---

Intervju – Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekoma Srbije >

Kako se kaže »vrh brate« u Beču ili Oslu

"Današnja vrednost Telekoma je preko četiri milijarde evra i tim parama se mogu srediti bolnice i škole, i omogućiti građanima kvalitetniji život. Valjda je to važnije od pitanja liberalizacije"

Virtualni 3D svet, Second Life, do sada je privukao oko devet miliona stanovnika i predviđa se da će do proleća imati još dva puta toliko, ali je za Srbiju do pre nekoliko dana bio gotovo potpuno nepoznat. Onda je kraj mnogih čuvenih svetskih kompanija, institucija i ličnosti – kao što su francuski predsednički kanditati na poslednjim izborima, Segolen Roajal i Nikola Sarkozi – i Srbija u njemu dobila svoje mesto. Ovaj svet grade stanovnici koji tu žive, zabavljaju se i posluju. Ali, koliko je ova zabava ozbiljna, ilustruje podatak da su "predstavništvo" u Second Lifeu otvorile kompanije IBM i AMD, BMW, Sony, Adidas, tu su i medijske kuće Reuters, BBC... Drugi život će biti adresa i Beogradske filharmonije, Ministarstva za dijasporu, Exit festivala, Sabora trubača u Guči... Kako je objašnjeno u agenciji Publicis, tvorcu ove ideje i kupcu ostrva, virtualna Srbija će imati mogućnost da se neprestano izgrađuje raznim sadržajima i obraća se domaćoj i svetskoj javnosti, promovišući svoje najrazličitije vrednosti.

Prva srpska kompanija koja je podržala ovaj projekat i koja će imati predstavništvo na virtualnom srpskom ostrvu je Telekom Srbije. Kako u intervjuu za "Vreme" objašnjava Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekoma Srbije, kompanija je u ovaj projekat ušla ponajviše da bi podstakla priču o novim tehnologijama i oblicima komunikacije, posebno među mlađom populacijom. Međutim, osim zbog Second Lifea, ovih dana o Telekomu se mnogo govorilo kada je SBB zatražio licencu za fiksnu telefoniju i prognozirao da bi veoma brzo mogao da preuzme trećinu ovog tržišta, a da bi drugi konkurenti mogli da uzmu još trećinu.

Jecl objašnjava da se u sličnim situacijama u drugim zemljama dešavalo da u prve tri godine konkurenciji ode oko 15 odsto tržišta. "Veoma poštujem SBB i njihove potencijale, ali mislim da su takve procene potpuno nerealne. Ne znam tačno koliko fakturiše SBB, ali ne verujem da prelazi pet odsto našeg prihoda. Taj podatak je dovoljan za procenu nekog budućeg scenarija. Iza SBB-a stoji elitini američki i evropski kapital, ali je ipak reč o fondovima koji su prvenstveno zainteresovani da dobro plasiraju svoje investicije i vrlo dobro znaju da će svaka vest o velikom uspehu, makar on za sada bio na papiru, privući pažnju industrijskih investitora. Ali budimo realni: pitanje je koliki će deo tržišta fiksne telefonije oni uzeti, a koliko će korisnika kablovske televizije preći na našu novu uslugu IPTV. Kad je 2001. godine Mobilna telefonija Srbije započela svoj razvoj, bili smo novi u tom poslu. Za pet godina – do 2006 – preuzeli smo 65 odsto tržišta mobilne telefonije i dokazali da umemo da odgovorimo na konkurenciju. Ona je dobrodošla jer ćemo i mi postati produktvniji."

"VREME": Telekom u fiksnoj telefoniji ima više od 2.800.000 pretplatnika. Ima li i gde prostora na tržištu?

IGOR JECL: Sa ulaskom konkurencije počinje prvenstveno borba za one koji mogu više da plate za telekomunikacione usluge. Naša strategija narednih godinu dana baziraće se na segmentaciji tržišta. Nudićemo napredne usluge onima koji mogu više da izdvoje, ali ćemo ostaviti i alternativu – nisku cenu za polovinu stanovništva Srbije jer od prilike toliki broj ne može da plaća više od 400 dinara za telefon. Prema stranim iskustvima, na potpuno liberalizovanom tržištu stradaju najsiromašniji slojevi. Njima su potrebni, i dovoljni, jeftina pretplata i jeftin impuls. A mi, kao monopolista i kao kompanija koja je većinski u državnom vlasništvu, imamo društvenu i socijalnu odgovornost da štitimo te slojeve. I u drugim zemljama, pre liberalizacije, državne telekomunikacione kompanije brinule su o tome jer je to ujedno i deo svake državne strategije. Ali, za one koji žele i mogu da plate naprednije tehnologije, uvešćemo posebne pakete. To se radi svuda u svetu i mi ćemo imati istu ponudu i iste uslove.

Kako će izgledati ti paketi i koliko će koštati?

Prvi paket ćemo ponuditi već ovog meseca. Za 1999 dinara će moći da dobiju flet internet od 512 Mb/s, besplatni lokalni saobraćaj i povlašćenu cenu za pozivanje pet brojeva mobilnih telefona. Za prvih 200 korisnika imaćemo još jednu ponudu – kupovinu laptopa na 12 rata po izuzetno povlašćenoj ceni. Ovo neće biti jedini paket, biće varijacija što se tiče ponude, neki će biti skuplji, neki jeftiniji, u zavisnosti od vrste usluge.

Što se tiče cena novih usluga, one će biti maksimalno prilagođene našem tržištu, ali moramo imati u vidu da mi uvozimo novu tehnologiju pod istim uslovima kao i Engleska, Španija ili Italija i plaćamo za nju istu cenu kao i Zapad. Dakle, cene mogu biti niže, ali postoji neka donja granica ispod koje ne možemo ići. Ipak naši vlasnici i svetske banke koje nas podržavaju očekuju od nas dobre poslovne rezultate i profit.

Telekom u poslednje vreme dosta ulaže u marketing. Imali ste, između ostalih, i dve veoma zapažene kampanje, jedna je bila za proslavu deset godina Telekoma, a druga, nedavno, sa fudbalerom Sašom Ćurčićem.

Telekom je u marketingu dokazao da je daleko ispred konkurencije, postao je trend seter. Te dve kampanje namenjene su potpuno različitim korisnicima, ali znam da je bilo nekih kritika kampanje "Vrh brate" sa Ćurčićem. Njena uspešnost je upravo u uličnom, urbanom žargonu. Ujedno smo bili ironični na račun naše pozicije jer Telekom ima reputaciju ozbiljne i konzervativne kompanije, a najbolji način da ne ispadnemo arogantni jeste da se ponekad i šalimo na naš račun. Uostalom, ta kampanja je u komunikacijskom smislu na istoj razini kao i 90 odsto naših TV programa. Da smo trendseteri pokazuje i dinamika naših kampanja u odnosu na konkurenciju. Mi smo prvi krenuli sa sponzorstvom velikih muzičkih projekata kao što su Čolin novi album ili Exit. I ne samo velikih komercijalnih projekata. Omogućili smo, na primer, Aleksandri Kovač da snimi divan album i da pobedi na MTV-ju. Bili smo sponzori grupe Van Gog. Sada vidim da su oba konkurenta silovito navalili po istoj temi. Kako se beše kaže "vrh brate" u Beču ili Oslu? Šalim se, naravno. Nikada ne bih potcenio našu konkurenciju jer bi to bilo zaista glupo i neoprezno. Reč je o velikim kompanijama koje imaju decenije iskustva i znanja, i zapravo je najveći kompliment da u takvom okruženju nismo izgubili niti jedan odsto trižišta. Ali marketing nije sve. Naš najvažniji cilj je da unapredimo i poboljšamo odnos prema korisnicima. Prema istraživanjima, građani vide ozbiljan pomak u našem odnosu prema korisnicima, ali na tome još treba da se radi, i to je ujedno najveći izazov Telekomu. Mi imamo 2.500.000 zadovoljnih korisnika fiksne telefonije, ali imamo i onih dvesta-trista hiljada koji još čekaju da im se reše zahtevi ili prema kojima nismo bili ljubazni i profesionalni. To se mora promeniti. Tu nema opravdanja i moramo poštovati svakog korisnika koji nam se obrati. Verujem da ćemo i u tome uskoro biti primer drugima, ali to je ujedno i najteži deo posla i nema marketinga koji će tu da nam pomogne.

Oko 250.000 dvojničkih linija možda nije veliki broj, ali dok one postoje, građani će imati pravo da vam prebacuju. Koliki je problem njihovo rešavanje?

Tamo gde smo uvodili nove tehnologije, posao teče glatko. Komplikacije se javljaju kada treba da sredimo postojeću mrežu, a sada ulazimo u sve teža područja. Nije problem što mi ne možemo da iznesemo taj posao, već je najčešće u administraciji, dozvolama, terenu... Ipak, za nas u tim slučajevima nema opravdanja jer tim ljudima nije rešen problem. Što se tiče fiksne telefonije, ove godine dupliraćemo broj novih pretplatnika. Tokom 2007. pustićemo u rad 160.000 novih priljučaka u fiksnoj telefoniji, kao i 140.000 ADSL priključaka, tako da vodimo bitku na dva fronta, duplirali smo obim posla. Međutim, zbog niske cene fiksne telefonije svake godine stiže nam 150.000 zahteva za uvođenje novih linija, pa uvek imamo zaostatak i stalno pokušavamo da zadovoljimo ukupnu potražnju. U drugim zemljama nije bilo ovakvih problema, jer nije stizalo toliko novih zahteva. Tamo je fiksna telefonija skuplja, a mobilna pristupačnija, pa su ljudi prešli na korišćenje mobilnih telefona i zaboravili na fiksne.

Stalno se govori o malom broju korisnika interneta, a sa ulaskom nove konkurencije i novih tehnologija otvoriće se i u toj oblasti još mnogo mogućnosti. Međutim, koliko mi zaista možemo to finansijski da podnesemo i da li ima toliko prostora na tržištu?

Telekom raspolaže najrelevantnijim informacijama o tržištu telekomunikacija, odnosno broju korisnika interneta, jer pristupaju preko nas. U Srbiji trenutno postoji 600.000 korisnika dial-upa, 90.000 ADSL korisnika, oko 10.000 korisnika bežičnog interneta, i između 70.000 i 80.000 domaćinstava ima kablovski internet. Prema proračunu, svaki od tih 800.000 priključaka koriste dva člana domaćinstva. To je 1.600.000 ljudi. Ovo je empirijski podatak, ali u njemu nisam pobrojao one koji pristupaju internetu na poslu, a nemaju ga kod kuće. Dakle, korisnici postoje, postoje tehnološke mogućnosti, ali trebaju nam sadržaji. Treba približiti tehnologiju građanima, bez toga nema razvoja. Telekom za razliku od konkurencije mnogo sredstava ulaže u razvoj i edukaciju, a kao državna kompanija ima i obavezu da to radi. Ne prepoznajem nijednu drugu kompaniju, bio to mobilni operater, kablovski ili internet provajder, koja ulaže toliko u humantirane akcije ili pomaže kulturu, sport, nauku. Naša društvena i socijalna odgovornost se ogleda i u podršci razvoju informacionog društva u Srbiji kroz razvoj Akademske mreže, opremanje škola računarima i internetom, razvojem digitalnih sadržaja... Ali i država, odnosno Ministarstvo za telekomunikacije, mora da učestvuje u razvoju, ponajviše kroz razvoj e-governmenta. Ministarka je izjavila da će joj to biti prioritet, ali za sada se govorilo samo o uvođenju drugog fiksnog operatera. U mnogim zemljama je država bila glavni nosilac razvoja informacionog društva i tehnološkog napretka, ali kod nas, osim Telekoma, ne vidim druge kompanije i institucije koje se aktivno bave ovom temom.

Ministarstvo ne insistira na prodaji Telekoma, već smatra da je najpre potrebna liberalizacija, odnosno uvođenje konkurencije, što se kosi sa državnim interesima jer na taj način smanjuje cenu kompanije.

Vi ste postavili po meni suštinsko pitanje. Praksa u svetu je da se prvo privatizuje državni telekomunikacioni operater, a tek potom da se uvodi konkurencija, upravo da bi se dobila maksimalna cena prilikom privatizacije. Današnja vrednost Telekoma je preko četiri milijarde evra i sa tim parama se mogu srediti bolnice i škole, i omogućiti građanima kvalitetniji život. Valjda je to važnije od pitanja liberalizacije. Ali, da ponovim još jednom da je konkurencija dobra jer unapređuje tržište i poslovanje, i Telekom pozdravlja ideju liberalizacije. Samo je bitno odrediti prioritete. Kada bi postojala ozbiljna državna strategija po tom pitanju, Telekom bi mogao vredeti i mnogo više. Ne govorim ovo napamet. Osamdeset odsto Telekoma je u državnom vlasništvu, a 20 odsto u vlasništvu OTE Grčka, i oni veoma vode računa o profitu. Telekom Srbije se proširio u BiH i Crnu Goru i postao je velika regionalna kompanija. Mi nismo dobili zajam od najvećih svetskih banaka za kupovinu Telekoma Srpske na osnovu monopola, već profita. Da se razumemo, monopol može pomoći da uvećate profite, ali imati monopol ne znači automatski biti profitabilan. Moje lično mišljenje je da je privatizacija neminovna, ali s obzirom na to koliko Telekom vredi, postavlja se pitanje da li ima kupaca koji su u stanju da investiraju toliko novca. Jedino možda neka američka kompanija. Postoji još jedan način privatizacije, a to je preko berzanskog tržišta. To je najprofitabilniji način, a ujedno omogućava državi da zadrži neki kontrolni paket.

Koliki su obično kontrolni paketi kod ovakvih prodaja?

Ne mora to biti većinski paket. Dojče Telekom je kontrolisan preko manjinskog paketa od 49 odsto koji je u vlasništvu države. Postoje i telekomunikacioni operateri gde su ti kontrolni paketi još manji i kreću se od 20 do 30 odsto.

Pominjali ste da ne možete da dobijete licencu za WiMax koja bi omogućila bežičnu fiksnu telefoniju i internet, što bi veoma olakšalo rešavanje postojećih problema. U čemu je problem?

WiMax licence očigledno se čuvaju za momenat ulaska drugog operatera fiksne telefonije na tržište. Mi imamo uredno plaćenu licencu za fiksnu telefoniju i nije mi jasno zašto čekamo liberalizaciju da bismo uveli nove tehnologije. Kao da neko ima strah da će Telekom time uvećati udeo na tržištu, što je apsurdno jer ne možemo imati 120 odsto tržišta. WiMax nije rešenje za sve probleme, ali bi pomoglo u, na primer, nekim ruralnim naseljima ili zonama koje nemaju ni urbanistički plan. Ovako su oštećeni upravo krajnji korisnici. U Crnoj Gori smo testirali WiMax, i to je bilo najbrže uvođenje ove tehnologije u jugoistočnoj Evropi. Tamo smo ponudili Vladi Crne Gore da učestvujemo kao partner u bežičnoj tehnologiji u razvoju e-governmenta, tako da sada i u tom segmentu gradimo značajno iskustvo. U nekoliko navrata pokušali smo da ponudimo saradnju nadležnim institucijama i u Srbji, ali za sada nismo dobili povratne informacije. Nemo propheta in patria sua, rekoše stari Latini i izgleda da su u pravu. Bilo bi zaista tužno da u drugim zemljama razvijemo nove tehnologije i omogućimo brži razvoj informacionog društva, a da u Srbiji čekamo neko bolje sutra.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---