---

Treća Srbija >

Administrativni pojas za spasavanje

Niko ne može sa sigrnošću tvrditi hoće li se nekad zavijoriti kosovska zastava na Ist Riveru. Ljude koji žive uz samu administrativnu granicu brine hoće li se zavijoriti kosovski barjak usred njihovog sela, i hoće li moći kod komšije na kafu bez pasoša? Građani ne vide ekonomski procvat i ništa im nije jasno, a prilagodljivim crnoberzijancima je svaka kapa taman, čak i posle proglašenja nezavisnosti Kosova

Kroz kopaoničke i sandžačke šume gde se proteže administrativna linija duva jak zapadni vetar, a zubato sunce ovde još ne najavljuje proleće. Vožnja od Raške do graničnog prelaza nalikuje vožnji po Mesecu. Ibarska magistrala od Raške do polednjeg sela u Srbiji – Rudnica, nekih desetak kilometara, nalikuje na jedro starca u romanu Ernesta Hemingveja koje je krpljeno džakovima brašna, a izgleda kao barjak večitog poraza. Sela su ovde naseljena pretežno staračkim domaćinstvima. Starosna struktura ne govori u prilog perspektivi opstanka u kosovsko-srpskom pograničnom pojasu. Iz razgovora sa stanovnicima može se zaključiti kako se uoči proglašenja nezavisnosti Kosova strah polako uvlači u ljude koji su ovde o(p)stali. Pedesetogodišnji Milomir Pejić, mašinski inženjer, čija je firma na rubu propasti, a on sam na ivici egzistencije, razapet je između dve generacije. Brine se o obolelom ocu čije lečenje skupo košta, a dvoje dece školuje u Novom Sadu. On kaže da su mnogi mladi ljudi migrirali prema većim centrima. "Slađe su mladima beogradske kifle i jogurt, nego rudničko pečenje", i nastavlja da se ovdašnji stari ljudi prebrojavaju na svakoj seoskoj sahrani pitajući se hoće li imati ko njih da zakopa, te da je njegova generacija poslednja koja će živeti ovde. Pejić se seća punog sela i kaže da se nekad pevalo kad se dolazilo sa teških poljoprivrednih radova, a danas u selu peva samo onaj ko je lud ili pijan. U sadašnjem vremenu ovo selo živi u medijskoj blokadi. Ko nema Total TV, može videti samo jedan i po kanal, RTS1 i RTS2 koji nepodnošljivo šušti. Uz vesti na medijskom javnom servisu Milomir nastavlja priču kakav je život danas. Po njemu je ovde ova granica neprirodna, a ljudi koji su vezani svakodnevno za posao ili rodbinu na Kosovu prinuđeni su da čekaju na punktovima. Stvara se jaz između porodica, a sam ovdašnji narod sa nepoverenjem i strahom prihvata prisustvo stranih vojnika. "Svako vidi da je loša politička i ekonomska situacija u Srbiji, naročito u selima. Ovdašnji narod je egzistencijalno ugrožen, a u ovim teškim trenucima ništa ne funkcioniše kako treba, narod je ovde prepušten samom sebi. Na teritoriju koja se prazni doći će neko drugi da živi", zaključuje zabrinuto Milomir. Njegov komšija Vojislav Pejić, profesor u Višoj mašinskoj školi u Zvečanu, vezan je poslom za Kosovo i nekoliko puta nedeljno putuje. Dnevne migracije su ovde otežane zbog prelaska kontrolnih punktova, koji prete da prerastu u međudržavne granične prelaze. "Na punktovima se stranci ponašaju kao da su ovde granice. Svaki pošten građanin to oseća i nije lako putovati u ovoj situaciji, a tek neće biti. Lično teško doživljavam punktove, a kako li ću tek državnu granicu. Shvatam da je sila-sila, ali se nadam da će se prizvati pameti. Niko još nije izgradio sreću na tuđem zlu", kaže profesor Pejić.

Rudnica je u poslednje vreme sve poznatija po velikim zaplenama heroina iz pravca Kosova. Pre svega desetak dana zaplenjeno je 14.360,22 gr čistog heroina, čija se "ulična" vrednost procenjuje na milion evra. Tom prilikom uhapšen je četrdesetogodišnji Nusret Kecap koji je upravljao vozilom marke "pežo" u kojem se nalazio skriveni heroin. Heroin vodi poreklo iz Avganistana, a u Srbiju je donet sa Kosova i Metohije, saopštava policija. Pre ove zaplene, tačnije 28. novembra uhapšena su četiri lica iz Novog Pazara. Prilikom kontrole na istom punktu od njih je oduzeto deset kilograma i 322 grama čistog heroina. Heroin je pronađen u kamionu marke "volvo" barske registracije. Na samom graničnom prelazu Rudnica jedan od pripadnika MUP-a kaže za "Vreme" da sumnja da su ove zaplene samo vrh ledenog brega. "Ko zna šta sve ovde prolazi i dolazi sa Kosova. Bez dojave je gotovo nemoguće otkriti bilo kakvu drogu. Evo vidi u kakvim uslovima radimo", rekao je naš sagovornik pokazujući na objekte koji nalikuju trafikama i radničkim kontejnerima. Ovaj administrativni prelaz nije opremljen adekvatnom opremom za otkrivanje opojnih supstanci, kaže zaposleni u MUP-u Raška, pri čijoj je nadležnosti granični prelaz Rudnica. Ovaj deo puta frekventan je naročito za teretni saobraćaj čiji neizbežni deo čine novopazarski teretnjaci, koji prema Kosovu i sa njega prevoze legalnu, ali često i nelegalnu robu. U Novom Pazaru registrovano je preko dve i po hiljade teretnih vozila različite nosivosti. Trećina njih vrši usluge u tom pravcu. Sto šezdeset šest privatnih prevoznika, registrovanih za teretni saobraćaj u Novom Pazaru, važna su karika u lancu trgovine Srbija–Kosovo i obrnuto. Kroz Rudnicu dnevno ide prema Kosovu preko sto kamiona, a ulaz za robu jedino je dozvoljen preko graničnog prelaza Tabanovce, kaže špediter koji je želeo da ostane anoniman. Prema njegovom mišljenju država je preduzela nepopularne mere. Ukoliko neko želi da vozi robu na Kosovo mora ispoštovati administrativnu proceduru koja je ista kao da izvozite robu u bilo koju stranu zemlju. Za drugi argument takve mere postavlja pitanje šta traži carina nasred zemlje Srbije ako je Kosovo deo te države? On smatra da se ništa neće promeniti ukoliko Kosovo dobije nezavisnost. "Ukoliko želite da izvezete robu na Kosovo, ista papirologija vam je potrebna kao da izvozite robu u bilo koju drugu državu: Mađarsku, Nemačku, Španiju, Rusiju. Razlika je jedino u tome što se popunjava evidencioni list koji je isti kao carinska deklaracija. Zar to nije priznata nezavisnost na neki način?", pita se naš sagovornik. U koloni od desetak kamiona na ganičnom prelazu Rudnica svoj red za prelazak na Kosovo strpljivo čeka novopazarski prevoznik Safet. On na Kosovo putuje svaki drugi dan. Poslodavci su mu iz cele Srbije. Vozi uglavnom građevinski materijal, a kad je novac u pitanju kaže da ne bira robu. Prema njegovim rečima posao ide dobro, baš ga briga za politiku i ne veruje da će se išta promeniti ukoliko se proglasi nezavisnost Kosova. Barem ne sto se njegove prevozničke branše tiče. Nervira ga jedino što nekad čeka i po dva dana da pređe granicu. "Svuda idem po Kosovu i nemam problema. Roba iz Srbije je dosta tražena, navikli ljudi to da kupuju", kaže Safet iz kabine kamiona.

Novopazarska kvantaška pijaca dobro je snabdevena robom. Pored pradajza iz Turske, pomorandži iz Grčke, pasulja iz Kirgistana, Eurokrema iz Gornjeg Milanovca... ovde su naslagani džakovi šećera iz Brazila čija je cena 25 evra. Radi poređenja, džak ove robe na Kosovu staje 20-22 evra, a ona najviše zavisi od kupljene količine i deficita, odnosno suficita ovog proizvoda. Prodavci kažu da se dosta robe nabavlja u magacinima na Kosovu. Ovde roba ne stiže samo iz pravca Rudnice već i iz pravca Tabalije. Na ovoj pijaci važe pravila EU. Poželjan je platni promet u evrima, dok dinarska moneta polako tone u zaborav. Na pitanje kako će na posao uticati proglašenje nezavisnoti Kosova, neki sležu ramenima, neki se smeškaju, a nikome nije svejedno kako će trgovati i kolika će biti vrednost evra. Svi se uzdaju u svoju snalažljivot. U prilog tome ide "fakat" da je jedan od njih rekao da bi ukoliko bi mu zaplenili robu nabavljenu na Kosovu tužio državu, zato što ne švercuje preko granice nego trguje unutar države. Preko Tabalija, slično kao i na rudničkom prelazu, dosta robe putuje takozvanim alternativim putnim pravcima. Zbog neposredne blizine jezera roba se prevozi čamcima. Crna berza je ovde unosan, ali izuzetno opasan posao, a rezultati policije u neskladu su sa razmerama ove sve rasprostranjenije pojave. Oko kontrole alternativnih putnih pravaca sukobljavaju se jake kriminalne grupe. Treba podsetiti da je na Tabalijama ubijen dvadesetosmogodišnji Marko Patrić, a policija je na licu mesta pronašla 20 čaura različitih kalibara, jedan automatski pištolj marke "škorpion", radio-stanice, četiri putnička automobila i dva kamiona natovarena dizel gorivom i prehrambenom robom.

Građani Novog Pazara imaju jedinstven stav da treba pristupiti EU pre svega zbog nade u zaposlenje i smanjene siromaštva u ovoj opštini koja se graniči sa Kosovom. Raščani pak imaju mišljenje da ne treba ići u EU i da ne treba dati Kosovo. Znatno manji broj Raščana ne misli tako. Najgore što bi moglo zadesiti ove krajeve jeste da će ostati rupa u rupi zlatnog tepiha, odnosno da će ostati bez Kosova, ali i bez EU. Kako reče ministar Samardžić -duplo golo.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---