataju ovaj način rada i aktivno se uključuju, da bi na kraju izrazili zadovoljstvo obukom. Dva lica su nakon tog programa uspela da nađu zaposlenje, napominje se u izveštaju NSZ-a.

Nacionalna služba zapošljavanja organizuje i sajmove zapošljavanja, dodeljuje finansijsku pomoć postdiplomcima, održava programe za dodatno obrazovanje i obuku, besplatne kurseve engleskog jezika i informatičkog osposobljavanja, kao i obuku za ulazak u svet preduzetništva, nakon kojih se objavljuju konkursi za povratne i nepovratne kredite namenjene onima koji planiraju da započnu vlastiti biznis.

Mira Kolaković, PR saradnik u filijali Beograd, skreće pažnju da su trenutno najaktuelniji upravo konkursi za obuku i sticanje zvanja atestiranog zavarivača, kao i oni konkursi stručne obuke za poslove konobara, asistenta konobara i šankera, pri čemu ističe da se konkursi obuke ovog tipa raspisuju tek onda kad na tržištu rada postoji potražnja za određenim profesionalnim profilima, tako da lica koja prođu obuku imaju dobre šanse da se zaposle.

Veliku medijsku pažnju pre dve nedelje izazvala su i tri konkursa za dodelu subvencija poslodavcima, za stručno osposobljavanje i usavršavanje pripravnika, pripravnika-volontera i praktikanata. Konkurs je otvoren 20. marta i trajaće do 30. novembra ove godine. Predviđeno je da u tom periodu oko 6000 nezaposlenih do 35 godina i bez radnog iskustva dobije šansu da se pokaže na tržištu rada. Izbor će se obaviti u skladu sa zahtevima koje postave zainteresovani poslodavci, a izabranim kandidatima NSZ će mesečno isplaćivati iznos koji će se kretati od deset do 13.000 dinara, zavisno od stručne spreme.

VAŠAR RADNE SNAGE: Sajam kadrovskih potencijala Career Days – uz podršku Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ministarstva za rad i zapošljavanje i NZS-a – organizuje se nekoliko puta godišnje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Studentima završnih godina, postdiplomcima i svim mladim, obrazovanim, ali još uvek nezaposlenim ljudima omogućava da se na jednom mestu susretnu sa velikim brojem poslodavaca i pronađu svoje prvo zaposlenje. Procenjuje se da sajmove godišnje poseti između 7.000 i 10.000 ljudi, ali je do statističkih podataka o broju onih koji se preko Career Daysa zaposle malo teže doći. Prema rečima Ivane Ivanović, PR Career Daysa, ova organizacija poseduje evidenciju o broju ljudi koji su se zaposlili na samom sajmu, ali ne i kasnije, pošto kandidati koji su ostavili svoje podatke firmama mogu, ukoliko se pojavi potreba za novim kadrovima, biti pozvani u toku cele godine.

U Career Daysu saopštavaju i da je tokom 2006. godine na sajmu posao pronašlo oko 150 ljudi, uz napomenu da je Narodna banka zaposlila desetoro lica, pre svega zahvaljujući njihovoj bazi podataka, kao i da postoje firme, kao što je npr. Deloitte, koje zapošljavaju isključivo preko Career Daysa. Ove godine Career Days se održava po trinaesti put, 19. i 20. aprila u Novom Beogradu. Ukoliko ste mladi, fakultetski obrazovani a nezaposleni, pripremite svoje CV-e, pisane po najnovijim evropskim standardima, lepo se obucite, diskretno naparfemišite i počnite da tražite posao. Uostalom, izreka da je "svaki pokušaj poluuspeh" i nije tako loš moto, kada se na početku proleća u Srbiji upustite u misiju aktivnog traženja zaposlenja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---