Održivi razvoj >

Energija - Ima li i komarac pravo na život?

Postoji mnogo načina da se ubije komarac. Većina vrsta komaraca ima meko telo ukupne mase do 2,5 miligrama, može bez prekida da leti od jednog do četiri sata i da tokom noći prevali put od deset kilometara. Komarac ne podnosi ni nisku, ni visoku temperaturu i zato letnje dane provodi u iščekivanju večeri. A tada ga obično čekaju otrovi kojim komunalne službe suzbijaju ove insekte.

Ljudi su kao vrsta nesumnjivo spremni da istrebe svakog svog prirodnog neprijatelja, a svakodnevni rat protiv komaraca je možda i najbolji pokazatelj položaja ljudske vrste u odnosu na ostale. Čovek ne voli komarca i zato tokom letnjih večeri, tek tako prospe tone hemijskog otrova iznad svojih naselja i uništi milione jedinki komarca, a sve dileme oko toga tiču se efikasnosti i pravovremenosti otrova.

Naravno, niko normalan se ne zalaže za pravo komarca na život – nije problem komarca što ga ne vole dovoljno, već što on može da ugrozi zdravlje velike populacije ljudi. Ženke većine vrsta komaraca sisaju životinjsku i ljudsku krv i u stanju su da prenesu izuzetno smrtonosne bolesti.

No, nisu sve metode za suzbijanje komaraca jednako dobre – konvencionalni hemijski otrovi nanose štete životnoj sredini, uništavaju neselektivno komarce, a ubijaju i neke druge vrste. Kako je prošle nedelje saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, u Srbiji je u toku biološko suzbijanje komaraca visokoselektivnim insekticidima.

Ovi insekticidi uništavaju samo larve komaraca, pa se nazivaju larvicidi. Nisu štetni za pčele ili druge vrste insekata. Koriste se na evidentiranim staništima i biorazgradivi su, tako da uopšte ne ugrožavaju životnu sredinu. U zavisnosti od uslova, efikasnost ovih tretmana je od 85 do 95 odsto, a može uništiti i 100 odsto larvi. Ovakav tretman se zasniva na bakterijama iz roda Bacilus (Bacillus thuringiensis ssp. israelensis i Bacillus sphaericus).

"Sam toksin je proteinski kristal koji nastaje prilikom sporulacije bakterije", kažu za "Vreme" u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja, gde objašnjavaju da "pod dejstvom specifičnih enzima koje sadrži larva komarca u svom digestivnom traktu" dolazi do aktivacije otrova koji ubija larvu. "Toksin se razgradi na manje funkcionalne delove koji se vezuju na specifična mesta na ćelijskim membranama crevnog epitela (kao ključ i brava) te formiraju kanale na membranama ćelija i na taj način oštećuju digestivni trakt. Nastaje gladovanje i sekundarna unutrašnja infekcija." Druge vrste organizama nemaju enzime koji bi aktivirali toksin, niti specifična mesta na membranama ćelija crevnog epitela, tako da se otrov ne aktivira.

"Reč otrov je suviše oštra za ovakve biološke preparate", smatraju u Ministarstvu, gde kažu da i nije poželjno sasvim istrebiti komarce jer muške jedinke nisu beskorisne, posebno jer oprašuju cvetove u svom kratkom životu. "Suzbijaju se u sredinama gde predstavljaju problem kao potencijalna opasnost za prenos bolesti i gde izazivaju neprijatnost za stanovništvo. Takozvani tačkasti izvori larvi komaraca, a samim tim i tačkasta pojava komaraca je kod nas često prisutna, naročito za vrste komaraca iz roda Culex (kućne vrste komaraca)."

Na tržištu postoji više ovakvih preparata: VectoBac, Vectolex, K-STOP i drugi. Oni se uglavnom koriste u gradovima koji izlaze na obale reka ili su u blizini reka. U pojedinim lokalnim sredinama u Vojvodini se ovakve vrste preparata koriste više decenija. "Motivacija zavisi od savremenog opredeljenja da li će prihvatiti integralnu metodu i delovati preventivno ili će čekati dok se problem ne pojavi", kažu u Ministarstvu i poručuju lokalnim sredinama da će im se ta vrsta ulaganja u integralni pristup višestruko isplatiti.


 

Crna zona: Nije lako biti ptica

Crna zona: Nije lako biti ptica

Prošle nedelje je širom Srbije zabeleženo više slučajeva trovanja i bespravnog posedovanja divljih ptica. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine podnela je krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica zbog trovanja beloglavih supova u kanjonu Trešnjice, gde su pronađena dva uginula para supova. Nepoznati počinioci su ptice otrovali kreozanom, što je Centar za kontrolu trovanja Instituta za toksikologiju i farmakologiju ustanovio svojom analizom. Beloglavi supovi su ugrožena vrsta, čija je staništa Vlada Srbije zaštitila zakonom, a procenjuje se da u Srbiji ima ukupno 104 para beloglavog supa. U međuvremenu, na severu zemlje, u Temerinu, inspekcija je otkrila da je vlasnik mini ZOO vrta Oaza nelegalno posedovao sovu – malu ušaru, rodu i dva jazavca koji su zaštićeni i protivzakonito doneti iz prirode, dok je u Kanjiži u jednom domaćinstvu otkriveno čak dvadeset jedinki ptice čižka, takođe zaštićenog kao prirodna retkost. Čižak je ptica pevačica iz porodice zeba, veoma je redak – u proleće i leto se svega nekoliko desetina parova gnezdi u Srbiji. Nažalost, čižak je popularan kod odgajivača ptica i često završi kao plen ili kućni ljubimac.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST