Međuvreme

 

Ostavka

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Milenko Smiljanić, nakon sedam godina provedenih na toj funkciji, podneo je u utorak, 3. jula, pismenu ostavku. U obrazloženju ostavke koja je dostavljena na sednici veća SSSS, Smiljanić je naveo da je ispunio uslove za odlazak u starosnu penziju, i da je takvu odluku doneo iz zdravstvenih razloga. Sindikalnu karijeru započeo je još 1989. godine, kao sekretar Veća Saveza sindikata Subotice.

Ponovo traže amnestiju

U požarevačkom zatvoru Zabela 135 zatvorenika je u utorak odbilo hranu, ali je prema rečima direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Saše Vukadinovića, situacija u toj ustanovi mirna. Zatvorenici, kao i mnogo puta do sada zatražili su usvajanje zakona o amnestiji.

Vukadinović navodi da hranu odbijaju zatvorenici iz VII paviljona, gde su smešteni osuđeni za najteža krivična dela.

Završetak preuzimanja

Beogradski ogranak Denjub fuds grupe iz Holandije objavio je danas da namerava da preuzme 12.514 akcija, odnosno 3,42 odsto kapitala aranđelovačkog proizvođača vode i sokova "Knjaza Miloša". Denjub fuds već poseduje 31,47 odsto akcija, a zajedno sa matičnom kompanijom i investicionim fondom FPP Balkan limited kontroliše 96,57 odsto kapitala. Pored toga, Denjub fuds upravlja sa tri najveće mlekare u Srbiji i koncernom Bambi-Banat.

Banja Koviljača: Detalji koji sliku kvare

Banja Koviljača, ušuškana između Drine u Gučeva, jedna je od najlepših banja u Srbiji. U njoj se leče ljudi oboleli od raznih bolesti kostiju i zglobova, a na rehabilitaciju dolaze osobe koje se oporavljaju od najrazličitijih preloma. Meštani Koviljače s ponosom svoju banju nazivaju "kraljevskom", jer se tu, u poznim godinama, lečio kralj Petar I Karađorđević. Najveće i najlepše kupatilo nosi njegovo ime. Tu su i renovirane vile "Hercegovina" i "Dalmacija", ali i zapuštene, i oronule vile "Bosna" i "Koviljača". S jedne strane Gradskog parka nalazi se prijatan i sređen hotel "Podrinje", a s druge, iznad crkve, Železnički dom, koji podseća na ukletu kuću iz nekog Hičkokovog filma.

Opštu sliku Koviljače, kao lepog mesta u kome žive veseli i gostoprimljivi ljudi, nažalost, kvari i poneki detalj koji se jedino može objasniti nedostatkom pažnje ili razmišljanja. Takvih sitnica u banji Koviljači ima nekoliko. Mlečni restoran, koji meštani zovu "Švajcarija", smešten u dnu parka, podseća na relikt iz nekog od ranih filmova serijala Žikina dinastija. Osim enterijera i lošeg izbora kolača, ne valja ni to što, povremeno, gost može da zatekne veliku zelenu muvu kako se šeta po šampitama u rashladnoj vitrini. Ugostiteljstvo uopšte, u Koviljači, pati od nedostatka finalne obrade. Tako, na primer, u najlepšem kafiću nema kolača, a u restoranu, između vila "Hercegovina" i "Dalmacija", ima lepih kolača, ali uveče obično nema mesta, zato što nema dovoljno stolova. Restoran Tri česme, na brdu iznad dveju vila, ima odličan roštilj i više nego pristupačne cene, ali nema ledomat, tako da je hladno piće stvar brzine ispijanja. Ako se u obzir uzme da se pomenuti lokali, koje treba sve obići da bi se dobila potpuna usluga, nalaze na različitim krajevima centra Koviljače, jasno je sa kakvim problemima se suočava osoba koja se kreće uz pomoć štaka. Nedostatak planiranja, to jest razmišljanja, najbolje se vidi na primeru telefonske govornice koja se nalazi na kraju terase restorana Tri česme. Govornica je polu upotrebljiva. Tačnije, iako je predviđena da dve osobe mogu na njoj istovremeno da obavljaju razgovor, montirana je tako da samo jedan čovek može bezbedno da telefonira. Naime, druga pregrada nalazi se toliko blizu ograde terase, da je telefoniranje moguće samo uz upotrebu sigurnosne alpinističke opreme (tako što se vežete za govornicu) ili iz obližnjeg žbuna. Telefoniranje u toj pregradi, na bilo koji drugi način može biti veoma opasno, jer rizikujete da se stropoštate unazad niz stepenice kojima se prilazi resotranu. Poslovica "tri puta meri, jednom seci" izgleda nije bila na pameti onom ko je postavljao govornicu.

Na kraju, vredi pomenuti još jedan detalj. U srcu Gradskog parka nalazi se velika i lepa fontana koja, naravno, ne radi. Tako, umesto uzbudljivog vodoskoka, šetače uveseljava hor lokalnih žaba, koje su se u međuvremenu izlegle u ustajaloj vodi.

J. Milević

Matematika je super

Svih šest učenika koji su prošle nedelje u Bugarskoj predstavljali našu zemlju na juniorskoj balkanskoj matematičkoj olimpijadi za učenike do petnaest i po godina, osvojili su medalje, četiri srebrne i dve bronzane. "Mnogi se plaše matematike, čuo sam da je na prijemnom bilo slučajeva da učenici padaju u nesvest. To je zato što uče matematiku kao istoriju, pamte činjenice napamet. Matematika je super jer možeš da znaš samo osnovne činjenice, a do ostalih, nepoznatih dolaziš sam, razmišljanjem", objasnio je petnaestogodišnji Stevan Gajović, učenik OŠ Ujedinjene nacije.

Dunav

Proslavom i mnogobrojnim manifestacijama u Zemunu i na Kalemegdanu, u subotu 30. juna, obeležen je međunarodni Dan Dunava. Proslava je vođena ovogodišnjim motom "Kulturom za Dunav", uz podršku Ministarstva poljoprivrede, Skupštine grada, Coca-Cola sistema i brojnih učesnika. Tog dana priređene su manifestacije za decu na zemunskom keju, a deo proslave na Kalemegdanu počeo je izložbama ručnih zanata, nastupima izvođača izvorne muzike, postavkom urbanističkih vizija uređenja priobalja studenata Arhitektonskog fakulteta... kao i međunarodnom izložbom "Zemlja viđena očima neba" duž savskog šetališta. Umetniku Janu Artusu Bertranu, autoru fotografija, biće obezbeđeno da iz helikoptera fotografiše tok Dunava kroz Srbiju, i na taj način i našu zemlju i Dunav uvrsti u internacionalnu izložbu koja će nastaviti da obilazi prestonice širom sveta.

Vidovdanski dani dijaspore 2007: Partnerski odnos

Tradicionalna konferencija Vidovdanski dani dijaspore 2007, održana je 28. i 29. juna u Centru "Sava". Na otvaranju skupa, ministarka za dijasporu Milica Čubrilo rekla je da će njeno ministarstvo biti "ombudsman dijaspore", kako bi iseljenicima pomoglo da ostvare svoja prava. Ministarka je dodala da je jedan od ciljeva Ministarstva za dijasporu izgradnja poverenja, što je korak ka ekonomskoj, kulturnoj, sportskoj i drugim oblicima saradnje dijaspore i matice. "Treba ponuditi partnerski odnos dijaspori, zasnovan na interesu Srbije da se dijaspora uključi u razvoj zemlje", rekla je Čubrilo.

Savetnik predsednika Srbije Trivo Inđić rekao je, obraćajući se prisutnima u Centru "Sava", da je pitanje iseljenika visoko rangirano tokom susreta predsednika Srbije Borisa Tadića sa stranim zvaničnicima, naročito u regionu. On je ocenio da je Srbiji potrebna nova politika i partnerski odnos prema dijaspori, bez manipulacija, raskola i podela kakve su postojale u prošlosti.

Drugog dana konferencije, učesnicima se obratio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Zoran Jeftić, koji je izjavio da je novim predlogom zakona o vojsci i odbrani predviđeno uvođenje otkupa vojnog roka za vojne obveznike koji žive u inostranstvu. Prema njegovim rečima, predlog zakona će biti gotov u julu, a pred Skupštinom Srbije bi mogao da se nađe u oktobru ove godine. Jeftić je naveo da se u inostranstvu nalazi skoro 44.000 regruta, od kojih je za 15.000 odobren privremni boravak u inostranstvu.

Među drugim izmenama u srpskom zakonodavstvu koje se tiču dijaspore, na konferenciji je objavljeno da su u toku pripreme za izdavanje novih ličnih dokumenata kao i da deca rođena u inostranstvu mogu da traže državljanstvo Srbije po poreklu, a deca iz brakova gde je jedan supružnik stranac mogu to pravo da ostvare do 23. godine. Pored toga, u planu je i smanjivanje iznosa koje građani plaćaju za konzularne poslove, jer izdavanje pasoša u inostranstvu trenutno košta oko 200 evra.

Na ovogodišnjim Vidovdanskim danima dijaspore dominirale su ekonomske teme. Obraćajući se predstavnicima iseljeničkih organizacija, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je dijaspori potrebna Srbija koja je u stanju da ponudi mogućnost investiranja uz profit i pravnu sigurnost. Đelić je pozvao ljude iz rasejanja da investiraju u Srbiju, podsetivši da zemlja ima dinamičnu ekonomiju čiji će se godišnji rast kretati između pet i sedam odsto, ima stabilnu valutu i kurs, inflacija je pod kontrolom, a zakoni se unapređuju.

Predstavnicima dijaspore obratio se i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je naglasio da su građani Srbije prošle godine od rođaka i prijatelja iz inostranstva dobili tri milijarde dolara, što je jednako polovini vrednosti ukupnog izvoza Srbije.

J. Gligorijević

Haški tribunal: Tolimir o krivici

Zdravko Tolimir, penzionisani general Vojske Republike Srpske, bivši načelnik za bezbednost u štabu Ratka Mladića, treći po značaju na listi begunaca od Haškog tribunala, koji je optužen kao glavni Mladićev saučesnik u genocidu u Srebrenici 1995, ali i kao šef njegovih jataka u Srbiji, a koji je 1. juna isporučen Tribunalu, u ponedeljak je po drugi put odbio da se izjasni o krivici za genocid u Srebrenici.

"Ne želim da uđem u pravnu proceduru na nepravnoj osnovi kidnapovanja i nelegalnog izručenja. Ne želim ni da se izjasnim, ni da se identifikujem dok sud ne pokrene poseban postupak o kidnapovanju i nelegalnom izručenju i utvrdi odgovornost lica koja su to učinila", izjavio je Tolimir.

Podsećamo, odmah nakon hapšenja, 31. maja, srpski zvaničnici davali su izjave da je Tolimir uhapšen u Republici Srpskoj, u okolini Bratunca, zahvaljujući zajedničkim naporima policije Srbije i Republike Srpske, nakon što je ilegalno prešao u Bosnu preko Ljubovije. Prema Tolimirovoj verziji, za koju postoje mnogi dokazi, poput izjava stanara zgrade na Bežanijskoj kosi u kojoj je uhvaćen, on je uhapšen u Beogradu i zatim "ilegalno odveden na lokaciju koja se pominje u optužnici".

"Javnost je obmanuta da sam uhapšen u RS. Ne želim da se laž oblači u pravnu istinu i da time postane moćna kao pravna istina i činjenica", rekao je Tolimir, koji se u sudnici zastupao sam jer Sekretarijat suda još nije zvanično prihvatio advokata kog je on predložio. Pošto je pročitana optužnica, na pitanje sudije kako se izjašnjava, Tolimir je odgovorio ćutanjem, pa je, shodno proceduri sudija uvela u spis da se Tolimir izjasnio da nije kriv.

Tolimir se prethodno usprotivio predlogu Tužilaštva Haškog tribunala da postupak protiv njega bude objedinjen sa suđenjem sedmorici oficira Vojske Republike Srpske (Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Vinku Pandureviću, Dragi Nikoliću, Ljubomiru Borovčaninu, Milanu Gveru i Radivoju Miletiću) okrivljenim za genocid i ratne zločine u Srebrenici i Žepi. On je u obrazloženju naveo da bi spajanje predmeta "znatno produžilo proces, učinilo ga neizvesnim i složenim zbog činjenice da bi odbrane svih optuženih imale pravo na novo saslušanje svih svedoka", napisao je Tolimir u podnesku sudijama. On je dodao i da bi njegovo "zdravstveno stanje moglo nepovoljno uticati na mogućnost adekvatne pripreme u kratkom roku i dinamiku procesa u dužem periodu".

Suđenje pomenutim oficirima počelo je pred Haškim tribunalom u avgustu prošle godine, a tužioci još izvode dokaze protiv optuženih. Postupak protiv Tolimira bio je izdvojen zato što u vreme početka suđenja nije bio dostupan Haškom tribunalu.

M. Vidić

Reakcije na reprizu

Nakon što je na Drugom programu Hrvatske televizije proteklog vikenda u večernjem terminu repriziran koncert kontroverzog muzičara Marka Perkovića Tompsona, reagovao je predsednik Srpskog narodnog veća i poslanik u hrvatskom saboru Milorad Pupovac, ocenjujući da pojedine poruke koje su se mogle čuti na koncertu "izazivaju strahove kod pripadnika manjinskih naroda u Hrvatskoj". Dalmatinska eparhija Srpske pravoslavne crkve saopštila je da su sve češće vređanje pravoslavnih Srba na verskoj i nacionalnoj osnovi i prikazivanje koncerta u udarnom terminu HRT-a, uneli dodatnu uznemirenost i neposkojstvo među vernike SPC-a, kao i među Srbe povratnike.

Marko Perković Tompson poznat je po tome što svoje nastupe započinje ustaškim pozdravom "za dom spremni", a mladi ljudi "okićeni" ustaškim simbolima nezaobilazan su prizor na njegovim koncertima. Prikazivanje nastupa održanog 17. juna na HRT-u, podiglo je više prašine u inostranstvu nego u samoj hrvatskoj javnosti, gde su reagovale samo jevrejska i srpska zajednica, a Vlada Hrvatske ogradila se od uređivačke politike HRT-a.

Broj nedelje

Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije Mlađan Dinkić kaže da državi predstoji prodaja još 1200 društvenih preduzeća, od čega je veliki broj malih firmi. Oko 30 odsto njih nema nijednog zaposlenog. Dinkić je rekao da očekuje da će privatizacija društvenih preduzeća u Srbiji biti završena do 2008. godine, i najavio da će mesečno biti organizovano po 55 aukcija.

Knjaževac: Ekološka katastrofa

"Za poslednji pomor 20 tona ribe u Belom Timoku kod Knjaževca kriva su knjaževačka preduzeća – Džersi, Džervin, Stokoimpeks i Venus, kao i Komunalno preduzeće Standard", rekao je u utorak u Boru ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Saša Dragin. On je najavio da će ove fabrike privremeno biti zatvorene i da će morati da nadoknade štetu, a protiv odgovornih lica biće pokrenute krivične prijave.

Ekološka katastrofa dogodila se uoči prošlog vikenda, kod Knjaževca, a zagađena voda dospela je u reku iz gradske kanalizacije, tako što se neki od zagađivača priključio na sistem za odvod otpadnih voda. Prema analizama Zavoda za javno zdravlje "Timok" u Zaječaru, koji je u subotu uzeo uzorke vode na nekoliko mesta nizvodno od Knjaževca, koncetracija amonijaka na mestu gde se knjaževačka kanalizacija uliva u Timok, bila je 16 puta veća od uobičajene. Tolika količina amonijaka, koji se vezuje za kiseonik, dovela je do pomora ribe kilometrima duž vodotoka Belog Timoka prema opštini Zaječar, a efekat trovanja riba pojačan je i niskim vodostajem. Ribolovci iz Knjaževca i Zaječara, koji su učestvovali u čišćenju reke od uginulih riba, ističu da su u ovoj ekološkoj katastrofi stradale stotine hiljada belica, krkuša, skobalja, klenova, mrena i deverika. Predsednik Zajednice sportskih ribolovaca "Timočka krajina" Srđan Perić ocenio je da posledice pomora neće biti otklonjene ni u narednih deset godina.

Inače, ovo je treći pomor ribe u tom delu reke za samo mesec dana, ali bilo ga je i godinama unazad. Biljana Milutinović, upravnik ribarskog područja Timok, ističe da se za ispuštanje sadržaja smrtonosnog po ribe, zagađivači opredeljuju vikendom kada se teško nađu inspekcija i stručnjaci za ispitivanje vode. Proteklog vikenda, sudeći po reakcijama nadležnih, ovaj scenario im nije uspeo.

Zbog blizine zagađenja Zaječaru, ovih dana u gradu se pronela vest da ne treba piti vodu iz Gradskog vodovoda što je bez ikakvih osnova. Zaječar ima najsavremeniju fabriku vode, koja se snabdeva iz akumulacionog jezera kod sela Grlište, koje nema veze sa Belim Timokom. Stručnjaci zaječarskog zavoda za javno zdravlje uzeli su uzorke vode i iz bunara u selima koja su blizu Belog Timoka, ali, prema njihovim rečima, ne očekuju da su zagađeni, jer je visoka koncetracija amonijaka bila samo na mestu izlivanja knjaževačke kanalizacije u reku.

Više uznemirava činjenica da i pored upozorenja meštanima sela u priobalju, da se do objavljivanja rezultata analiza u reci ne kupaju i ne koriste je za zalivanje i pojenje stoke, a naročito da uginulu ribu ne upotrebljavaju za ishranu, neki su punili zamrzivače otrovanim ribama.

Ministar Saša Dragin, osim direktnog prozivanja knjaževačkih fabrika za ovu ekološku katastrofu, upozorio je prilikom posete Boru i rukovodstvo Topionice i rafinacije da se neće tolerisati takvo zagađenje koje je registrovano upravo kada je otvarao treće merno mesto za kontrolu vazduha u ovom rudarskom gradu. U Mesnoj zajednici Brezonik, gde su postavljeni aparati nove merne stanice, registrovano je tri puta veće zagađenje vazduha od dozvoljenog. Dragin je posetio i jalovište Veliki Krivelj, u čiju će sanaciju biti uloženo dva miliona evra iz NIP-a i svetske banke. Ovo jalovište predstavlja potencijalnu opasnost prekograničnog zagađenja životne sredine jer bi kroz Borsku reku, preko Timoka, moglo doći i do Dunava.

Na rešavanju ekoloških crnih tačaka u ovom delu Srbije, u toku je izrada projektne dokumentacije za sanaciju doline Kriveljske reke i postojećih brana, a ovaj posao trebalo bi da bude završen do jeseni. Zbog ovakvih problema u Boru i okolini, ministar Saša Dragin rekao je da će njegovo ministarstvo pre donošenja odluke o prodaji RTB-a, zahtevati od kupca da ispoštuje sve kriterijume zaštite životne sredine.

Darinka Mihajlović


 

Život

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht odlikovana je ordenom Saveta Evrope. Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis uručio je Lihtovoj orden u ponedeljak u Strazburu.

"Mislim da je to jedan od najviših ordena Saveta Evrope. Dejvis mi je rekao da sam priznanje dobila za doprinos u demokratiji, ljudskim pravima, razvoju civilnog društva u Srbiji i u regionu", rekla je Liht tim povodom. Istakavši da je veoma počašćena što je dobila ovo priznanje za vreme srpskog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope, Sonja Liht je dodala da je u svom govoru zahvalnosti naglasila da ima smisla boriti se za demokratiju, slobodu, evropske vrednosti i ljudska prava.

Sonja Liht rođena je u Subotici, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirala socio-kulturnu antropologiju. Radila je kao naučni istraživač u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i Institutu za evropske studije. Autorka je više tekstova u domaćim i međunarodnim časopisima.

Sredinom osamdesetih godina aktivno se uključuje u javni život osnivajući više nevladinih organizacija, a od 1991. do 2003. godine nalazila se na čelu Fonda za otvoreno društvo. Tokom ovog perioda bila je članica više upravnih odbora uglednih međunarodnih institucija.

Trenutno, Sonja Liht je je članica Upravnog odbora Ist-Vest instituta, predsedavajuća pododbora ženskog programa Mreža Soros fondacije, članica Saveta Evropske fondacije za kulturu, članica Savetodavnih odbora Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga i Ženevskog centra za bezbednosne politike.

Dobitnica je mnogobrojnih nagrada, među kojima su Nagrada za mir Švedskog socijalnog foruma, Nagrada za mir Evropskog rektorskog kluba i Nagrada za ljudska prava Međunarodne lige za ljudska prava.

J.G.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST