Meridijani

(priredila) b. vasić

Islamabad: Osveta

U napadu na dansku ambasadu u Islamabadu poginulo je osmoro ljudi, saopštili su pakistanski zvaničnici. Pretpostavlja se da su napad izveli talibanski pobunjenici, kao osvetu zbog objavljivanja kontroverzne karikature proroka Muhameda u danskoj štampi. Među poginulima se nalazi jedan danski državljanin pakistanskog porekla dok su ostalih sedmoro Pakistanci zaposleni u ambasadi. Danska ambasada u Islamabadu nalazi se izvan diplomatske enklave i odnedavno se renovira, zbog čega je većina zaposlenih službenika bila izmeštena. U detonaciji automobila bombe, koja je napravila veliki krater na ulici, oštećen je zid oko ambasade i načinjena je šteta na samoj zgradi. Policija je saopštila da je eksplodirao ukradeni automobil sa stranim tablicama, a po tipu eksploziva koji je korišćen može se sumnjati na talibane, budući da su tu vrstu oni koristili u ranijim napadima. Bomba je, prema navodima policije, sadržala 25 kg eksploziva, istog onog koji je upotrebljen prilikom bombaškog napada u gradu Lahoru u martu ove godine. Šef talibanskih pobunjenika u Pakistanu Bajtulah Mehsuh nije preuzeo odgovornost za taj napad, kao ni za ubistvo bivše premijerke Benazir Buto. Smatra se da su pakistanski pobunjenici povezani sa Al Kaidom, koja stoji iza pojedinih napada ili je indirektno odgovorna. Naime, Al Kaida je nedavno pozvala svoje sledbenike da na metu uzmu danske ciljeve zbog karikature proroka Muhameda (objavljene prvi put u danskim novinama 2005. godine i nedavno ponovo). Danski premijer Anders Fog Rasmusen osudio je napad na ambasadu svoje zemlje kao "kukavički čin", koji neće promeniti njenu politiku. Napad je osudio i šef pakistanske diplomatije Salman Bašir.

Duram: Američki lav

Svet je obišla vest da je 76-godišnji "patrijarh najmoćnije američke dinastije" unutar Demokratske stranke, Ted Kenedi, preživeo operaciju uklanjanja malignog tumora na mozgu, te da se oporavlja u bolnici univerzitetskog centra Djuk u Duramu, Severna Karolina. Ted Kenedi se "oseća kao milion dolara", navodi njegov portparol. Operacija je trajala tri i po sata, a senator je, prema račima dr Alana Fridmana, bio budan tokom operacije i neće imati nikakvih neuroloških posledica. Odstranjen mu je najčešći tumor na mozgu koji se naziva maligna glioma, a od čega pati više od polovine od 18.000 pacijenata sa tumorom u Americi, prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak. Portparol je operaciju nazvao prvim korakom u Kenedijevom daljem lečenju koje podrazumeva zračenje i hemioterapiju. Neposredno pre operacije pacijent je rekao da jedva čeka da se vrati u američki Senat i da će sve učiniti kako bi pomogao da Barak Obama bude sledeći predsednik. Senator Masačusetsa Edvard ili Ted poslednji je izdanak dinastije Kenedijevih, poslednji preživeli brat Džona i Roberta Kenedija. Barak Obama, kandidat za predsednika demokrata, opisao je Kenedija kao "giganta" Senata kada je čuo da je bolestan od raka na mozgu. Rekao je i da danas ne bi bio predsednički kandidat ove stranke da Ted Kenedi nije dobio neke bitke pre njega. "On je neko ko se borio za pravo glasa i građanska prava kada sam ja bio dete. Ja sam išao njegovim koracima."

Rim: Samit o hrani

U sedištu Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a (FAO) u Rimu održava se svetski samit posvećen rastućim cenama hrane, koje su već dovele do gladi ili do nereda u mnogim delovima sveta. Ban Ki Mun, generalni sekretar UN-a, na otvaranju skupa upozorio je svetske lidere da moraju preduzeti hitne korake povodom cena hrane, i pozvao na povećanje proizvodnje za 50 odsto do 2030. godine, kako bi se sprečila glad, odnosno kako bi se odgovorilo na potražnju i sanirale posledice skoka cena. Rekao je da desetinama miliona ljudi preti opasnost od gladi, a da je već u 40 zemalja došlo do nemira zbog cena i da je porastao broj ljudi kojima je potrebna pomoć. Prema rečima Žaka Difa, direktora organizacije FAO, u svetu postoji 862 miliona ljudi kojima je hrana nedovoljno dostupna, odnosno nemaju dovoljno semena, đubriva, stočne hrane i žive kao u srednjem veku. Smatra da siromašne zemlje moraju da udesetostruče proizvodnju hrane, kao i da je za dugoročno rešenje tog problema potrebno 30 do 50 milijardi dolara. Učesnike rimskog samita pozvao je direktor Oksfama, međunarodne humanitarne organizacije, na radikalne promene i povećanje pomoći za poljoprivredu koja je prepolovljena između 1980. i 2005. godine, dok je ulaganje u poljoprivredu u zemljama u razvoju dramatično opalo u poslednjih četvrt veka – sa 17 na svega tri odsto.

Seul: Vojno-tehnički ugovor

Sjedinjene Američke Države i Severna Koreja ujediniće svoje vojne kapacitete kako bi porazile potencijalno moguću invaziju Južnokorejaca "neodbranjivom silom", saopštio je novi šef američkih snaga u Seulu. "Kao alijansa, moramo da se pripremamo za borbu i pobedu", rekao je general Valter L. Šarp na ceremoniji preuzimanja komande pred 28.500 američkih vojnika. Promena na komandnom mestu dogovorena je na sastanku američkog sekretara odbrane Roberta Gejtsa i korejskog ministra odbrane Lu Sang Hija, odnosno na prethodno održanom sastanku šefova NATO država u aprilu. General Šarp je rekao da je spreman da reaguje brzo i odlučno protiv pokušaja ugrožavanja sigurnosti Južne Koreje. Predsednici Buš i Li Mjung Bak složili su se da održavaju broj američkih vojnika na dosadašnjem koji će se, kako navodi Gejts, suočiti sa ozbiljnim neprijateljskim snagama u demilitarizovanoj zoni na severu. SAD su pozvale Južnu Koreju da pošalje svoje ljude da pomognu izgradnju ratom razorenog Avganistana, ali nisu tražile vojno angažovanje.

Berlin: Slomljeni Hitler

Gradonačelnik Berlina izrazio je zabrinutost zbog planova da se voštana statua Adolfa Hitlera postavi u odeljak sa istaknutim Nemcima u muzeju "Madam Tiso", saopštila je Katrin Štrumsdorf, portparolka prvog čoveka Berlina. Klaus Voverajt napisao je pismo kustosima i menadžerima muzeja voštanih figura i sugeriše im da dobro razmisle pre nego što postave nacističkog diktatora u muzej, a ako to već učine, onda da vode računa kako će da ga predstave. "Prema gradonačelnikovog mišljenju", rekla je portparolka gradske vlade, "on ne bi trebalo da bude predstavljen kao kultna figura." Berlinski muzej "Madam Tiso" biće otvoren 9. jula na novoj lokaciji u bulevaru Unter den Linden u blizini Brandenburške kapije. Prema njenom mišljenju, za razliku od londonskog muzeja gde Hitler stoji rame uz rame sa svetskim liderima, Hitlerovo voštano predstavljanje u Berlinu trebalo bi da bude drugačije. Kako je sugerisala, Hitler bi trebalo da bude prikazan kao star, slomljen čovek u zagušljivom bunkeru, onako kako je verovatno i izgledao pre samoubistva. Njegova voštana statua biće iza stakla, što znači da posetioci neće moći da se slikaju sa Hitlerom ili da ga snimaju.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST