---

Bog, vera i – abortus >

Irska – život za život

Slučaj maloletnice koja se dve nedelje sudski borila za mogućnost terminacije fetusa koji nema pola glave i umire po rođenju, ponovo budi raspravu o tvrdokornim zakonima o abortusu, moderne i prosperitetne Irske

Specijalno za "Vreme" iz Brazila

Gospođica Di iz Lestera (oblast u Irskoj) saznala je za svoj sedamnaesti rođendan da beba koju nosi četiri meseca ima anencefaliju, što znači da se mozak i pola lobanje nije i neće se razviti, te da će beba umreti nekoliko sati nakon rođenja. Posle odluke da majka abortira, mladi par se suočava sa povlačenjem po sudovima i komentarima u medijima jer je u Irskoj abortus nelegalan po svim osnovama, osim u slučaju da je majka sklona samoubistvu, što gospođica Di negira iako tvrdi da psihički ne bi izdržala iznošenje trudnoće do kraja sa saznanjem da će beba odmah i umreti.

Ceo slučaj je mnogo komplikovaniji jer je maloletnica pod starateljstvom države, s obzirom na to da ju je majka alkoholičarka šutirala u stomak i uzrokovala ćerkino predoziranje tabletama. Otac ih je davno ostavio. Kao da je jedina sreća ovoj devojčici bila čvrsta dvogodišnja veza sa dečkom koji je sve vreme uz nju i trudnoća kojoj su se budući roditelji radovali.

BRANIOCI FETUSA: Socijalna i zdravstvena služba, koja je od februara staratelj gospođice Di, kontaktirala je s Gardom i pasoškim odeljenjem da joj zabrani putovanje u Englesku, gde je od šezdesetih abortus legalan. Dečko maloletnice i otac nerođenog deteta, budući da je punoletan, preuzeo je slučaj na sebe i tražio od suda preispitivanje odluke Službe. Na saslušanju su bili advokati trudnice i predstavnici državne službe, ali i majka trudnice koja podržava kćerku u odluci, pa čak i pravni zastupnici nerođenog deteta, jer je po amandmanu iz osamdesetih život majke jednako važan kao i život nerođenog deteta. Okružni sud je prošle nedelje Di zabranio putovanje jer je to kršenje ustavnog zakona i prava na život fetusa. Ustav je jasan, svako ima pravo na život, a to koliko će beba živeti nije relevantno za slučaj, kažu branioci nerođenog deteta i sudija koji je doneo odluku. Ali, viši sud posle dve nedelje drame preinačuje odluku i dozvoljava maloletnici da ode u Englesku jer je, s druge strane, neustavno zabraniti bilo kome pravo na slobodno putovanje.

Ovaj slučaj pobuđuje beskrajne moralne, religijske rasprave i pravne nedoumice.

Činjenica je da je u Irskoj, gde je 93 odsto stanovnika katoličke vere, abortus još uvek tabu tema i da Irska ima jedan od najisključivijih zakona o abortusu. On je potpuno nelegalan i dozvoljava se samo u slučaju da majka ima samoubilačke namere. I ovaj mali kompromis postoji otkako je 1992. godine Vrhovni sud dozvolio tada 13-godišnjakinji da abortira u Engleskoj, pošto ju je silovao komšija a i htela je da se ubije. Policija je saznala za ovaj slučaj tek kada je majka pre puta u Englesku tražila od Garde informaciju o tome da li se abortirani fetus može uzeti na sudu kao dokaz ko je izvršio silovanje. Da razjasnimo, u Irskoj majke rađaju kada su silovane, kada im je ugroženo zdravlje, i kada dete ima tešku anomaliju.

Čak i ustupak da mogu abortirati ako su sklone samoubistvu mogao se ukinuti na referendumu pre pet godina. Iako su sveštenici pre svake nedeljne mise čitali razloge protiv svakog ustupka i za apsolutnu zabranu abortusa, većina glasova je bila da se ne ukine bar ovo pravo.

POMOĆ SA STRANE: Međutim, postoji još jedna važna činjenica. Oko 7000 Irkinja godišnje ode na abortus u susednu Englesku. U Severnoj Irskoj je takođe zabranjen abortus, iako se nalazi u Velikoj Britaniji. Di nije mogla da ode u Englesku jer je pod starateljstvom socijalne službe. Tu mogućnost iskoristila je pre dve godine trudna majka blizanaca, od kojih je jedno umrlo u materici a drugo imalo tešku anomaliju. Nakon abortusa žalila se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu da su joj ugrožena ljudska prava jer to nije mogla da obavi u Irskoj. No, u predsaslušanju slučaja, sudije su odbile žalbu, jer se majka nije najpre obratila sudu u svojoj zemlji. Najnoviji slučaj pokazuje da od toga ne bi imala koristi. S jedne strane, samo se odugovlači i gubi dragoceno vreme (gospođica Di je na sudu deset dana), a Ustav neprikosnoveno "drži stranu" fetusu.

Ipak, taj isti Evropski sud je pre nekoliko dana presudio da se dodeli odšteta Poljakinji koja je morala da rodi iako je to bilo opasno po njeno zdravlje (sada je gotovo slepa). Poljska kao i Irska ima najrestriktivniji zakon o abortusu. Do skora je i Portugal bio u istom redu, ali posle brojnih smrtnih slučajeva usled neprofesialne terminacije fetusa, referendumom je dozvoljen abortus do 10 nedelje trudnoće. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje 70.000 žena umre nakon abortusa iz "druge ruke".

CENZURA "KOSMOPOLITENA": U Irskoj je sve do početka devedesetih zakonom bilo zabranjeno širenje informacija o abortusu. Knjige su bile zabranjene, a na "Kosmopoliten" se čekalo u redovima obojenim u crno kada je pisao o prekidu trudnoće. Majke sa neželjenom trudnoćom jedine informacije i brojeve engleskih klinika mogle su da nađu na grafitima u toaletima.

Čak i prodaja kondoma je počela stidljivo tek osamdesetih, i to oženjenim parovima sa preporukom doktora. Ipak, pre 15 godina na referendumu se donosi zakon o pravu na informacije o abortusu, ali i na putovanje radi obavljanja intervencija nedostupnih u Irskoj. Pre nekoliko godina, holandski brod sa medicinskim osobljem i operacionom salom doplovio je u irske vode i mada su se mnoge Irkinje upisale na listu za intervencije, brod je zbog pritiska javnosti i političara otplovio za Brazil. Treba znati da taj brod ima dozvolu holandske vlade da pomaže ženama u nevolji, naročito u katoličkim zemljama. Irci su i dalje generalno protiv legalizacije abortusa, ali najnovija istraživanja pokazuju da je sve više njih spremno da podrži veći broj ustupaka.

Slučaj gopođice Di izazvao je različite reakcije. Političari su vrlo obazrivi jer se izbori održavaju za koji dan, pa uglavnom ostaju "na ničijoj zemlji", konstatujući da je slučaj "tragičan i delikatan i da ga treba s pažnjom razmotriti". Podršku Di pružaju grupe za prava žena ili "za izbor", koji to svakog dana javno pokazuju transparentima ispred Suda. Oni stoje tik pored svojih neistomišljenika, pristalica opcije "za život" koji drže natpise "To je dete, a ne život" i "Jednaka prava za onesposobljene". Javnost je, čini se, više na strani devojčice, jer je nehumano tražiti od nekoga da prolazi kroz sve faze trudnoće sa saznanjem da će beba umreti posle nekoliko sati. Voditelj nacionalnog radija u svojoj popularnoj emisiji uporno je navodio jednu majku da kaže da su, uprkos svemu, i tri sata sa bebom koja nema pola lobanje nezamenljiv doživljaj. Iako je i sama doživela ličnu tragediju, ona je to potvrdila plačući, ali je ipak poštovala odluku Di da ne prolazi kroz takvo iskustvo. Di je i sama izjavila na sudu: "To je moje telo i nehumano je da tražite od mene da rodim dete koje će odmah umreti." Držala se hrabro sve dok advokati nisu počeli hladnim tonom da objašnjavaju stanje njene bebe. Tada se rasplakala. Ove nedelje, posle svega preživljenog, gorkog saznanja i sudskog procesa, ona odlazi u Englesku. Nijedna bolnica u Irskoj ne bi smela da izvrši abortus. U potpunom obrtu situacije, sada ista socijalna služba koja je pokrenula ceo postupak snosi troškove putovanja.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---