Globalno zagrevanje >

Kako ćemo bez Antarktika

slobodan bubnjević

Najnoviji regionalni klimatski modeli pokazuju da Srbija uopšte neće biti pošteđena razornih posledica globalnog zagrevanja – predviđaju se velike suše i mnogo češći talasi toplote, dok bi prosečna godišnja temperatura do kraja ovog veka u našim krajevima mogla porasti za tri i više stepeni

NAJAVA BUDUĆNOSTI: Pustinja

Kao i mnogo toga drugog, Antarktik je počeo da se topi u lošem trenutku za Srbiju. Kad su prošle nedelje domaće novinske agencije prenele da je "ogroman blok leda počeo da se odvaja od ledenog brega Vilkins na Antarktiku", u Beogradu je to, među drugim lošim vestima, jedva primećeno.

U međuvremenu su svetski mediji poput BBC-ja i CNN-a opisali događaj na jugu planete kao breaking news, čak i bez očigledne igre reči. Naime, komad leda malo manji od Fruške gore, sa površinom od oko 400 kvadratnih kilometara, počeo je još krajem februara da se odvaja od Vilkinsovog brega, ledenog prekrivača koji leži uz zapadno priobalje Antarktika. Zatim su, 25. marta, satelitski snimci pokazali da se ova santa sasvim odlomila od Vilkinsovog brega zbog čega je on ostao bez tri odsto svoje teritorije, nastavljajući dalje da se topi.

Vilkinsov ledeni greben se nalazi 1600 kilometara južno od Južne Amerike, uz donji deo vrata Antarktičkog poluostrva. Ovaj debeli sloj leda potpuno prekriva morski tesnac između ostrva Aleksandar i Šarko, a naziv je dobio po slavnom australijskom pustolovu i istraživaču Hupertu Vilkinsu (1888–1958), koji je dva puta tokom 1928. i 1929. godine vodio ekspedicije na Antarktik.

Stotinama, hiljadama godina je ovaj kraj sveta bio potpuno zaleđen, da bi se tokom poslednje dve decenije u ovom delu južnog kontinenta otopilo čak šest bregova. Britanski naučnici su još 1993. godine predvideli da će, zbog globalnog zagrevanja, u toku narednih 30 godina doći do otapanja Vilkinsovog brega, ali je pukotina u ledu duga više desetina kilometara prilično poranila. Ceo Vilkinsov breg se sada za kopno drži jednim uskim slojem leda, samo zahvaljujući tome što na Antarktiku počinje zima. Pitanje je koliko će još izdržati.

BALKANSKI MODEL: "Odvajanje tako velikog ledenog bloka je još jedna potvrda predviđanja, na koja meteorolozi upozoravaju već nekoliko decenija, da na Zemlji dolazi do promene klime", kaže za "Vreme" Milan Dacić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, dodajući da takve katastrofe moraju biti "snažan podsticaj donosiocima odluka da zaustave globalno zagrevanje". On objašnjava da je promena globalne klime usled uticaja čoveka planetarni problem i da ćemo svi trpeti posledice bez obzira na to ko je najviše doprineo zagađenju atmosfere.

Mada je Antarktik zbilja daleko od Balkana, ono što se tamo dešava je signal procesa globalnih klimatskih promena koji će uskoro mnogo uticati i na život u Srbiji. Šta se može očekivati u našim krajevima? Četvrti izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), koji je prošle godine izazvao veliko uzbuđenje u svetu, predvideo je da će region Južne Evrope biti jedan od onih gde će se negativne posledice klimatskih promena prilično osećati – očekuje se porast srednje godišnje temperature, veliko smanjenje padavina, meteorološke i hidrološke nepogode i klimatski ekstremi koji će biti češći i jači.

"Bila nam je potrebna informacija na finijoj rezoluciji", kaže Dacić objašnjavajući da se u RHMZS-u, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu i Evromediteranskim centrom za klimatske promene iz Italije, sada razvija podregionalni model klimatskih promena koji će preciznije predvideti budućnost klime kod nas. Beogradska škola modeliranja, inače, ima dugu tradiciju – proslavljeni eta (η) model koji je osamdesetih godina iz Beograda otišao u SAD, danas je, uz brojne modifikacije, zvanični model Američke meteorološke službe, a koriste ga i brojne istraživačke institucije u različitim regionima sveta.

Razni scenariji uticaja globalnog zagrevanja na Zapadni Balkan se trenutno simuliraju na svetskim superkompjuterima i delimično na domaćim kapacitetima, uz redovne poslove Zavoda na izradi prognoza, i već su dostupni neki preliminarni rezultati. Prema prvim procenama, prosečna godišnja temperatura će se povećati i do tri stepena Celzijusa u odnosu na srednju godišnju vrednost iz perioda 1960–1990. Uz to se predviđaju velike suše i mnogo češći nailasci izuzetno vrelih toplotnih talasa. To će dramatično uticati na poljoprivredu i vodoprivredu, ali i na brojne druge oblasti života.

BEZ UTEHE: Topljenje leda ne proizvodi više vode

ZAMRZAVANJE EKONOMIJE: Do globalnog zagrevanja dolazi zbog emisije takozvanih gasova staklene bašte u atmosferu, pre svega ugljen-dioksida (CO2). Ovaj gas, inače, prirodno postoji u vazduhu i zahvaljujući njegovoj prirodnoj koncentraciji energija dugotalasnog zračenja Zemlje se dodatno zadržava u atmosferi, tako da naša planeta nije suviše hladna i vrlo je prijatno mesto za život. Međutim, čovek je zagađenjem uspeo da poremeti taj osetljivi klimatski sistem – sagorevanje nafte, gasa i drugih fosilnih goriva u poslednjih 150 godina je povećalo ukupnu koncetraciju ugljen-dioksida, pa se počela podizati i temperatura nižih slojeva atmosfere.

Prema izveštajima IPCC-a, globalna temperatura će se krajem XXI veka u proseku povećati između 1,8 i četiri stepena Celzijusa, što može imati dramatične posledice po klimu, ali to odavno nije samo ekološko pitanje. Prema izveštaju poznatog britanskog ekonomiste Nikolasa Sterna sve te klimatske promene će uticati na ekonomiju kao jedan globalni svetski rat – ako se ništa ne učini da se smanji emisija CO2, u narednih 50 godina mogu se očekivati gubici od 20 odsto bruto globalnog dohotka, dok sadašnja ulaganja u smanjenje zagađenja koštaju samo jedan odsto.

Glavni sadašnji mehanizam za smanjenje emisije CO2 je Okvirna konvencija UN-a o promeni klime, uz čuveni Kjoto protokol koji je donet 1997. godine u Kjotu u Japanu, a koji svojim Aneksom B propisuje koliko će koja razvijena zemlja smanjiti svoju emisiju gasova staklene bašte, što takođe ima svoju ekonomsku cenu. Najveće smanjenje emisije pada na zapadne zemlje koje su istorijski najviše doprinele zagađenju, budući da industrijski razvoj nije bio ravnomeran, ali se tome oštro protivi SAD.

"Taj teret obaveza nije podjednako raspoređen jer nerazvijene zemlje takođe imaju pravo na razvoj", kaže Dacić, dodajući da je pri tome uzet u obzir "princip zajedničke, ali izdiferencirane odgovornosti za dosadašnje antropogeno delovanje na globalni klimatski sistem". On smatra da mi ipak ne možemo izabrati put na kome ćemo zaustaviti razvoj energetike i saobraćaja, pa tako i ekonomije. Posebno jer ćemo uskoro trpeti ne tako male posledice klimatskih promena izazvanih industrijskim razvojem koji se u drugim delovima sveta već desio.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST