Intervju – Talib Rifai, zamenik generalnog sekretara Svetske turističke organizacije >

Razotkrivanje Srbije

darinka mihajlović, rtv zaječar

Ne verujem da postoji mesto u Evropi koje se može uporediti sa ovim

TURIZAM JE INDUSTRIJA TREĆEG MILENIJUMA: Talib Rifai

Turizam u Srbiji je jedina od izvoznih delatnosti koja je ostvarila rast u 2007, i to veći nego zemlje u okruženju, pa i u Evropi. Devizni priliv od turizma bio je 530 miliona dolara, a rast inostranog turističkog prometa 25 odsto. Srbija je član Svetske turističke organizacije od 2001. godine, koja osim što sakuplja i upoređuje statistiku vezanu za međunarodni turizam, pruža i podršku članicama u razvijanju ove privredne grane. Beograd će krajem septembra, kako je najavljeno, biti domaćin najveće investicione konferencije u regionu, koja će biti organizovana uz pomoć Svetske turističke organizacije. Planovima srpskog turizma podršku je dao i gost prošlonedeljnog Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, gospodin Talib Rifai. Drugi čovek ove organizacije Ujedinjenih nacija iskoristio je posetu Srbiji da upozna naš jedini arheološki lokalitet na UNESCO listi – carsku palatu Feliks Romulijana kod Zaječara.

"VREME": Šta je novo doneo treći milenijum kada je u pitanju svetski turizam. Da li je planeta postala tesna za turiste i kakve su prognoze za budućnost?

TALIB RIFAI: Planeta postaje sve manja, u svakom pogledu. Turizam je čini još manjom jer ljudi danas putuju više nego ranije. Turizam nikada u istoriji nije bio važniji i značajniji kao u XXI veku. Pre tri nedelje u Madridu, gde je sedište naše organizacije, objavili smo rezultate turizma na svetskom nivou. Za godinu dana 900 miliona turista prešlo je granice, što je oko deset miliona putnika dnevno. Ako tome dodate broj domaćih turista, govorimo o fantastičnoj pokretljivosti ljudi u svetu. Putujući oni troše novac, stvaraju novac, posao, ali i postaju bliski. Turizam je industrija trećeg milenijuma. Do 2020. godine mi smo predvideli rast ove industrije u proseku za četiri do četiri i po odsto godišnje, ali je realnost u poslednje četiri godine prevazišla prognoze. Tako je, na primer, 2007. povećanje turističkih kretanja čak 6,2 odsto, gotovo upola više od naših prognoza.

Osim statistike svetskih turističkih kretanja, kakvu pomoć Svetska turistička organizacija pruža zemljama članicama?

Delujemo kao svaka druga specijalizovana organizacija pri Ujedinjenim nacijama. Promovišemo turizam kao instrument svetskog mira i instrument sveopšteg razvoja. Zato smo zainteresovani za razvoj turizma, istovremeno i za podršku i pronalaženje načina kako da fantastičnu snagu "industrije" koja se zove turistička putovanja iskoristimo za dobrobit ljudi. Stvaranje novih radnih mesta, više novca, time i bolji kvalitet života. U isto vreme turizam širi mir jer zbližava ljude i čini ih tolerantnijim. Naše članstvo sada čine 153 zemlje UN-a i pridružene članice među kojima su i vladine i nevladine organizacije.

Na otvaranju tridesetog Međunarodnog sajma turizma u Beogradu veoma lepo ste govorili o našoj zemlji. Od svega što ste videli u Srbiji, šta vam se najviše dopalo?

Ljudi. Ljudi su najvrednije i najvažnije bogatstvo svake zemlje. Naravno, Srbija ima mnogo prirodnog blaga. Lepo okruženje, različita godišnja doba, Dunav, planine, metropolu kao što je Beograd koji je fantastično urbano iskustvo. Sve to treba istražiti. Naravno, ništa od toga ne vredi ako ljudi nisu gostoljubivi, otvoreni, željni gostiju i ponosni na to što imaju. Srbija se mora posetiti da se oseti njeno pravo lice i duh ljudi. Zato smo mi ohrabreni planovima za turizam u Srbiji. To je veliki izazov za nas. Divno mesto kao što je ovo mora da ima više posetilaca.

Šetajući po arheološkim ostacima nekadašnjeg Rimskog carstva, primećujemo da ste doživeli nešto novo i neočekivano.

ARHEOLOŠKI BISER: Feliks Romulijana

Feliks Romulijana je izuzetno važno mesto i svetu se mora omogućiti da sazna više o njemu. Uprkos našem ogromnom iskustvu u Svetskoj turističkoj organizaciji, nismo videli ovako zaštićenu i očuvanu rimsku carsku palatu. Ne verujem da postoji mesto u Evropi koje se može uporediti sa ovim. Srećna okolnost i njegova osobenost je u tome što je na dovoljnoj udaljenosti od modernog grada, zato je i ovako sačuvano. Druge palate s kojima bi se uporedilo ovo mesto su, nažalost, isprepletene s modernim urbanim tvorevinama. Potencijali za prijem turista ovde su ogromni, kao i za druženja ljudi uz muziku, proslave i festivale.

Da li ste znali za ovaj kasnoantički carski lokalitet u Srbiji?

Ja sam živi primer da je ovo mesto potrebno bolje predstaviti svetu. Čuo sam i znao za njega, naravno, ali nisam mogao da zamislim da je tako posebno i neobično. Iskustvo posete je dragocenije od bilo čega drugog. Nikakva fotografija ne bi mogla da dočara ovaj specifičan osećaj. Kombinacija svežine, zelenila, okoline uz arheološke nalaze smiruje i izaziva tako magična osećanja. Moram da priznam krivicu zato što do sada nisam saznao više o ovom mestu.

Hoćete li ga posetiti ponovo?

Naravno, sa suprugom i decom.

Još mnogo lokaliteta u Srbiji nije dovoljno iskorišćeno u turističke svrhe. Šta bi nam savetovali u tom pogledu?

Savetujem da se usmerite na dva glavna pravca razvoja. Jedan je seoski turizam, farme, priroda... Iskustvo boravka u prirodi u mnogim delovima sveta nije moguće doživeti. Srbija je jedinstvo iskustva sela, hrane, muzike... Kod Novog Sada sam posetio salaš na kom je rekonstruisan autentičan život tog dela Srbije i ljudi – to je jedno od iskustava koje bi mnogi želeli da dožive. Drugi aspekt turizma su planine, evo i tu, blizu vas. I to planine ne samo za skijanje nego i planinarenje i mnoge druge sportove. Kada bi se Srbija fokusirala na ta dva aspekta, mislim da bi pronašla važno mesto na evropskoj turističkoj karti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST