Međuvreme

 

Epidemija salmonele u Nišu

Sanitarna inspekcija Nišavskog okruga najpre je u četvrtak, 17. maja, proglasila epidemiju salmonele u obdaništu Bajka gde je zaraženo više od 30 mališana i vaspitačica, a u utorak 22. maja, kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, stigla je vest da su salmonelom zaražene i kuvarica, spremačica i tri medicinske sestre ovog obdaništa. Kako se u niška obdaništa hrana distribuira sa jednog mesta, urađen je pregled i svih radnika u kuhinji Mladost gde je salmonela pronađena kod jedne kuvarice. U ponedeljak 21. maja na Infektivnu kliniku je primljeno i dvoje dece niškog vrtića Slavuj, koja su se već sutradan osećala dobro. Sanitarna inspekcija je saopštila da je nakon pregleda u Slavuju pronašla "izlučevine i dlake glodara", da je zbog toga obdanište zatvoreno, a naložena je deratizacija i dezinfekcija.

Unapređenje vojne saradnje

Razgovor s načelnikom Generalštaba Vojske SAD generalom Piterom Pejtom u Pentagonu o unapređenju vojne saradnje načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš ocenio je kao veoma uspešan. "Sastanak je bio značajan i po tome što smo se dogovorili da, kao i do sada, maksimalno koristimo raspoloživi politički prostor za unapređenje vojne saradnje", rekao je Ponoš.

Specijalno obrazovanje: Kuda idu mladi istraživači

U ponedeljak ističe ovogodišnji sedmodnevni upisni rok za specijalizovane srednje škole kakva je Matematička gimnazija u Beogradu. Ova i njoj slične obrazovne ustanove se u javnosti često nazivaju školama za mlade talente i većina roditelja misli da su one prava mesta za obrazovanje budućih naučnih radnika.

Da bi se u takvu školu upisalo vaše ili dete vaših prijatelja i rođaka koje je već u osnovnoj školi pokazivalo izuzetno interesovanje za nauku, biće potrebno samo da položi nešto složeniji prijemni ispit (www.mg.edu.yu). On će se u svim specijalizovanim školama ove godine održati 2. juna, dve nedelje pre onog opšteg, uobičajenog kvalifikacionog ispita. Ako uspešno prebrodi ovu prepreku, đak zainteresovan za nauku će od septembra početi da uči mnoge zanimljive stvari, proći će kroz ozbiljan matematički dril, naučiće da rešava matematičke probleme i savladaće znatno obimnije gradivo nego đak neke obične škole.

Statistike pokazuju da su učenici specijalizovanih škola znatno uspešniji na skoro svim srednjoškolskim takmičenjima. Za 40 godina postojanja, samo učenici Matematičke gimnazije osvojili su više od 250 medalja na međunarodnim takmičenjima. Od 7500 đaka koji su je pohađali od 1966. godine, oko 400 je kasnije magistriralo, a 250 doktoriralo.

No, da li je to sve dovoljno da se postane istraživač? Nije, i to, uostalom, nije svrha ovakvih škola. Prosečan đak škole kakva je Matematička gimnazija steći će obimno znanje koje bi svakom dobrodošlo, ali se u njoj neće baviti istraživanjima. Slična situacija je i sa bilo kojom od privatnih gimnazija za talentovane učenike, obrazovni programi su kvalitetni, ali učenici malo toga sami istražuju. Takvo što će morati da se potraži izvan školskog sistema.

"Najpogodniji period za regrutovanje novih generacija naučnika je srednja škola i izuzetno je važno da sistem podstakne istraživanja već u tom periodu", smatraju članovi međunarodnog udruženja vanškolskih ustanova koje se zove Mreža izvrsnosti mladih ljudi (http://www.nyex.info/). Ova organizacija podstiče istraživanja i komunikaciju ljudi mlađih od 21 godine.

Mreža izvrsnosti mladih će ove godine po treći put organizovati konferenciju u Srbiji, u Istraživačkoj stanici Petnica, i to će biti prilika da mladi istraživači razmene iskustva. Inače, Istraživačka stanica Petnica (http://www.psc.ac.yu) ove godine proslavlja 25 godina postojanja i najbolje je mesto da se naprave prvi koraci u svetu istraživanja. Ova institucija, smeštena na brdu u selu Petnica, nadomak Valjeva, krajnje je specifična ustanova za vanškolsko obrazovanje. Ako mislite da se budućnost vašeg deteta nalazi u nauci, pošaljite ga u Petnicu.

Tamo će kroz niz sezonskih seminara steći neophodna znanja i potom započeti svoj prvi istraživački poduhvat. Srednjoškolci, polaznici stanice, prave robote, programiraju neuronske mreže, izučavaju teoriju haosa, osmatraju meteore, istražuju arheološke lokalitete ili otkrivaju nove biljne vrste. Kao nezavisnu i neprofitnu organizaciju, Stanicu je u leto 1982. godine osnovala grupa mladih entuzijasta, a od tada je u njoj organizovano približno 2200 višednevnih programa za više od 40.000 izuzetno motivisanih učenika i njihovih nastavnika. Posle 25 godina postojanja, Petnica je postala obrazovni brend.

Nažalost, Petnica već godinama ne dobija odgovarajuću finansijsku podršku Ministarstva prosvete i vodi stalnu bitku sa manjkom prostora i opreme. S jedne strane je otvoreno pitanje da li će novi ministar obratiti više pažnje na organizacije poput Petnice, a s druge, država na razne načine pokušava da reši problem kako na najbolji način induvidalno finansijski pomoći mlade istraživače? Jedan od najpogodnijih oblika takve podrške nudi Fondacija za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka (http://www.fondacija.sr.gov.yu). Nažalost, ne može se reći da su Fondacijine stipendije preterano izdašne, ali će mladog istraživača ova stipendija pratiti i kasnije, sve do kraja poslediplomskih studija.

Problem finansiranja mladih istraživača se rešava na razne načine u raznim fazama obrazovanja. U postdiplomskom periodu istraživač može konkurisati za stipendiju Ministarstva nauke ili u okviru svoje laboratorije pristupiti nekom zgodnom evropskom programu (vidi tekst "Patnaest žigosanih" na strani 72). Samo jedna od mogućnosti za istraživače na početku karijere je i britanski program Stručnog povezivanja mladih istraživača (www.britishcouncil.org/science-rxp). Konkurs je upravo otvoren, ideja je da se kroz individualne stipendije u vrednosti od 5000 funti povežu naučnici iz Britanije i drugih zemalja.

Za zaista mlade istraživače takvi programi su još daleko i do njih će ih čekati mnogo prepreka, ali dosadašnje iskustvo pokazuje da ih talentovani posvećenici sve prebrode, bez obzira na to koliko bio loš ili dobar obrazovni sistem. Pre ili kasnije, oni će pronaći način da se bave istraživačkim radom. Pitanje je samo koliko će im društvo olakšati taj put i zauzvrat zadržati blagodeti koje će doneti njihovi naučni rezultati.

S. Bubnjević

Fakulteti: Filozofija cena

Posle mnogo čekanja i probijenih rokova, fakulteti su najzad obavestili sadašnje i buduće samofinansirajuće studente o tome koliko će ih obaveze studiranja koštati. Preporuka Ministarstva prosvete i Rektorskog kolegijuma, data fakultetima još pre nekoliko meseci, a posle sve učestalijih protesta studenata za smanjenje školarina i ostalih troškova studiranja, glasila je – ne povećavati školarine ove godine ili uvećati ih samo u odnosu na stopu inflacije, dakle do sedam odsto. U strahu od još većeg nezadovoljstva studenata ili, ne daj bože, obaveze da moraju da objašnjavaju kriterijume po kojima formiraju visine školarina, dekani su se u najvećem broju odlučili da ostanu pri istoj ceni upisnine kao i prošle godine. Upravo tako je na svim univerzitetima u Srbiji, pa i na Beogradskom univerzitetu, na Filološkom, Pravnom, Matematičkom, FON-u, Bogoslovskom, Mašinskom, Poljoprivrednom... Među onim fakultetima BU-a čiji dekani i dalje mudro ćute merkajući reakcije studenata i javnosti na eventualna povišenja školarina, nalaze se Ekonomski fakultet, Fakultet političkih nauka, Fakultet bezbednosti, Stomatološki fakultet... Njima se naprosto ne dopada ideja da olako odustanu od višegodišnje tradicije da se pri svakom novom upisu školarine podignu za oko 20.000 dinara, ukoliko za takve poteze ima barem još malo mogućnosti. Arhitektonski fakultet je, na primer, posle protesta studenata obećao da će spustiti upisninu sa 240.000 dinara na 160.000 dinara. Čak su razliku od 80.000 vratili generaciji studenata koji su se za spuštanje školarine izborili, tako im zapravo priznajući da je njihov protest bio opravdan. Danas na ovom fakultetu kažu da su sve to radili pod pritiskom, a školarinu za školsku 2007/2008. vratili su na prethodnih 240.000 dinara. Arhitektura se sada računa u one fakultete koji su poslušali preporuku Ministarstva i nisu podigli cenu upisa. Jedino se Filozofski fakultet, izmučen protestima, blokadama, skandalima tokom cele prethodne školske godine, odvažio da školarinu podigne za čitavih 17 odsto (!). Dekan i uprava Filozofskog, mnogo puta prozivani u poslednje vreme, mora da su krajnje ozbiljno i odgovorno sabirali koliko ih košta jedan samofinansirajući student. Bez obzira na sve pobune i proteste, medijsku halabuku, preporuke Ministarstva, Filozofski je tvrdoglavo ponudio svoju cenu – tačno u paru, 100.843 dinara. Poruka Filozofskog bez sumnje je svima jasna: svi vi koji ste se bunili i koji ćete se buniti, da znate da je studiranje po prošlogodišnjoj ceni od 86.000 dinara praktično bilo studiranje za džaba. Kao i protesti, uostalom.

I. Milanović

Srbija u EBR-u

Agencija za privredne registre saopštila je 22. maja da će pristupiti Evropskom privrednom registru (EBR). Pristupanjem EBR-u, Agencija za privredne registre će dobiti mogućnost da sa članicama te asocijacije razmeni oko 16 miliona podataka iz elektronskih privrednih registara. EBR je najznačajnija evropska asocijacija institucija nadležnih za registraciju privrednih subjekata.

Pomoć telefonom

Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci Familija, predstavila je 22. maja u Beogradu publikaciju "Pomoć telefonom". Publikacija je nastala tokom realizacije projekta nacionalne podrške hraniteljstvu u Srbiji "Jednake mogućnosti za sve". Pružanje psihosocijalne podrške telefonom podrazumeva upućivanje na izvore pomoći i konstantno "snimanje" potreba hraniteljskih porodica i dece koja su smeštena u njima u 16 beogradskih opština i nekoliko opština u Srbiji. Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, pre deset godina je 36 odsto dece bez roditeljskog staranja bilo smešteno u porodicama, a 64 odsto u institucijama.

Broj nedelje

Prema standardima Ministarstva zdravlja jedan logoped je propisan na čak 8500 dece. U Srbiji postoji 130 logopeda, a čak 50 do 60 odsto dece pati od nekog poremećaja govora. U Beogradu oko 100.000 dece ima neki od poremećaja u govoru.

Zaštita životinja: Mala škola od velikog značaja

U Srbiji počinje prva velika kampanja za zaštitu životinja – Mala škola brige o životinjama. Ova svojevrsna "školica" organizovana je kao deo sprovođenja Strategije za rešavanje problema pasa lutalica u Beogradu, a kampanju će, u okviru rada Info centra za zaštitu životinja, realizovati Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama ORCA u saradnji sa Gradom Beogradom i Beogradskim savezom za zaštitu životinja. "Cilj kampanje je da se poboljša kultura ponašanja prema životinjama i da se promovišu odgovorno vlasništvo, udomljavanje životinja i prepoznavanje, osude i prijavljivanje zlostavljanja životinja", kaže za "Vreme" Elvir Burazerović iz ORCA. Kampanja će trajati godinu dana, osmišljena je kroz niz kurseva baziranih na različitim "nastavnim" jedinicama, koji će trajati iz meseca u mesec, a naziv svakog od njih je parafrazirano ime najpoznatijih školskih predmeta.

"Osnovne studije" 2007/08. koje počinju u junu obuhvataju: Poznavanje prirode i zoo-društva, Našu istoriju sa teorijom odgovornosti, Odbranu i zaštitu napuštenih životinja, Osnove informatike sa mikročipovanjem, OKO/Opšte kinološko obrazovanje sa teorijom mešanja rasa, Međunarodno životinjsko pravo, Uvod u humanizam sa osnovama renesanse (po rasporedu u januaru, tokom koga će biti upriličeno "Božićno putovanje" do prihvatilišta u Ovči), Zoo-matematika i seksualno vaspitanje, Osnove zoo-pedagogije, Dodatni kurs društvene samozaštite i Pseći jezik i književnost. Za decembar je planiran zimski raspust, tokom koga će biti organizovano kićenje jelke za napuštene životinje, a u junu sledeće godine doći će "Vreme za sistematski pregled" kada će vlasnici životinja koji nisu sterilisali, vakcinisali i mikročipovali svoje ljubimce biti pozvani da to učine. Na kraju "drugog semestra" školice biće proslavljen Dan odgovornih vlasnika, a neodgovorni će biti poslati na popravni ispit. Pored sadržajnog edukativnog dela, kampanja obuhvata i seriju novih TV spotova baziranih na dokumentarnom materijalu, muzički spot na kojem će biti okupljeni raspevani ljubitelji životinja iz Srbije, radio-džinglove, bilborde, promo-patrole, tribine i javne debate.

"Glavnu poruku, ‘Budi čovek prema životinjama’, upućujemo svim građanima Beograda sa pozivom da se uključe u akciju i pokažu da biti čovek znači biti plemenit barem onoliko koliko naša odgovornost to nalaže", kažu iz ORCA.

J. Lazić

Događaji: Punoletstvo B92

Radio B92 proslavio je 21. maja u hali Ekspo XXI osamnaesti rođendan. Omladinska radio-stanica 1989. godine jedva da se čula u širem centru Beograda. U međuvremenu je izrasla u kompaniju sa najslušanijim komercijalnim radio-programom u Srbiji, televizijom koja beleži najveći rast među nacionalnim kanalima, veb-sajtom koji svakodnevno prati više od 120.000 ljudi, sa književnom produkcijom, muzičkom etiketom i Kulturnim centrom Reks. Tokom proteklih 18 godina B92 je stekao međunarodni ugled. Kuća i članovi njenog tima dobitnici su brojnih međunarodnih nagrada za novinarsku hrabrost i promociju ljudskih prava. Poslednju u nizu, nagradu "Reportera bez granica Austrije" osvojile su Svetlana Lukić i Svetlana Vuković, autorke emisije "Peščanik" Radija B92. Direktor slavljenika Veran Matić zahvalio je svim zaposlenima na televiziji i radiju, ali i onima koji na B92 više ne rade, ali su svojim idejama pomogli da Devedesetdvojka istraje u svojim idejama. Na proslavi punoletstva okupili su se zaposleni u ovoj medijskoj kući, ali i prijatelji koji su ih podržavali proteklih godina, među njima i Božidar Đelić, Ružica Đinđić, Dragan Šutanovac, Veselin Jevrosimović, Dragan Đilas, Aleksandra i Kristina Kovač, Snežana Dakić-Mikić i Srđan Šaper. Zabavu je upotpunio muzičar Duško Gojković i orkestar Džez konekšn.

Obrazovanje: Mehatroničari u Zaječaru

Nekoliko profesora Tehničke škole iz Zaječara, sa direktorom Dragomirom Jovanovićem, nedavno se vratilo iz petodnevne posete srednjoj školi u Kajndorfu kod Lajbnica. Tamo su imali priliku da se upoznaju sa školovanjem mehatroničara, jer će od septembra uvesti ogledno odeljenje za ovo zanimanje, kao i još četiri škole tehničkog usmerenja u Srbiji – u Pančevu, Trsteniku, Nišu i Beogradu. Austrijska škola fascinirala je goste načinom rada i opremljenošću kabineta u koje je uloženo oko 300 miliona evra. "Pretpostavljate da je unutra sve automatizovano", kaže direktor zaječarske škole, "ali je najupečatljiviji bio naš poslednji dan posete, kada su u školu došli predstavnici 40-ak firmi da ih predstave đacima i vrbuju ih za posao."

Zašto i kod nas nije tako, dobro je poznato; u našim školama još se obrazuje za zanimanja bravara i mašinbravara koji ne mogu da prate napredak nove tehnologije. U razvijenim zamljama već gotovo dve decenije izučava se mehatronika koja objedinjuje znanja iz mehanike, elektronike i informatike, neophodna u automatizovanim industrijama.

Dosadašnja edukacija nastavnog kadra i buduće opremanje kabineta u zaječarskoj srednjoj školi finansira se iz programa CARDS 2, kojim upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju. Pomoć od 80-90 hiljada evra stići će kroz opremu za laboratorije na visokom tehnološkom nivou. "Računarska oprema, pneumatsko-hidraulični uređaji, mikrokontrolori, pa čak i roboti – biće budućim đacima na raspolaganju u školi", objašnjava direktor Jovanović i ističe da u ovom oglednom odeljenju sa 24 učenika neće biti ni klasičnih udžbenika. Stručni predmeti radiće se po modulima, profesori će đake upućivati da sami nalaze literaturu i prikupljaju neophodna saznanja. "Stručni predmeti imaće primat nad opšteobrazovnim, jer ćemo ih pripremati za posao", kaže za "Vreme" direktor ove škole, koji će u budućem oglednom timu za obrazovanje mehatroničara imati ulogu menadžera.

D. Mihajlović

Sterijino pozorje

Ovogodišnje Sterijino pozorje 26. maja otvoriće reditelj Goran Marković. Do 3. juna publika će moći da, između ostalih, pogleda predstave: Čikago Teatra "T", Sam kraj sveta pozorišta "Duško Radović", Ema Narodnog pozorišta iz Subotice, Nahod Simeon u produkciji Sterijinog pozorja i SNP-a, Cirkus istorija u produkciji Bitefa i JDP-a, Ujkin san SNP-a, Ja ili neko drugi SNP-a, Pred penzijom JDP-a i Odumiranje Ateljea 212. Predstave će biti igrane na scenama novosadskog Srpskog narodnog pozorišta i u sali poslovnog centra NIS, a zbog velikog broja gostiju iz inostranstva, biće titlovane na engleski jezik.

Kontrola

Evropska unija i Program za razvoj UN (UNDP) nastaviće da podržavaju zemlje Balkana u poslovima kontrole i sprečavanja trgovine lakog i malokalibarskog oružja, rečeno je u utorak na Parlamentarnom forumu koji se održava u Beogradu. Prema podacima UNDP-a, od 2003. godine srpske vlasti su sprovele program uništenja više od 88.000 komada lakog i malokalibarskog naoružanja, ali se dodaje da od tada nije učinjeno "ništa značajno" po pitanju kontrole tog oružja.

Nova delatnost

Delta M Grupa proširila je svoju delatnost i na flaširanje vode, koja će se na tržištu pojaviti pod imenom Aqua GALA. Fabrika Mioni u kojoj će se voda flaširati, nalazi se u opštini Mionica, površine je 7000 metara kvadratnih, a kako tvrde u Delti, voda je izuzetnog kvaliteta, sadrži idealan balans magnezijuma i kalcijuma, koji je neophodan za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma. U punionicu vode uloženo je 11 miliona evra, a promoter Aqua GALA u naredne dve i po godine biće teniser Novak Đoković.

Reciklaža

Kompanija Telenor, kako bi se "aktivno uključla u rešavanje rastućeg problema elektronskog otpada i podizanja ekološke svesti u Srbiji", pokrenula je akciju reciklaže starih mobilnih telefona. Prikupljanje starih telefona vršiće se do 22. juna u svim Telenorovim prodavnicama, a donosiocima će biti odobren popust od 1500 dinara za kupovinu novog. U Telenoru navode da većina korisnika kupuje nove telefone svake dve godine, a da veoma mnogo njih završava na otpadu, pri čemu je obnovljivo čak 90 odsto starog materijala mobilnih telefona. Posebno štetne po životnu okolinu su baterije, koje oslobađaju toksične materije, a ujedno su izvor vrednih metala poput paladijuma i zlata.

Zamisli

U zgradi ComTrade Technology centra u Beogradu, prošle nedelje održano je lokalno finale međunarodnog Microsoftovog takmičenja Imagine Cup u kategoriji projektovanje softvera, čiji je moto bio "Zamisli svet u kojem tehnologija obezbeđuje bolje obrazovanje za sve". Pobednik, SMOR tim i projekat DriveON čiji su članovi studenti Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, napravili su projekat zamišljen kao pomoć pri učenju vožnje automobila: simulator koji koriste obezbeđuje virtualnu realnost vožnje i učeniku i instruktoru vožnje. Simulator ujedno služi i kao zamena za "prave" časova vožnje, za šta bi bila neophodna sertifikacija ovog rešenja. Kako u našoj zemlji još ne postoje zakoni o sertifikaciji simulatora vožnje automobila, kao referenca je korišćen koncept dizajna avionskih simulatora.


 

Život

Prvi sportski trofej u kolektivnim sportovima nezavisnoj Srbiji donele su rukometašice Naise proteklog vikenda u Čelendž kupu evropske rukometne federacije (IHF). Zaboravljen i zapostavljen, rukomet koji je nekad bio glavni srpski sportski proizvod, poslednju deceniju prepušten samom sebi, bivšim propalim političarima, aparatčicima i retkim entuzijastima, pokazao je da nekada postavljeni temelji još mogu da dovedu do rezultata.

Niška Naisa je pobedila u finalu rumunski Kluž u frenetičnoj atmosferi gradske dvorane Čair. Rukometašice su nadoknadile prednost Kluža od devet golova u prvoj utakmici posle koje su bile potpuno otpisane u javnosti.

Proteklog proleća, nastupajući u Čelendž kupu, Naisa umalo nije bila izbačena iz takmičenja jer je žreb ukrstio sa kosovskom ekipom Vlaznimi. Evropska rukometna federacija je jedna od retkih sportskih institucijia koja je "priznala" neki sportski savez srpske južne pokrajine. Pre tog meča koji je Naisa ubedljivo dobila, IHF je izbacio Kikindu koja je odbila da se susretne sa Vlaznimijem.

Simbolički, Naisa je prebrodila kosovski problem i osvojila Evropu, što ne mora da bude loš princip i za ostale delatnosti u Srbiji.

S. Georgijev

Vreme zabluda

Da li ćete istom brzinom pasti sa sedmog sprata i ako smršate

Nije baš uvek na odmet iznova se baviti očiglednim stvarima, može se desiti da nabasate na kakvu zabludu. Nema sumnje da pouzdano znate kako će tela istog oblika sa iste visine uvek padati istom brzinom, bez obzira na to da li imaju različitu masu. Lopta mase deset kilograma će sa iste visine pasti istovremeno kad i ista takva lopta od kilogram. Pošto su istog prečnika, ove lopte trpe isti otpor vazduha, a na njih deluje gravitaciona sila Zemlje koja svim telima na jednom mestu, bez obzira na masu, uvek saopštava isto ubrzanje. Ali, da li ćete istom brzinom pasti sa sedmog sprata i ako smršate? Naravno da je tako, uz pretpostavku da vam se pri dijeti ne menja oblik. No, ako odgovorite bez razmišljanja i bez čitanja početka teksta, onako po intuiciji, može se desiti da ipak kažete da ćete brže pasti dok ste masivniji. Nije strašno, sličan intuitivni pristup ovom problemu imao je i grčki filozof Aristotel (384–322. godine pre nove ere), a kako zablude najduže traju, to njegovo viđenje se održalo čitavih 20 vekova kasnije. Obično se smatra da niko nije eksperimentalno proverio kako tela različitih masa padaju sve dok Galileo Galilej (1589–1592) u izučavanju prirode nije izveo revoluciju, uvodeći umesto spekulativnog razmišljanja eksperimetalnu proveru i matematičko opisivanje pojava, što se smatra početkom moderne fizike. U toj opštepoznatoj priči, navodno je Galileo do ispravnog zaključka došao bacajući kamenje različite mase sa Krivog tornja u Pizi. Međutim, to se nije tako odigralo. U nizu eksperimenata sa sporim kamerama pokazalo se da je ovako zamišljen eksperiment vrlo osetljiv na početne uslove i da je teško istovremeno pustiti dve lopte sa bilo kog tornja. Ovakav dramatičan opis velikog Galilejevog otkrića izmislio je njegov biograf Vinćenco Vivijani, dok u svom istraživanju Galileo uopšte nije bacao kamenje sa tornja u Pizi. Zaključak o padanju tela potvrdio je mnogo dosadnijim eksperimentima sa strmom ravni, a prvi put ga je napisao u nedovršenom rukopisu "O kretanju" (De motu). Inače, Galileo uopšte nije prvi naučnik koji je zaključio da je Aristotel pogrešio. Istoričari nauke smatraju da je više decenija pre Galileja, u 1553. godini, do istog otkrića došao italijanski matematičar Đanbatista Benedeti (1530–1590). Ima ironije u tome da se toliko netačnosti uplelo u najpoznatije raskrinkavanje jedne zablude u istoriji nauke. A definitvno je sigurno samo da ćete sa sedmog sprata pasti za isto vreme i pre i posle dijete. Međutim, intuitivno ili ne, bolje je da u ovom primeru ipak izbegnete eksperimentalnu proveru.

S. Bubnjević

Komentari: (na tekst "Vreme zabluda") Zoran Vukojičić


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST