Meridijani

priredio: m. savić

Moskva: Doživotna kazna

Moskovski sud osudio je u ponedeljak Aleksandra Pičuškina, poznatog kao "manijak iz Bicevskog parka" na doživotnu robiju zbog ubistva 48 osoba i tri pokušaja ubistva. Pičuškinu je određena i mera prinudnog psihijatrijskog lečenja. Sud je ocenio da je kriv i da ne zaslužuje saosećanje. Odbrana je tražila da bude proglašen nevinim za 18 ubistava i zatražila zatvorsku kaznu od 25 godina zatvora. Sam Pičuškin na sudu je izjavio da je ubio 60 osoba. Moskovski tužilac Jurij Semin izjavio je da je Pičuškin dobio zasluženu kaznu i podsetio da u Rusiji smrtna kazna nije ukinuta, ali da je na njeno izvršenje stavljen moratorijum 1996. Ukazao je da istraga radi na dokazivanju njegove krivice za još 11 ubijenih. Seriju ubistava Pičuškin je izvršio u Bicevskom parku, na jugozapadu Moskve, tako što se sa žrtvama najpre upoznavao, pozivao ih u park, gostio alkoholnim pićem i napijao, da bi ih na kraju ubijao. Većina njegovih žrtava bili su stariji muškarci, mada je priznao da je ubio i tri žene. Prvo ubistvo izvršio je 1992. godine, kada je ubio svog druga jer je odbio da zajedno sa njim ubija ljude. U početku je svoje žrtve ubijao tako što bi ih davio u kanalizaciji. Od 2002. počinje da se služi pištoljem kućne izrade, da bi poslednjih 14 ubio čekićem. Veliki broj žrtava ubio je na velikoj šahovskoj tabli u parku. Nije se čak trudio ni da sakrije njihova tela. Uhapšen je 2006. Na poslednjem ročištu prošle nedelje izjavio je: "Samo ja sam odlučivao o sudbini šezdesetoro ljudi... bio sam sudija, tužilac i egzekutor." Tokom šestonedeljnog suđenja, između ostalog, pomenuto je da je Pičuškin imao psihičke probleme u detinjstvu, ali i da su oni navodno kasnije prestali. Navodi se i da je na poslu opisivan kao dobar radnik i pristojna osoba. Šta ga je navelo da postane masovni ubica, ostalo je skriveno. On sam je tokom suđenja izjavio da je prvo ubistvo bilo "kao prva ljubav, nezaboravno". Pre Aleksandra Pičuškina, najozloglašeniji ruski masovni ubica bio je Andrej Čikatilo, koji je u Rostovu ubio 53 osobe, većinom žene i decu. On je osuđen i pogubljen 1994.

Islamabad: Samoubilački napad

Sedam osoba je poginulo, dok je 11 povređeno u samoubilačkom napadu u utorak u Ravalpindiju, na severozapadu Pakistana. U Ravalpindiju se nalazi i komanda pakistanske vojske, a u okviru tog kompleksa i kancelarija predsednika Perveza Mušarafa. Napad je izvršen u blizini Glavnog štaba, a u to vreme i Mušaraf se nalazio u svojoj kancelariji, ali nije povređen. Meta bombaša bio je kontrolni punkt pakistanske policije. U eksploziji su, uz ostale, poginula i dva policajca i dva vojnika. To je bio treći samoubilački napad u Ravalpindiju u poslednja dva meseca. Pretpostavlja se da je ovaj kao i ostali samoubilački napadi koji potresaju Pakistan, delo islamističkih militanata, koji se protive režimu predsednika Perveza Mušarafa, kao i stavovima bivše premijerke Benazir Buto, koja se nedavno vratila u Pakistan iz samoproklamovanog egzila. Predsenik Mušaraf spada u najodanije američke saveznike u borbi protiv terorizma, a sličan stav zauzima i Buto. Tenzije u zemlji jako su se zaoštrile u poslednjih nekoliko meseci.

Mogadiš: Gusarenje

Somalijski pirati oteli su južnokorejski tovarni brod sa 22 člana posade u noći između ponedeljka i utorka u blizini luke u Mogadišu, koju obezbeđuje mirovni kontingent Afričke unije. Samo dan ranije otet je jedan japanski brod. Padi Akunda, predstavnik mirovnjaka Afričke unije, izjavio je da su brod oteli "isti ljudi koji su trebali da ga bezbedno dovedu do dokova". On je dodao i da su pirati tražili otkup od 15. 000 dolara za japanski brod. Sudbina južnokorejskih mornara još uvek je nepoznata, ali je objavljeno da je brod istovaren pre otmice.

Somalijska obala važi za najrizičniju uz indonežansku; od 16 prijavljenih otmica brodova ove godine, 11 je oteto na istoku Afrike. Prema izveštaju Međunarodnog pomorskog biroa, ove godine zabeleženo je ukupno 198 incidenata u koje su umešani moderni gusari, što je znatno povećanje u odnosu na isti period prošle godine, kada ih je bilo 174. U izveštaju se savetuje trgovačkim brodovima da plove najmanje 200 nautičkih milja daleko od somalijske obale. Gusari najčešće zauzimaju brodove iznenadnim napadima brzim motornim čamcima.

Jerusalim: Olmert bolestan

Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je novinarima na iznenadnoj konferenciji za novinare u ponedeljak da će se podvrgnuti operaciji raka prostate u narednom periodu. Olmert je dodao i da je rak rano otkriven i da ne bi trebalo dugo da odsustvuje sa posla. Lekari koji su ga pregledali i koji su takođe odgovarali na novinarska pitanja, izjavili su da je reč o rutinskoj operaciji, i da u ovoj fazi razvoja tumora nema opasnosti za premijerov život. On bi trebalo do kraja nedelje da redovno obavlja svoje dužnosti, a izjavio je i da će otputovati u Anapolis na Bliskoistočnu konferenciju koju organizuju SAD, kada ona bude održana. Iako kao premijer nema obavezu da javno govori o svom zdravstvenom stanju, Olmert je izjavio da to čini u duhu otvorenosti. U Izraelu je zdravstveno stanje premijera i najviših zvaničnika uopšte jako osetljiva tema, posle moždanog udara koji je doživeo bivši premijer Arijel Šaron u januaru prošle godine. Vlada Ehuda Olmerta ima jako nizak rejting praktično od svog osnivanja, ali izraelski list "Haarec" navodi da je on od poslednje premijerove izjave naglo počeo da raste. Olmert se često nalazio na udaru kritika zbog načina na koji je vođen sukob sa Hezbulahom u Libanu prošle godine, ali i zbog korupcionaških skandala u koje su bili umešani članovi vlade, pa i sam premijer. On se nalazi pod istragom nakon što je kontrolni organ vlade zaključio da je Olmert svoju kuću u Jerusalimu platio 325. 000 dolara manje od njene tržišne vrednosti. Osim toga, Olmert se uoči puta u Anapolis nalazi i pod pritiskom ortodoksnih verskih partija iz vladajuće koalicije koje prete da će oboriti vladu, ukoliko premijer pristane na ustupke Palestincima, naročito u pogledu budućeg statusa Jerusalima.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST