---

Otkidamo od usta da bismo imali za hranu, napisala je početkom devedestih moja dvanaestogodišnja rođaka Danica, ovoga se mnogi drže i u razmernom blagostanju

Sitno ama neodustajno škrtarenje kao vrsta religije i svakodnevne duhovne vežbe

Jesi pri nekom stabilnom? – to kad čujem smrkne mi se pred očima, odgovaram uvek odrečno, jednako zlurado kad lažem i kad govorim istinu. Znam da nemaš vizu, roming znači nije, pozvao si moj mobilni, odazvao sam se, i ako ja sam ne predložim neku drugi kanal umesto netom vaspostavljenog, razgovor ima ovako da se nastavi, pa šta košta da košta! Kad zoveš iz firme, ne praviš pitanje, sad očito zoveš na svoj račun, sa svog mobilnog, iz svoje kuće ili iz govornice, ja to i ne znam jer ne gledam ni ko me zove ni odakle me zove, pretpostavljam da šparaš koliko u taj mah možeš, ali nije ti srce na mestu, nisi siguran da sam i ja dao sve od sebe! Ne mislim da se u tvome pitanju (o čijoj jezičkoj lepoti ćemo drugom prilikom!) krije sugestija da ja tebe pozovem, uostalom, ako kažeš "nemam kredita" zvaću ja tebe sa kakvog bilo telefona! Jasno je meni šta bi ti. Da zajedno štedimo unedogled, da bratski doskočimo telenorima, telekomima, da im potkrešemo ta njina krila, ali, čoveče, okrenuo si broj mog mobilnog i još mi ni dobar dan nisi nazvao a već me prekidaš i napuštaš radi uštede koja može da ispadne i dvanaest dinara! Za tebe sam uvek van kuće, a ti vidi šta ti je preče, razgovor ili štednja, ne može sa mnom i jedno i drugo.

&

Pijenje i jedenje mufte – atavizam pred kojim je budućnost

Sa kolegama muzičarima putovao sam ne znam koliko puta po sadašnjoj EU, kolima ili kombijem dvanaest sati, petnaest sati, niko nije gladan, niko nije žedan, na mene koji investiram dve rajhsmarke za kafu kad god nam zafali benzin pogleduju kao na razbikuću koji bi mogao svima da izbaksuzira posao: nismo još ni stigli, nismo još ništa inkasirali, a ovaj već troši nezarađeno! Kombi sa kletim isposnicima dovuče se do poslodavca u jedanaest uveče, trpeza čeka, domaćinu koji je radio do šest uveče sklapaju se njegove gastarbajterske oči, a gosti, prenuvši se iz celodnevne hibernacije, jedu i piju kao za opkladu: doneli domadaru flašu rakije kupljenu parama iz zajedničke kase, a dopustili mu da otvori dve boce viskija, konjak, nekoliko pljosnatih boca rajnskog rizlinga i još lepšeg muskata, pojeli četiri ovala kulena, osamsto pedeset grama sira, ima sad i kod nas da se kupi bri, promumlao bi neko kroz nesažvakan zalogaj, ali vidi se da je sir u tuđini slađi, imamo i sekt, kaže domaćin, daj sekt, kod nas nema sekta... Svevišnji je stvorio nebeska tela, mi sa stola olizasmo jela, rekao je Rable četiristo četrdeset tri godine pre nego što ćemo mi poći na turneju.

&

Cicijaštvo udruženo sa ekstravagancijom i hazarderstvom

Znam čoveka koji je tokom sankcija gasio fiću čim ga malo zauka, vozio bi tako dok ne bi posve izgubio brzinu, u poslednji bi čas ubacio u drugu, otpustio kvačilo i upalio ga zapravo na gurku, da ne bi svaki put trošio akumulator, jer se to gasi-pali od njegove kuće do radnog mesta dešavalo sedamdeset puta. Jednom sam lakomisleno prihvatio njegov podvoz, i zaista jedno je kad to čuješ kao anegdotu a drugo kad lično sediš na zadnjem sedištu (suvozačkog i nema, to je protivno viziji konstruktora iz Torina pretvoreno u gepek: kao kad neko nezakonito zastakli ili zazida terasu), a sustiže te i staro i mlado, automobili te na Brankovom mostu pretiču s koje koji strane stigne i svak te izbegne u zadnji čas. "A da daš sva četiri migavca?", pokušavam da unesem malo interpunkcije u njegovu verziju ruskog ruleta. "Nema potrebe", kaže raspoložen jer smo na nizbrdici koja nas pri dnu zaista dovodi u gotovo ravnopravan položaj sa ovima koji nemilice arče benzin, "mislili bi svi da smo u kvaru a mi samo pulsiramo!"

&

Stindžiluk kao porodična zastava, kao spona među supružnicima te kao temelj porodične sloge

Nedavno sam iz verodostojnog izvora čuo kako bračni par estradnih umetnika uvek kuva kafu u kolima, ne znam kako se to tehnički izvodi, nisam nikad razumeo onaj kolski upaljač, tu ima struje iz akumulatora i umetnici tom strujom greju vodu u lončetu dok ne proključa, u početku je palo poneko šurenje, ali sa godinama sve je došlo na svoje mesto. Ako su pili oboje po dve kafe u svakom smeru, za pedestak odlazaka vani uštedeli su oko četirsto evra! Dobro, za dvesta šoljica napitka treba im desetak kutija neskafe, to ne izlazi iz akumulatora i to je pedeset evra; ako kafu piju sa šećerom treba im kilogram šećera koji zaista ne znam nikad pošto je, neka bude tri evra, plus mleko, koje neka bude sedam evra, na dobitku su tristo četrdeset evra. Već pomenuto šurenje neka je sanirano Šaljića mašću za deset evra (od koje je masti naravno dosta i ostalo), hemijsko čišćenje uflekane garderobe neka je odnelo petnaest evra, još su bračni drugovi dobri tristo petnaest evra. Ne dangube, ne padaju u iskušenje da na pumpi kupe kakvu glupost a imaju stalnu domaću, kuhinjsku atmosferu u kolima, baš je ova kafa čarobna...

&

Istrajno cicijaštvo kao vid zloupotrebe služb. položaja

Hteo sam da potanko obradim sve oblike štednje koji mi idu na živce, ali imam mesta za još jedan pasus pa ću morati prilično zbrda-zdola. Dakle, mrzim kad sveštenik stopira u mantiji, jedan to stalno radi, i nemoguće je da svaki put ide na pogreb, krštenje ili venčanje. Koštunica nas je povodom crvenih beretki prosvetlio rekavši da svak štrajkuje u svojoj službenoj uniformi, pa tako i popa stopira u mantiji, ali to je pritisak na vozače koji već i samu pojavu sveštenog lica na bankini smatraju za baksuz, ko imade kuraži da slugu Božijeg ne poveze nego da kad bude naspram njega još i doda gas te da ga dobrano išljiska ako je kakva bljuzgavica!

Škrtarenje ravnodušno prema materijalnoj vrednosti ušteđenog, oda štednji bez obzira na njezine efekte

Ne podnosim ljude koji štede na migavcima te skreću levo i desno kao gorki umobolnici, jedni su zaista nehajni i nesvesni drugih, petorica njih otvoreno su mi, u lice, rekli da tako štede automat: da, da, kad sve na autu bude propalo i vama samima kad zdravlje bude jednog lepog dana popustilo ostaće taj automat, kao crna kutija nakon pada aviona, vi ili vaši pravni naslednici raspolagaćete tim artefaktom kako vam drago: evo, ovo je automat za migavce iz dedinog juga, stavićemo ga u kolumbarijum, da trepće nad dedinom urnom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---