Način preživljavanja

svetislav v. dragović, elektronskom poštom

"Donacije bez kamera i bliceva"; "Vreme" br. 852

Dugo sam se dvoumio da li da vam ovo napišem, ne želeći da umanjim vrednost lične inicijative osoblja Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije u poboljšanju njihovog radnog i smeštajnog ambijenta. Ipak sam rešio da vam pišem o onome što prati ovaj izveštaj.

U zemlji u kojoj tri meseca sedi parlament mlateći praznu slamu, u kojoj jedan ministar vodi još jednu delegaciju na sastanak MMF-a i time troši gomilu poreskih para, u kojoj bolesne (drugačije ne bih mogao da ih krstim) ambicije jednog ključnog političara drže celu zemlju u šahu i sasecaju životno važne privredne investicije, u kojoj se kupuju vozovi sa otpada (a trolejbusi verovatno dobijaju, pa im ni napise unutar vozila ne uklanjaju da bi građani mogli da znaju sa kojeg otpada dolaze), jedna važna medicinska ustanova u kojoj se spasavaju ljudski životi, mora da se finansira kroz donacije preduzeća i milosrdnih građana uglavnom iz inostranstva, koristeći pohabanu hotelsku posteljinu, drvene bolničke krevete, koje nijedna klinika u civilizovanom svetu verovatno ne koristi, pošto su sa poslatih švajcarskih kreveta za intenzivnu negu pokradeni kablovi i ogradice.

Pohvalna akcija lekara i osoblja Klinike upoznaje nas sa strašnim stanjem naših zdravstvenih ustanova u kojima nema ove lepe inicijative, u kojoj se skupa oprema ili ne održava ili se krade, u kojima su zidovi čak i u operacionim salama obijeni.

Ne mogu se zdravstvene ustanove održavati u civilizovanom stanju preko donacija, nego mora da se uspostavi neki minimalan standard opremljenosti i čistoće i da se sprovede ono neophodno stručno održavanje skupih aparata i opreme. Mora se istini pogledati u oči: zdravstvo košta i svako čupkanje od novca potrebnog zdravstvu samo uništava zdravlje onih kojima su ove ustanove namenjene. A gospoda političari i parlamentarci moraju malo da se spuste na zemlju i pogledaju u kakvoj sredini žive i koliko mnogo koštaju njihove ujdurme u odnosu na iznose dodeljene za vitalne funkcije društva. Da bismo jednom prešli iz stanja prosjačenja u stanje normalnog privrednog života.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST