Meridijani

(priredila) biljana vasić

Zagreb: Mandatar Sanader

Predsednik Stjepan Mesić u subotu je konačno prelomio. Posle tronedeljnog premišljanja odlučio je da mandat za sastavljanje nove hrvatske vlade poveri predsedniku HDZ-a i aktuelnom premijeru Ivi Sanaderu. Sanader je izjavio kako je siguran da će i pre ustavnog roka od 30 dana sastaviti novu vladu. "Predsedniku sam večeras prenio tok pregovora sa HSS-om i HSLS-om, mogućim i, siguran sam, budućim koalicionim partnerima. U ponedeljak će se predsednici svih triju stranaka (HDZ, HSS i HSLS) naći po prvi put službeno, nakon što sam dobio mandat, i odredićemo tempo i sadržaj pregovora", rekao je Sanader a prenela agencija Hina. "Meni se iznimno sviđa, bez obzira na to koliko ko imao mandata, pristup HSS-a i HSLS-a u ovim pregovorima", rekao je Sanader i dodao kako računa na podršku jednog predstavnika Hrvatske stranke penzionera (HSU), kao i na predstavnike nacionalnih manjina.

Iako je mandat poveren Sanaderu, predsednik SDP-a Zoran Milanović izjavio je da ne odustaje od pokušaja sastavljanja vlade levog centra. Milanović kaže da je to zadatak od kojeg ne odustaje, i da će svim demokratskim sredstvima kroz institucije pokušati da sastavi vladu dok god je to moguće. Analitičari i novinari pretpostavljaju da bi nova hrvatska vlada mogla brojati 16 mesta i četiri potpredsednika, ali političari za sada još o tome ništa ne govore. Pitanje ko će sedeti u toj vladi je otvoreno sa velikom verovatnoćom da će se neka "stara lica" i dalje pojavljivati u javnosti poput Ivana Šukera, ministra finansija, Božidara Biškupića, ministra kulture i drugih.

Kijev: Premijerka Timošenko

Ukrajinski parlament usvojio je predlog ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka da Julija Timošenko bude premijerka i tako otvorio put njenom povratku na vlast, dve godine nakon što je smenjena s ovog položaja. U parlamentu koji broji 450 mesta, njenu kandidaturu podržalo je 226 poslanika prozapadne orijentacije. Jedan poslanik je bio suzdržan, a jedan odsutan, dok su ostale stranke bojkotovale glasanje. Prvo glasanje 11. decembra

završeno je neuspehom jer je Juliji Timošenko nedostajao samo jedan glas.

Ovo je njen drugi premiijerski mandat – prvi put je nominovana za šeficu vlade posle parlamentarnih izbora u septembru, na kojima su najviše glasova dobile stranke koje su 2004. godine učestvovale u takozvanoj narandžastoj revoluciji, kojom je na vlast došao predsednik Juščenko. Julija Timošenko je bila premijer 2005. godine, ali je njena vlada usled razmirica u vladajućoj koaliciji i optužbi za korupciju oborena krajem te godine.

Havana: Kastro u povlačenju

Fidel Kastro (80), predsednik Kube, ipak odlazi sa predsedničke funkciije. U pismu koje je pročitano u vestima na kubanskoj televiziji, kubanski lider, koji se zbog bolesti nije pojavljivao u javnosti 16 meseci, prvi put je pomenuo moguće povlačenje sa predsedničke funkcije. U svojoj poruci Kastro nije odredio tačan datum povlačenja sa vlasti, niti je najavio povlačenje iz izbora za kubanski parlament koji će biti održani 20. januara. "Moja dužnost nije da se držim vlasti niti da sprečavam napredak mlađih ljudi, već da prenosim svoja iskustva i ideje, čija skromnost je proistekla iz izvanredne epohe u kojoj sam živeo", naveo je Kastro. "Verujem da čovek treba da ostane dosledan do kraja. U potpisu: Fidel Kastro Kruz." Kubanski predsednik svoju poruku je napisao na kraju dugačkog pisma, u kom je dao svoje tumačenje rezultata samita o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, održanog nedavno na Baliju.

Kastro, koji je na vlast došao revolucijom 1959. godine, predao je vlast svom bratu Raulu u junu 2006. posle operacije želuca. Kubanska Nacionalna skupština može potvrditi Kastrovo povlačenje s čelnog mesta ako to odobre članovi izvršnog Državnog veća. Pismo pročitano na televiziji sugeriše da Kastro neće ponovo preuzeti dužnosti već će biti savetnik komunističkoj vladi u ključnim pitanjima. Kastro vrši dužnosti predsednika Državnog veća, Ministarskog veća i glavnog sekretara vladajuće Komunističke partije.

Meksiko: Egzekucije muzičara

U poslednjih godinu i po dana, ubijeno je šesnaest muzičara u Meksiku. Samo je tokom ovog meseca ubijeno troje muzičara, a njihova smrt povezuje se sa erupcijom nasilja između narko-bandi. Nijedan od ovih slučajeva nije rešen. Sva ubistva imaju ista obeležja, odnosno potpis meksičkog podzemlja sa jasnom porukom ostalim muzičarima koji pevaju o ljubavi, nasilju i drogi u modernom Meksiku. Najšokantnije je bilo kidnapovanje Serhija Gomeza (34), vođe i pevača grupe K-Paz de la Sierrra, koji je otet 2. decembra u ranim jutarnjim časovima na putu ka kući posle koncerta. Njegov leš pronađen je sutradan pokraj puta van grada – bio je zadavljen, pretučen, a na telu je imao tragove gašenja cigareta. Serhio Gomez je neposredno pred smrt bio nominovan za nagradu Gremi, a njegov pretužni ujak kaže da njegov nećak "niko nije učino ništa nažao". Motivi za ova tajanstvena ubistva potpuno su nejasni, a kako navodi "Njujork tajms", ne ukazuju na serijskog ubicu. U nekim slučajevima, pokazalo se da su muzičari imali veze sa narko-dilerima zbog čega su možda stradali, dok su drugi muzičari komponovali balade odnosno narko-koride u kojima su veličali podzemni svet ubica i dilere droge, što ih je možda uvredilo. "Ponekad nema direktnih veza između muzičara i narko-dilera", kaže Migel Olmos, muzikolog iz Tihuane. "Ali, neki muzičari su fascinirani svetom kriminala, sa kojim su uspostavili neku vrstu sentimentalne povezanosti. To se, ponekad, izmakne kontroli i mafijaši se iznerviraju." Međutim, u slučaju poslednjeg ubistva momka koji je pevao ljubavne pesme, policija je zbunjena.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST