Međuvreme

 

U susret žetvi: Logične nelogičnosti

Za razliku od prošle godine, kada je zbog mršavih prinosa i uvećane tražnje cena pšenice dostigla istorijski maksimum, već nekoliko meseci pred ovogodišnju žetvu na svetskim berzama cene su u padu: procena je da će biti ubrano 60 miliona tona više nego što će se potrošiti, sa sve indijsko-kineskom uvećanom tražnjom i proizvodnjom biogoriva. Tako, na Pariskoj berzi pšenica sada košta 15, na Budimpeštanskoj 13, na Kijevskoj čak dinar manje, dok se na novosadskoj Produktnoj berzi i dalje drži iznad 20 dinara. Koliko će koštati idućeg meseca, kada poljoprivrednici budu ponudili na prodaju pšenicu ovogodišnjeg roda, za sada se ne zna: ratari tvrde da je sve ispod 18 dinara čist gubitak, u Ministarstvu poljoprivrede je procenjuju na 16, dok mlinari mudro ćute. Sva je prilika da neće ponuditi više od cena "u okruženju", a lako je moguće da bude ponuđeno i manje.

Ima u tome logike: iako je pšenicom zasejano manje nego ikad – svega 462.000 hektara, zbog izrazito povoljnih vremenskih prilika žito je u dobrom stanju, stručnjaci prognoziraju da će prosečan prinos iznositi četiri tone po hektaru, što će reći da će biti ubrano ukupno 1,8 miliona tona. Budući da je godišnja potreba srpskog tržišta negde oko 1,5 miliona tona, da su prelazne zalihe između 150.000 i 200.000 tona, predstojeća žetva ne samo da će zadovoljiti domaću tražnju već će preteći i za izvoz. Ergo, cena pšenice mora pasti i tako će ostati sve dok ne bude otkupljena. Tada će na domaćem tržištu opet porasti.

Nije to bez razloga: pšenicu otkupljuje desetak mlinsko-pekarskih preduzeća koja su sticajem okolnosti u prilici da diriguju cene, pre svega jer ratari nemaju gde sa pšenicom, već u silose koji su u posedu tih istih mlinarsko-pekarskih preduzeća. Ako je ne prodaju, propašće.

Takođe, na ruku mlinarima i pekarima ide i carina od 30 odsto na uvoz žitarica, uvedena tobož da domaći ratari ne bi bili ugroženi hiperprodukcijom žitarica u razvijenim zemljama koje izdašno subvencionišu svoje poljoprivrednike. Ispostavilo se, međutim, da ta carina štiti trgovce, jer u Srbiji se proizvede pšenice više nego što se potroši, tako da je izvozna cena reper, a to je ona svetska. Nelogično je, naime, da se roba plati više nego što može da se proda. S druge strane, za proizvodnju hleba zaračunava se ta ista svetska cena, ali za ovu priliku uvećana za carinu, jer toliko bi koštala ako bi se uvozila. Nelogično je, je l’ da, prodavati ispod cene.

Tako, na primer, bez obzira na to što je sve ukazivalo da će žetva biti slaba, bez obzira na to što je cena pšenice na svetskim berzama nezadrživo rasla, prošle godine u ovo doba srpski mlinari su poljoprivrednicima nudili svega devet dinara po kilogramu i uglas apelovali na državu da poljoprivrednicima doda još dva dinara premije, e da hleb ne bi poskupeo. Država se apelu nije odazvala, nije ni imao ko jer je i tada kao i sada vladala tehnička vlada: mlinari su platili svih 11 dinara i najavili neminovno poskupljenje hleba, mada je još u toku otkupa na novosadskoj Produktnoj berzi pšenica ubrana prethodne godine menjala vlasnika po ceni od 12,5 dinara. Ali, nisu sve pšenice iste, jedno je pšenica koja se prodaje, drugo je ona koja se kupuje, nešto kao prodajni i kupovni kurs deviza: obrni-okreni, banke su uvek na dobitku.

I čim je i poslednje zrno otkupljeno, pšenica je na domaćem tržištu naglo poskupela i već najesen dostigla i prestigla svetsku cenu.

Sa poskupljenjem pšenice, poskupljivao je i hleb, što je i logično. Neko bi pomislio da će zbog pada cena pšenice i hleb pojeftiniti. E pa neće. Ako je za utehu, izgleda da neće ni poskupeti.

Vukosav Saković, direktor Fonda za žita, ne seća se da je dosad posle pojeftinjenja pšenice usledilo i pojeftinjenje hleba, jer pekari uvek imaju prostora da se pozovu na poskupljenje drugih inputa za ovu proizvodnju, energenata, na primer. Logično?

Miomir Lazić, generalni direktor Beogradske pekarske industrije i pekare Klas, kaže da ne treba očekivati promenu cene hleba: "Gledano sa strane sirovine, ukoliko prinos bude očekivan i otkupna cena pšenice ostane na nivou od 16 dinara po kilogramu, građani Srbije ne treba da strahuju od novih poskupljenja brašna, odnosno hleba, jer bi u tom slučaju cene trebalo da ostanu na sadašnjem nivou. Međutim, ono što može uticati na cene ovih namirnica jeste cena nafte za koju se predviđa da bi do kraja godine mogla da dosegne nivo od 200 dolara po barelu. U tom slučaju poskupljenje hleba i brašna bilo bi neminovno s obzirom na to da je nafta značajan činilac kako u proizvodnji tako i u distribuciji i transportu. Međutim, koliko bi to poskupelo brašno i hleb, zaista ne znam."

Zoran Majdin

Igralište: Lustracija i tiha privatizacija

Još jedna rekonstrukcija kluba nije garancija da uprava FK Crvena zvezda izgleda ima planove da ga pokrene ka onom mestu na kome se nalazio dok ga je vodio Dragan Džajić

Onaj koji je napravio "evropsku Zvezdu" ovih će dana okončati šestomesečni boravak u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Beogradu. Dragan Džajić bi trebalo da bude pušten iz pritvora 5. jula, zajedno sa Mišom Marinkovićem i Vladimirom Cvetkovićem, u koji su dospeli pod sumnjom da su zloupotrebili službeni položaj prilikom transfera pojedinih igrača.

Kada se konačno bude našao na slobodi, Džajić će zeteći svoj bivši klub u velikom spremanju. Uprava kluba je krenula u saniranje terena i tima, dovela je relativno zvučno trenersko ime Zdenjeka Zemana i u jednom danu potpisala ugovore sa 11 fudbalera, što je događaj bez presedana.

Dok je trajala istraga na relaciji istražno odeljenje Okružnog suda u Beogradu – pritvorska jedinica – VMA, u Zvezdi se učvrstila nova uprava, konstituisana prošle jeseni posle povlačenja Dragana Stojkovića, koju predvodi mirni predsednik Spasojević. On je u UO vratio "glavnog finansijera" Marka Miškovića i za prvog operativca postavio Gorana Bunjevčevića, inteligentnog fudbalera koji je ostavio neki trag u klubu, ali mu je preporuka za posao bilo poznanstvo sa kćerkom Miroslava Miškovića. Uprava je morala da se bori sa problemima koje je u javnosti izazvalo hapšenje najpre odgovornih za incident na utakmici sa Hajdukom, a docnije i sa privođenjem Džajića i ostalih. Za to vreme prekinut je niz trofeja i ceh je platio mladi trener Aleksandar Janković, koji nije izgubio nijednu utakmicu.

U skladu sa novom politikom, pred početak prelaznog roka mahalo se milionima evra, sumom simboličnom za evropski, ali fantastičnom za srpski fudbalski trenutak, ali bez objašnjenja šta će biti sa klubom u narednih pet godina, na primer. Sve nekako podseća na stvaranje "evropske Zvezde" u košarci od pre nekoliko godina koje se okončalo maltene umiranjem kluba. Izmešano je bezbroj igrača, isprobani su različiti treneri i sad smo došli do kriznog štaba koji treba da kaže šta da se uradi da klub preživi. O odgovornosti nema ni pomena.

S druge strane, u toku je temeljna rekonstrukcija terena i atletske staze, em što je to bilo neophodno zbog kluba, em što će se na stadionu u Ljutice Bogdana održavati takmičenja tokom Univerzijade u Beogradu sledeće godine. Ostaje nejasno ko sprovodi čitav posao, odnosno ko to plaća: klub ili "zainteresovane treće strane", koje će nam sutra reći da je to njihov "šer" u vlasništvu kluba.

Na taj način se zauzimaju pozicije pred nekakvo buduće rešenje statusa velikih udruženja građana, a da javnost ne zna šta će se zapravo dogoditi. S obzirom na to da domaći fudbal zanima samo entuzijaste i deo policije, ambijent da se tiha privatizacija dogodi postaje sve bolji. Na kraju će nam valjda javiti šta će biti sa "brendom". Imovine i tako nema.

S. Georgijev

Baščeluci: Završeni izbori

Čini se da je izbornom maratonu u Baščelucima, prigradskom naselju u Loznici, tokom koga su zainteresovane partije i asfalt asfaltirale, došao kraj. Naime, po rezultatima šestog izbornog kruga, koji je održan na Vidovdan, po tu izbornu matematiku, najviše glasova, i odborničke mandate, dobili su SPS i DSS, dok je Nova Srbija izgubila jednog odbornika. Tako će većinu u lozničkoj skupštini sa 26 odbornika, u skupštini koja ima 51 mesto, činiti G17 plus sa 12, koalicija oko DS-a sa devet, te socijalisti sa pet predstavnika naroda. I ovaj put bilo žalbi na regularnost, prigovore su podneli radikali i NS, jerbo je jednom glasaču onemogućeno glasanje zato što nije imao 13. cifru matičnog broja u ličnoj karti, ali je Opštinska izborna komisija, na čijem čelu je Radenko Ignjatović (G17 plus), odbacila prigovore. Poslednju će reći Okružni sud u Šapcu, ali je izgleda ovom izbornom maratonu došao kraj jer su odluke suda, do sada, potvrđivale zaključke izborne komisije.

D. T.

Dan Dunava: I radno i paradno

Srbija je nizom manifestacija proslavila 29. jun, Međunarodni dan Dunava. Dan posvećen jednoj od najvažnijih evropskih reka Beograd je u prepodnevnim satima slavio na zemunskom keju, gde je, između ostalih aktivnosti, organizovana i akcija čišćenja obale. Organizatori obeležavanja Dana Dunava – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Republička direkcija za vode), JVP "Srbijavode", grad Beograd i Koka-Kola sistem proslavu su popodne preselili na Kalemegdan, gde su predstavljene izložbe starih, ručnih zanata, i drugih umetničkih radova, izložba "Srbija–Dunavski sliv", fotografa Dragoljuba Zamurovića, kao i modernistička vizija uređenja priobalja mladih arhitekata Beograda i Rima, nazvana "Gradovi, reke, obale/Rim–Beograd". Na više punktova Koka-Kole priređene su radionice za decu i omladinu o značaju reciklaže, a Dragana Milovanović iz Republičke direkcije za vode, uručila je na Savskom platou nagrade za najbolje radove koji su učestvovali na međunarodnom dečjem konkursu "Denjub master art". Osim Beograda, Dan Dunava su slavili i Novi Sad, Smederevo, Bezdan, Sombor, Stara Pazova i Gornji Milanovac. Dan Dunava obeležava se od 2004. godine u 14 zemalja, uz koordinaciju Međunarodne komisije za zaštitu Dunava, kojoj Srbija predsedava ove godine.

J. L.

Mars: Dok Feniks prekopava baštu

Sa Marsa stiže vest da je zemljište na ovoj planeti izuzetno pogodno za nastanak i razvoj života. Sonda Feniks američke Nacionalne agencije za svemir i astronautiku (NASA), koja se, posle deset meseci putovanja i dramatičnog sletanja 25. maja, spustila u niziju na severu planete, počela je da robotskom rukom prikuplja uzorke tla oko sebe, da ih analizira i šalje podatke na Zemlju.

Prema podacima koje je NASA objavila početkom nedelje, zemljište na Marsu je hranljivije nego što se prvobitno smatralo – na mestu gde je Feniks kopao ima alkalnih elemenata (natrijuma, kalijuma, magnezijuma itd.), a tlo je mnogo manje kiselo nego što se mislilo, što otvara "mogućnost postojanja života u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti". U NASA su oduševljeni ovim nalazom, a kako kaže jedan istraživač "to je vrsta zemljišta kakvu biste našli u svom dvorištu".

Prošle nedelje Feniks je snimio i nekoliko fotografija koje potvrđuju da na Marsu ima leda, pa samim tim i vode, ali zasad nije pronađen ugljenik koji je osnova biološkog života na Zemlji. Sada sa razlogom svi puno očekuju od Feniksa – možda upravo ova sonda pošalje poruku da definitivno nismo sami u Svemiru. Kako god, misija Feniksa košta SAD oko 420 miliona evra, a njegovo istraživanje Marsa će ukupno trajati tri meseca. Dotle će nade da se otkrije život, bez sumnje, rasti.

U međuvremenu, izgleda da je razrešena jedna od najvećih astronomskih misterija o Marsu. Naime, severna i južna hemisfera ove planete se značajno razlikuju i po debljini kore i po prisustvu magnetnih anomalija, što je dugo zbunjivalo astronome. Prošle nedelje je grupa američkih istraživača sa Univerziteta Kalifornija iz Santa Fea u časopisu "Nature" objavila rezultate simulacije koja pokazuje da se dve polulopte na Marsu razlikuju zbog – udara asteroida.

Sudeći po ovoj simulaciji koja je koristila podatke ranije slatih kosmičkih sondi, Mars je doživeo sudar sa telom veličine Zemljinog Meseca koje je pogodilo severnu hemisferu. Udar ovog asteroida oslobodio je energiju uporedivu sa milion milijardi atomskih bombi kakva je bačena na Nagasaki u avgustu 1945. godine. To je dovelo do toga da se severna hemisfera Marsa čini kao ogromna nizija za koju se veruje da je nekad bila pokrivena morem, dok južnu hemisferu čine izuzetno visoke, oštre planine.

S. Bubnjević

Izumi: Prezervativ po meri

Muškarcima bi ovog leta (konačno) mogao biti ponuđen prezervativ "po meri". Reč je spreju sa lateksom, koji se nakon raspršivanja suši u roku od dvadesetak sekundi i navodno "apsolutno savršeno pokriva deo tela kome je namenjen". Proizvođači spreja korisniku garantuju svu udobnost "prezervativa budućnosti", a za to zadovoljstvo je potrebno izdvojiti 28 evra – dvadeset za sam raspršivač i osam za punjenje lateksom. Svako punjenje, izračunali su proizvođači, omogućavaće raspršivanje petnaestak prezervativa. U proseku. Iako je prvi utisak da će novo prezervativsko čudo napraviti još jednu revoluciju u seksu, odnosno odagnati problem nepotrefljene veličine i posledica koje idu uz to, prve informacije o spasonosnom spreju su veoma šture i podstiču na brojna pitanja. Nije, na primer, navedeno kolikim slojem bi njime trebalo isprejati "deo tela kome je namenjen", odnosno da li od debljine nanosa zavisi i efikasnost uništavanja spermatozoida. Ne postoji informacija o proceni alergijskih reakcija. Nema obaveštenja o tome da li vetri, to jest, da li sprejanje ima efekta i u slučaju duže predigre. Ne znamo šta utiče na njegovu razgradnju (da li je za spiranje dovoljna samo voda, ili i voda i sapun, ili ga uopšte nije potrebno ispirati?). Ne znamo ima li miris i ukus. Konačno, ne znamo ni kako se zove. Pretpostavka je da će odgovori na ova, i verovatno mnoga druga pitanja biti ispisani na raspršivaču. Što se klasičnih, opipljivih kondoma tiče, osim boje, ukusa, mirisa (i perforacija), oni imaju i nižu cenu u odnosu na budućeg konkurenta. Petnaest kondoma (A klase) otprilike košta 1650 dinara, što je za oko osam evra manje od prezervativa u spreju. Za naslutiti je, ipak, da pare nisu problem, ukoliko stvar stoji "baš onako kako treba".

J. Lazić

Vimbldon: Veliki prelom

U ovom trenutku, tj. u utorak uveče, još samo naš Nenad Zimonjić i Danijel Nestor, "naš" Kanađanin rođen u Beogradu, ostaju u igri na nezvaničnom svetskom prvenstvu u tenisu.

"Uspon Srbije kao teniske velesile potpuno je otkačen. U njemu nema logike, racionalnog objašnjenja, jedinstvenog programa za razvoj mladih tenisera poput Ane Ivanović, Jelene Janković i Novaka Đokovića", izjavio je za britanski "Independent" Nik Boletijeri. "Ne verujem u tezu da je Srbija toliko siromašna, a da je tenis jedini izlaz... Uz istinsko poštovanje i divljenje prema pomenutim teniserima, njihov uspeh nije posledica treninga u praznim bazenima ili toga što su imali toliko malo para da su morali da jedu svoje cipele, a jedini način da nabave drugi par bio je da se profesionalno bave tenisom. Zato je to potpuno otkačena situacija, geografska greška talenata... Ipak, i efekat koji će srpskom tenisu pomoći da napreduje. Ali zašto je do njega i došlo, ostaće misterija."

Međutim, nema misterije u porazima Novaka Đokovića, Ane Ivanović i Jelene Janković u prvim kolima vimbldonskog turnira, a to oni sami najbolje znaju. Januara ove godine Novak Đoković je, posle pobede nad Rodžerom Federerom u polufinalu Australija opena, rekao: "Sve ovo je suviše brzo. Da ste mi početkom prošle godine rekli da ću igrati četiri polufinala i dva finala na grend slemovima, odgovorio bih da je do toga još daleko." A kada je u finalu, boreći se protiv Žo-Vilfrida Conge koliko i protiv publike, osvojio trofej: "Uvek je opasno igrati protiv nekog ko nema šta da izgubi." Ostvarila se notorna prognoza, objavljena u "Vremenu" od 31. januara, da će "sve posle ovog Melburna biti teže, zato što je Srbija teniska velesila".

U prvim reakcijama na poraze tenisera Srbije u Vimbldonu lako je razdvojiti "škole mišljenja" – od komentara "Pa, nismo valjda spali na gledanje dublova", preko preporuka i saveta Novakovim, Aninim i Jeleninim roditeljima, do "utehe" u činjenici da je ovogodišnji turnir u Vimbldonu u prvim kolima dobrim delom prošao kao klanica nosilaca žreba. Do sada niko nije predložio optimizam kao rešenje: Ana, Jelena i Novak sazreli su za naravoučenije iz mečeva u koje su ušli kao neosporni favoriti.

Ono što se nešto manje primećuje jeste činjenica da je kompletna "srpska teniska ekspedicija" nastavila više nego uspešan pohod na svetski vrh. Korak po korak – mada nedovoljno brzo za ovdašnja očekivanja novopečenih teniskih navijača – Viktor Troicki, Boris Pašanski, Ilija Bozoljac i Janko Tipsarević samo napreduju. Za Tipsarevića se s izvesnošću može reći da već predstavlja noćnu moru za svakog protivnika, ili – s nešto cinizma – da su srećni oni koji izgube u samo tri umesto u pet setova; onima koji ga pobede u pet setova za sledeći meč nikad nije dovoljno odmora i oporavka. A, ako je verovati Boletijeriju ovdašnji tenis uskoro će dobiti još jednog vrhunskog igrača, šesnaestogodišnjeg Filipa Krajinovića. "Savetujem vam da zapamtite to ime. Biće paklen igrač..."

A. Ć.

Gubitak

Narodna banka Srbije (NBS) na kraju prošle godine imala je gubitak od 8,2 milijarde dinara. U godišnjem izveštaju NBS-a, guverner Radovan Jelašić navodi da je centralna banka u 2007. godini imala troškove od 20,5 milijardi dinara po osnovu mera koje je preduzimala kako bi obuzdala inflaciju. "I pored tih mera, NBS ne bi imala gubitak da, zbog promena kursa dolara prema dinaru, negativne kursne razlike nisu bile 14 milijardi dinara", istakao je Jelašić. Gubitak NBS-a u 2006. godine iznosio je 30,1 milijardu dinara.

Broj nedelje

Poverenik za informacije od javnog značaja obeležio je u utorak, 1. jula, 3 godine rada. Za to vreme, registrovano je 4668 predmeta, uglavnom žalbi, a od toga je 3928 rešeno. U saopštenju Poverenika navodi se da oko 90 odsto onih kojima su prethodno bile uskraćene informacije od javnog značaja, dobili su ih posle obraćanja Povereniku. Odbačeno je ili odbijeno svega sedam odsto žalbi.

Novi krediti

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita od 1. jula nastavlja sa prijemom novih zahteva za osiguranje subvencionisanih stambenih kredita. Za tu svrhu u naredna tri meseca predviđena su sredstva od 470 miliona dinara, a za čitavu godinu iz budžeta je izdvojeno 3,5 milijardi.

Od te sume, milijardu dinara namenjeno je kupovini stanova za vojsku, jedan deo za zaposlene u prosveti i zdravstvu, a 1,9 milijardi za građane starosti od 23 do 45 godina. Ovi poslednji odobravaju se sa rokom otplate do 30 godina, sa kamatnom stopom od 6,9 odsto. Korisnik kredita dužan je da uplati učešće od pet odsto, dok se 20 odsto učešća isplaćuje iz budžeta Srbije.

Donatori organa

Oko 100 lekara Kliničkog centra Vojvodine i studenata Medicinskog fakulteta u Novom Sadu povodom akcije Kliničkog centra "Šansa za novi život" zaveštalo je svoje organe. "Cilj akcije jeste da pokažemo da je poklanjanje života drugoj osobi najviši odraz humanosti, nesebičnosti i ljudske plemenitosti i solidarnosti", rekao je Zoran Milošević, šef transplantacionog tima i pomoćnik direktora Kliničkog centra Vojvodine. Prema podacima Kliničkog centra, na transplataciju jetre čeka deset ljudi iz Vojvodine, a na bubrege oko 150.

Besplatne akcije

Za besplatne akcije javnih preduzeća do sada se prijavilo 4,2 miliona građana, a do 31. jula kada ističe rok za prijavu, očekuje se još oko 300.000, kažu u PTT-u Srbije. Iako se poslednjih dana prijavljuje nešto više ljudi, u ovom javnom preduzeću kažu da na šalterima nema gužvi. Od ukupnog broja do sada prijavljenih građana, 80.000 se odreklo bezvrednih akcija. Otvoreno je 2,5 miliona tekućih računa i prijavljeno je 49.200 nepokretnih lica koja nisu mogla da dođu na šaltere Pošte.

Prijave protiv emitera

Organizacija proizvođača fonograma Srbije podnela je četiri krivične prijave protiv odgovornih lica – emitera koji toj organizaciji duguju oko 15,8 miliona dinara za korišćenje i javno objavljivanje fonograma (nosača zvuka). Prijave su podnete protiv direktora televizije Foks Deli Čarlsa Bejsa i Miodraga Mušterića, direktora preduzeća Interspid – osnivača Radio Fokusa, direktora TV Entera Darka Petrovića i Dušana Grbića, direktora Regionalnog televizijskog centra Subotica (programske i marketinške koprodukcije). "Ta četiri emitera osim što nisu plaćali nadoknadu za korišćenje fonograma, sa Organizacijom proizvođača fonograma nisu ni potpisali ugovor, iako su razgovori vođeni još od 2006. godine", kazao je direktor te organizacije Petar Đurić i dodao da su bili primorani da podnesu krivične prijave.

Motociklisti

Broj motociklista na pešačkim i biciklističkim stazama na Adi smanjen je za polovinu zahvaljujući pojačanoj kontroli saobraćajne policije, čije ekipe svakodnevno dežuraju na Savskom jezeru, saopšteno je iz preduzeća "Ada Ciganlija". Postavljena saobraćajna signalizacija izričito zabranjuje vožnju motornih vozila izvan predviđenih saobraćajnica, što, kako je saopšteno, nije bio dovoljan razlog da se ove zabrane poštuju. Uprava "Ade Ciganlije" apeluje na posetioce da ne voze motocikle na pešačkim i biciklističkim stazama, jer time ugrožavaju bezbednost posetilaca među kojima je i veliki broj dece.

Priznanje ženama

Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić uručila je posebno priznanje predsednici Udruženja poslovnih žena Sanji Popović-Pantić, povodom desetogodišnjice rada i postojanja te organizacije. Ova vrsta priznanja prvi put se dodeljuje u Srbiji, a u obrazloženju se navodi da se priznanje uručuje za poseban doprinos i dostignuća sa ciljem da se prepozna značaj ženskog preduzetništva u ukupnom privrednom razvoju Srbije, saopšteno je danas iz tog udruženja. Sanja Popović-Pantić zaposlena je u Institutu "Mihajlo Pupin" u Centru za istraživanje razvoja nauke i tehnologije od 1997. godine.

Bankomati za račune

Javno preduzeće PTT saobraćaj Srbija počelo je postavljanje bankomata za plaćanje računa i podizanje gotovine ispred najvećih pošta širom Srbije za građane koji imaju otvoren tekući račun kod Poštanske štedionice. U saopštenju za javnost navodi se da će tokom leta biti postavljeno pedesetak bankomata, opremljenih alfanumeričkim tastaturama i bar-kod čitačima. Svi bankomati povezani su u jedinstvenu računarsku mrežu – Postnet, tako da će finansijske transakcije na bankomatima biti sprovedene u najkraćem roku.

Udarnik na aukciji

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za prodaju 53 odsto kapitala fabrike čarapa Udarnik iz Zrenjanina po početnoj ceni od 18,8 miliona dinara, uz obavezu ulaganja najmanje 27,1 milion dinara. Imovina koja se prodaje procenjena je na 117,5 miliona dinara (1,49 miliona evra). Udarnik sa 205 zaposlenih prošlu godinu završio je sa prihodom od 162,28 miliona i gubitkom od 82 miliona dinara.

Samit na vrhu

Prošle nedelje održan je "SAMit na vrhu", veče koktela koje je organizovala Srpska Asocijacija menadžera (SAM). Kako SAM okuplja brojne rukovodioce i menadžere uspešnih srpskih firmi, ovo je prvenstveno bila prilika za sakupljanje donacija za kupovinu mamografa, aparata za rano otkrivanje raka dojke. Do sada je u ovoj akciji sakupljeno 20 miliona dinara, ali potrebno je još toliko.

Slobodan Vučićević, predsednik SAM-a, objasnio je za "Vreme" da je cilj asocijacije razvoj i afirmacija menadžerske profesije. "Veoma je važno da u Srbiji bude što više dobrih menadžera. Što ih je u jednoj kompaniji više, to je ona uspešnija, i što ih je u državi više, biće razvijenija. U Srbiji menadžera nema dovoljno jer nije bilo mogućnosti da se ovde razvijaju. Srpska asocijacija menadžera se trudi da nadoknadi taj nedostatak". Vučićević dodaje da se ova organizacija zalaže za etiku u poslovanju, prave tržišne odnose i da želi da bude partner Vlade i nosilaca ekonomskog razvoja u Srbiji.


 


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST