---

 

Međuvreme

 

Najava događaja: Životna sredina za Evropu

U organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije u Beogradu će od 10. do 12. oktobra biti održana Šesta ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu". Najavljena kao najbitniji i najveći međunarodni događaj u Srbiji za ovu godinu, Konferencija će okupiti oko tri hiljade gostiju, od čega dve hiljade delegata i više od sto stranih i domaćih novinara, a Srbija će, kao domaćin, dobiti priliku da pokaže kako u oblasti zaštite životne sredine može da bude ne samo regionalni već i svetski lider. Na konferenciji će učestvovati ministri i predstavnici ministarstava nadležnih za zaštitu životne sredine iz 56 zemalja regiona Ekonomske komisije UN-a za Evropu (UNECE), uključujući Kanadu i SAD. Učesnici konferencije biće i predstavnici drugih zemalja članica UN-a, međunarodnih organizacija, kao i više od 200 predstavnika nevladinih organizacija i medija. Pojedine državne delegacije predvodiće ministri zaštite životne sredine, a prvi put u istoriji ovog procesa učestvovaće i ministri prosvete iz država članica UNECE-a. Pet prioritetnih tema Šeste ministarske konferencije su: jačanje kapaciteta i regionalna saradnja u oblasti održivog razvoja; infrastrukturne investicije u oblasti zaštite životne sredine; jačanje i usaglašavanje zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine; trendovi finansiranja u životnoj sredini i regionalna saradnja u oblasti klimatskih promena. Osim ovih, predložene su i posebne teme kao što su biodiverzitet, planinska inicijativa, održiva proizvodnja i potrošnja. Kako je na konferenciji za novinare, održanoj 27. septembra povodom Šeste ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu", rekao ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, na osnovu rezultata konferencije biće određivani pravci vođenja politike zaštite životne sredine u narednih tri do pet godina u Evropi i svetu, a u Beogradu će biti razmatrane tri vrste dokumenata. Od posebnog značaja su dve ministarske izjave – izjava o obrazovanju za održivi razvoj i beogradska izjava o biodiverzitetu, dok krajnji cilj konferencije predstavlja usvajanje ministarske deklaracije. Kroz "dokumente prve kategorije", kao što je ministarska deklaracija, biće definisani konkretni potezi na polju zaštite životne sredine u narednom periodu, a očekuje se da i Beograd i Srbija na konferenciji budu proglašeni za sedište Regionalnog centra za praćenje klimatskih promena. Osim budućim zadacima, Šesta ministarska konferencija biće posvećena i sumiranju rezultata dosadašnjih pet skupova održanih 1991. godine u Čehoslovačkoj, 1993. u Švajcarskoj, 1995. u Bugarskoj, 1998. u Danskoj i 2003. godine u Ukrajini. Na ovim skupovima donete su brojne odluke od velikog značaja za unapređenje stanja i očuvanje životne sredine u Evropi. Odluka o organizovanju šeste po redu ministarske konferencije u Beogradu, doneta je na osnovu podnete kandidature Republike Srbije 22. oktobra 2003. godine na specijalnom zasedanju Radne grupe visokih predstavnika Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Osim velikog političkog, ekološkog i ekonomskog značaja, Šesta ministarska konferencija će, prema oceni ministra Dragina, predstavljati i izuzetno značajan podsticaj za turističku industriju u Srbiji. Očekuje se da će glavni grad Srbije ostvariti značajan finansijski priliv od ovog događaja i da će u tri dana moći da predstavi neke od svojih turističkih atrakcija.

J. L.

Odbojka: Nove teritorije

Odbojkaška reprezentacija Srbije u ženskoj konkurenciji vratila se proteklog vikenda sa Evropskog prvenstva sa srebrnom medaljom oko vrata. Kako je ovo potpuno nova država, debi nastup Srbije na velikom takmičenju doneo je i najveći rezultat u istoriji. Ako bismo se držali priče o kontinuitetu, to je najveći domet ženske odbojke na prostorima nekadašnje zajedničke zemlje, posle bronze na svetskom prvenstvu prošle godine, pa je samim tim vredan pomena.

U seriji lepih sportskih vesti ove godine odbojkašice zauzimaju specijalno mesto jer otvaraju novo polje uspeha sportistkinja iz Srbije. Ne može se reći da je Srbija odbojkaška velesila u ženskoj konkurenciji, ali se pelcer sa muške selekcije, koja je u poslednjih 13 godina osvojila sve osim naslova svetskog prvaka, očevidno preneo na devojke i odbojka je počela da stiče status sporta koji može da bude zanimljiv za širu populaciju.

Devojke nisu uspele da u finalu ponove fantastičnu igru iz polufinala kada su pobedile dvostruke evropske prvakinje – selekciju Poljske, pa su izgubile od Italijanki, ali im se nema šta zameriti. One su otišle na šampionat oslabljene, mučene povredama važnih igračica, ali su igrale najbolje kada je bilo njavažnije i donele su najsjajniju medalju ženskoj odbojci. Uz osvojeno drugo mesto devojke su dobile i dva individualna priznanja: Maja Ognjenović je najbolja tehničarka, a Ivana Brakočević najbolja serverka na prvenstvu.

U meču sa Italijom bilo je uočljivo da kada se rezultat lomio u prvom setu, srpske reprezentativke nisu verovale u uspeh, kao da ih je uplašilo vođstvo, i to ih je na kraju koštalo pobede. Pored toga, to je skup mladih i talentovanih sportistkinja koje uz dobar trening i organizaciju mogu da budu u budućnosti nosioci zlatnih medalja.

Drugo mesto na prvenstvu Evrope donosi mogućnost selekciji Srbije da na svetskom kupu u Japanu ove godine obezbedi učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu sledeće godine, što nije uspelo velikom broju srpskih ekipa. Ove godine je izostao "doček ispred Skupštine" zbog Dana žalosti povodom smrti beogradskog gradonačelnika, ali je sva prilika da je proslava pomerena za godinu dana i povratak iz Pekinga.

S. Georgijev

Opštine i mediji: Novopazarski slučaj

Pritisak na medije od strane Opštinske uprave Novi Pazar kulminirao je kad je novinaru Enesu Haliloviću 26. septembra zabranjeno prisustvo na konferenciji za novinare. Povodom ovog događaja na regionalnom Radiju Sto plus 28. septembra gostovali su akteri događaja i predstavnici vlasti i novinarskih udruženja koji su pokušali da odgovore na pitanja koliko je lokalna vlast postala drska da ne pušta novinare na konferencije i mogu li republička vlast i udruženja pomoći lokalnim novinarima. Enes Halilović kaže da vlasti žele da se o ovom gradu (Novom Pazaru, prim. aut.) piše sve najlepše i nameravaju da prikažu kako ovde teku med i mleko, a ne žele da se piše da su siromaštvo, narkomanija i korupcija u porastu, kao i da ima 22.000 nezaposlenih. "Novi Pazar propada u svakom smislu i svakog dana tone sve dublje", rekao je Enes i nastavio objašnjavajući kako se ne plaši nikakvih pritisaka od strane lokalnih vlasti i da će nastaviti profesionalno da obavlja svoj posao. Fikret Nikšić, šef Informativne službe Opštine Novi Pazar, rekao je da su mnogi Halilovićevi tekstovi sporni i da nanose štetu interesu Novog Pazara. Optužbe su bile da ovaj novinar piše u "negativnom kontekstu". Nakon što je novinar emisije "Info plus" Ishak Slezović čak sedam puta ponovio pitanje može li Enes Halilović prisustvovati konferencijama za novinare, ili ne može, Nikšić je ostao nedorečen. Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće kaže da je ovo udruženje reagovalo nekoliko puta kad je reč o ovakvim slučajevima. Ona je rekla da niko nema pravo da određuje ko će izveštavati i na osnovu toga zabranjivati pojedincima ulaske na konferencije. Dragan Janjić, pomoćnik minstra kulture zadužen za medije, osudio je ovakav postupak i rekao da nema zakona koji bi sankcionisao ovakvo ponašanje i da treba razgovarati sa loklanim vlastima o ovim problemima. Janjić je rekao da postoji snažan pritisak iz pojedinih sredina da se lokalni elektronski mediji, pogotovu iz sredina gde žive manjine, izuzmu iz procesa privatizacije. "Ministarstvo je izričito protiv toga i neće biti izuzetaka od privatizacije", rekao je Janjić za Radio Sto plus. Prema njegovim rečima, procesom privatizacije neće moći do kraja da se elimiše uticaj opštinskih vlasti na medije. "Postoji obrazloženje da opština ima interesa da mediji proizvode određene informativne ili programe namenjene pripadnicima manjina, ali i za to postoji rešenje", zaključio je Janjić. On je u emisiji "Info plus" pojasnio da lokalne samouprave mogu tražiti od medija da pripremaju i emituju takve programe koji će biti plaćeni iz budžeta Opštine.

Prvoslav Karanović

Eurosport 2: Komentari na srpskom

Kompanija Eurosport je 1. oktobra počela sa emitovanjem programa na srpskom jeziku i na kanalu Eurosport 2. Za početak, gledaocima će biti priušteno šest sati komentara na srpskom jeziku. Time će biti pokriveni najznačajniji sportski događaji za domaću publiku kao što su ULEB kup, lige šampiona u rukometu i odbojci i, podrazumeva se, više tenisa. Osim toga, prema rečima šefa komentatora Dragana Pešikana, komentare na srpskom jeziku dobiće i ekstremni sportovi koji su zanimljivi mlađoj publici. Matični kanal Eurosport dostigao je od prošle godine nivo od dvanaest sati komentara na srpskom jeziku, a od 1. januara sledeće godine gledaoce svakodnevno očekuje petnaest sati komentara na srpskom. Kako je najavljeno, strategiju matičnog programa slediće i Eurosport 2. Odmah nakon početka komentarisanja kanala Eurosport 2 na srpskom jeziku, ovaj program će biti dostupan širom Srbije, u okviru ponude svih najvećih kablovskih operatera.

J. L.

Golubinci: "Misterija" rešena

Zagonetka rupe koju je, pre oko tri nedelje, neko iskopao na njivi jedne porodice iz sela Golubinci (vidi "Vreme" od 13. septembra 2007) dobila je veoma prozaično objašnjenje. Odmah nakon njenog otkrivanja, izvesni mediji su je proglasili "rakom" u kojoj je neko (ili nešto) trebalo da bude zakopan. Dok su se najneverovatnije glasine o slučaju dvostrukog ubistva u Novim Banovcima širile Sremom, jedan beogradski dnevni tabloid je Golubince preselio u njihovu blizinu (greška od oko 20 kilometara). Na taj način "raka" je trebalo da postane "deo Jakupekovih zločina", a Golubincima se širio strah. Međutim, kao što to obično biva, istina je mnogo jednostavnija i pruža logična objašnjenja za sve detalje "misterije". Žitelj Starih Banovaca ukazao nam je na "običaj jednog broja ljudi" u Sremu da na raznim lokacijama tragaju za "antikvitetima, koje povremeno i pronalaze zakopane u zemlji". Pošto su najtraženiji predmeti od dragocenih metala, tragači često koriste detektore metala. Svrha pronađenog ašova i flaše sa vodom je jasna. I lopata, koja nije nađena, ne predstavlja enigmu. Izduženi oblik rupe, koja je neke asocirala na "raku", posledica je potrebe da se obezbedi manevarski prostor, kako bi se iz duboke rupe, lopatom, mogla izbacivati zemlja. Vrata od ambara, nađena kraj jame, stavila su i najupornije "istražitelje" pred naizgled "nerešivu misteriju". Ako znamo da su vrata šira i duža od rupe i tome dodamo veći komad najlona (koji takođe nije pronađen), lako se može zaključiti da je takva simbioza za cilj imala da "spreči upadanje kiše u jamu i njeno prerano otkrivanje, na primer tako što će neko u nju upasti". "Sve skupa, čini se da je to uradio ‘arheolog amater’, koji baš ne ume da koristi detektor metala i koji je, manje-više, kopao nasumice", naveo je naš sagovornik.

J. M.

Vatikanska astronomija

U Vatikanu se održava petodnevna astronomska konferencija. Više od 200 naučnika iz 26 zemalja okupilo se u papskoj državi u Rimu da raspravlja o tamnoj materiji, crnim rupama i uopšte, o fizičkom poreklu Univerzuma. To je sasvim uobičajena naučna konferencija, ali je neobično mesto na kome se održava – astronomi su se okupili na Papskom univerzitetu, gde se inače obrazuju katolički teolozi na sasvim razlitčite teme. Domaćini konferencije su jezuiti koji rade u Vatikanskoj opservatoriji koja je, inače, osnovana još 1582. godine, pre nego što je Đordano Bruno spaljen na lomači, a Galileo Galilej pritvoren zbog zastupanja Kopernikovog sistema sveta.

Prvaci u saobraćaju

Preduzeće Parking servis saopštilo je 1. oktobra da će u akciji "Đaci Vas mole usporite pored škole" biti podeljeno 14.000 fluorescentnih prsluka u 133 beogradske osnovne škole. Istoga dana akcija je počela u Osnovnoj školi "Banović Strahinja" na Banovom brdu, a sprovodi se u saradnji sa gradskim sekretarijatima za saobraćaj i obrazovanje. Predstavnici Parking servisa i saobraćajne policije objasnili su prvacima kako bi trebalo da se ponašaju u saobraćaju, šta je to semafor za pešake, kakve su to zebre koje žive na gradskim ulicama, kao i kako se prelazi ulica kada nema pešačkog prelaza.

Stipendija

Veb sajt infostud.com dodelio je u utorak prvu stipendiju za specijalističke studije. Stipendiju za specijalističke poslediplomske studije menadžmenta u elektronskom poslovanju dobio je Marko Jevtić (24) iz Beograda. Jevtić je izabran među više desetina prijavljenih kandidata na javnom konkursu, koji je bio otvoren tokom avgusta i septembra. Stipendija pokriva troškove školarine, specijalističkog rada, kao i sve administrativne troškove.

Otkazano

Koncert čuvenog tenora Hozea Karerasa, koji je trebalo da bude održan u utorak u Beogradskoj areni – otkazan je. Kao razlog navedeni su organizacioni problemi. Organizator gostovanja Karerasa u Beogradu, agencija Epl entertejnment grup (AEG), na čijem je čelu Dragan Vujin, obavestila je u četvrtak upravu Beogradske arene da se koncert otkazuje zbog tehničkih problema, odnosno zato što ne mogu da dopreme opremu iz Hamburga.

Bez štanda u Frankfurtu

Srbija ove godine neće imati nacionalni štand na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu zbog navodno neizmirenih finansijskih obaveza prema toj manifestaciji, saopšteno je danas iz Ministarstva kulture Srbije. "Ministarstvo kulture u prethodnom sazivu izmirilo je blagovremeno sve svoje finansijske obaveze prema frankfurtskom sajmu, u iznosu od četiri miliona dinara za 2006. Frankfurtski sajam nas je, međutim, obavestio da obaveze ministarstva kulture nisu izvršene", piše u saopštenju.

Kasetna municija

Ambasador Ministarstva inostranih poslova Vlade Srbije Bratislav Đorđević izjavio je danas da je kao posledica NATO bombardovanja 1999. godine u Srbiji kasetnom municijom kontaminirano oko 23 kvadratna kilometra. Govoreći na Konferenciji država žrtava kasetne municije koja se održava u Beogradu od 2. do 4. oktobra, Đorđević je kazao da Srbija želi kroz saradnju sa drugim državama da doprinese povlačenju kasetne municije iz upotrebe i ukazivanju pomoći žrtvama. Đorđević, koji je i direktor direkcije za NATO i poslove odbrane u MIP-u Srbije, istakao je da podaci o rasporedu kasetne municije koje je NATO dostavio tom Ministarstvu predstavljaju prvi korak ka rešavanju problema kasetne municije u Srbiji.

Istraga protiv majora

Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je istražni sudija Okružnog suda u Nišu 2. oktobra pokrenuo istragu protiv majora Žarka Šurbatovića, načelnika Drugog odeljenja (u Nišu) Direkcije za imovinsko-pravne poslove Ministarstva odbrane. Istražni sud u Nišu je majoru Šurbatoviću odredio pritvor u trajanju do 30 dana, zbog sumnje da je imenovani zloupotrebio službeni položaj.

Hapšenje je usledilo povodom istrage pokrenute zbog štrajka vojnih rezervista Kuršumlije i okolnih mesta koji smatraju da postoje nepravilnosti u isplati ratnih dnevnica u vreme NATO bombardovanja 1999. godine.

Broj nedelje

Zaključno sa 31. avgustom 2007. ukupna kreditna zaduženost stanovništva Srbije dostigla je ogromnih 280,3 milijarde RSD. Zaduženost izražena u evrima iznosi nešto više od 3,5 milijardi evra i znači da je svaki stanovnik u proseku zadužen sa oko 450 evra, a kada bi se računala samo zaduženost po zaposlenom, onda se iznos približava ka fantastičnih dve hiljade evra. Najveći je dug po osnovu gotovinskih kredita, 104,2 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra. Po stanovniku to je prosečan dug od oko 170 evra, a po zaposlenom preko 650 evra.

Film: Komšije

U okviru projekta "Put ka Evropi", finansijski podržanog od strane Balkan Trust for Democracy (BTD), Inicijativa za demokratsku tranziciju (DTI), promovisala je dokumentarni film Komšije.

Film Komšije bavi se etničkim stereotipima i predrasudama u regionu zapadnog Balkana, prikazujući kako pripadnici različitih naroda – Srba, Hrvata, Albanaca, Makedonaca, Slovenaca i Bošnjaka – vide svoje susede iz regiona. Predstavljena je uporedna studija o kritičnim problemima tranzicije i integracija u jugoistočnoj Evropi kroz učešće stručnjaka (sociologa, psihologa, antropologa), predstavnika političkih partija i običnih građana. U fokusu dokumentarnog filma Komšije je sveprisutni problem nacionalizma, kao i etničke i verske mržnje – stanovnici većih gradova bivše Jugoslavije odgovaraju na pitanja vezana za njihov doživljaj svoje, kao i susedskih nacija. Film Komšije je snimljen tako da bude lako razumljiv i da ukaže na značaj tolerancije i poštovanja ljudskih prava. Urađen je u izvršnoj produkciji Inicijative za demokratsku tranziciju. Inicijativa za demokratsku tranziciju je nevladina organizacija koja promoviše principe lokalnog ekonomskog razvoja, održivog građanskog društva, ljudskih/manjinskih prava i borbe protiv ksenofobije.

R. V.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---