Izložba >

Kultura hleba

Utkan je u civilizaciju kao izvor života, inspiracija je umetnika, deo religije, ideologije, izreka, poslovica, obožavan i psovan. Manifestacija i izložba koja se upravo održava u Galeriji Progres u Beogradu posvećena je – hlebu

NAGRADA BALKANKULTA: Ex libris Bosiljke Kićevac

Jedna poruka o hlebu i kolačima izrečena u Francuskoj revoluciji, izopštena iz bilo kakvog istorijskog konteksta ostala je da važi kao večita metafora nerazumevanja i nejednakosti među ljudima. Vitlejem, mesto rođenja Isusa Hrista, sina Josifa i Marije, na jevrejskom znači "kuća hleba" (Beth-Leham). U staroj Grčkoj boginja plodnosti Demetra bila je ujedno i boginja pekarstva, a od praistorijskih zapisa u kamenu pa sve do Pikasa i postmoderne, hleb je "izvor života" bez obzira na vreme i prostor.

Proučavajući kulturološka i religijska značenja hleba, njegovo mesto u istoriji i u svakodnevnom životu, Dimitrije Vujadinović, predsednik Balkankult fondacije, u uvodu svoje knjige koja je u pripremi, piše: "Tajna hleba leži u njegovoj istinskoj gastronomskoj vrednosti, duhovnoj i kulturnoj posebnosti. Misterija i čudesnost hleba nije muzejska vrednost, to je živa ljudska riznica kolektivnog pamćenja. (...) Priča o hlebu je priča o čoveku koji nas upoznaje s antropološkim, simboličkim, kulturološkim, socijalnim i gastronomskim aspektima ljudskog života."

Hlebsvetska kulturna baština je mozaički program Balkankulta koji je u ovoj oblasti započeo rad na različitim projektima. Deo tih projekata je i manifestacija "6000 godina kulture hleba", koja se održava u Galeriji Progres od 4. do 8. avgusta, a koju čine tri izložbe (izložba ekslibrisa, ruskih plakata i fotografija iz srpskog muzeja hleba), kao i projekcije najboljih dokumentarnih filmova o istoriji hleba.

ŠEST MILENIJUMA: Svetski konkurs za ekslibris na temu hleb kao kulturna baština, Balkankult je pre tri godine raspisao u saradnji sa Ekslibris društvom iz Beograda, Ekslibris društvom iz Ankare, sa EricArts institutom iz Bona i Muzejom hleba iz Ulma. Na konkurs je pristiglo više od osam stotina radova iz celog sveta, a ova izložba je zapravo izbor od 250 najboljih. Kako tvrde u Balkankultu, kroz pristigle radove i umetničku formu ekslibrisa može se sagledati celovita zadata tema, od njenih mitoloških do savremenih aspekata, a prema mišljenju mnogih kolekcionara i poznavalaca ekslibrisa, reč je o jednoj uspeloj seriji, visokih umetničkih dometa, reprezentativnoj, koja se može prikazivati bilo gde u svetu što i jeste namera ove fondacije. Polazeći od originalnosti, estetskih i tehničkih vrednosti, međunarodni žiri je prošle godine dodelio nagrade, pa je tako prvu nagradu dobio mladi umetnik iz Belorusije, koji je svojim grafičkim prikazom naglasio iskonski odnos čoveka prema gladi i hlebu, a među nagrađenima su još i umetnici iz Rusije, Belgije, Turske, Češke, iz SAD, kao i nekoliko umetnika iz Srbije.

Drugi deo manifestacije je izložba ruskih reklamnih plakata na temu hleba i pekarstva, rađenih u periodu od 1859. do 1959. godine. Serija od 20 plakata koje je izdalo rusko udruženje pekara zanimljiva je ne samo zbog umetničkih, dizajnerskih vrednosti nego i zbog političkog, ideološkog konteksta u kome su plakati stvarani. Kao pravi reprezent carske Rusije druge polovine XIX veka, vremena kada je dvor promovisao i slavio industrijski zamah i uvođenje novih proizvodnih marki, prvi plakat iz tog doba zapravo je reklama novih raznovrsnih francuskih kolačića koji se služe uz čaj. SSSR je, opet, širio svoju ideologiju i optimizam, ističući socijalistički privredni rast, a na jednom od poslednjih plakata, iz 1959. godine, stilizovana je "uzletela" šolja čaja na kojoj piše "Sputnik".

PROMOCIJA PECIVA: Hleb na ruskim plakatima

Kako bi se što efektnije pratila sva aktuelna ideološka kretanja, izrada plakata poveravana je renomiranim umetnicima, pa je ova zbirka ujedno i svedočanstvo zvaničnih likovnih pravaca u ruskom odnosno sovjetskom društvu kroz buran stogodišnji period.

Treću izložbu čine fotografije iz Srpskog muzeja hleba iz Pećinaca, nadomak Beograda, domaćeg reprezentativnog muzejskog predstavnika kulture i simbolike hleba na ovim prostorima. Na izložbi su fotografije najzanimljivijih delova iz ove muzejske institucije, od poljoprivrede do kulture i religije, a koju je 1995. osnovao slikar Slobodan Jeremić Jeremija, obišavši stotine sela u Srbiji iz kojih je prikupio dve hiljade eksponata. Fond muzeja razvrstan je u tri stalne postavke, etnografsku, arheološku i slikarsku, a pored zbirke hlebova podeljenih u grupe – božićni, uskršnji, slavski, svadbeni i podušni, postavku čine i zbirka oruđa za obradu zemlje, zbirka predmeta za pripremu hleba, ali i prvi srpski žrvanj pronađen u Vinči i još nekoliko praistorijskih žrvanja.

KROZ ISTORIJU: Poznato je da su ljudi u praistoriji pravili neku vrstu hleba od kaše koja se prvi put, verovatno slučajno, ispekla na nekom vrućem kamenu. U Vinči su pronađena dva kamena u koja su se stavljali zrnevlje i semenke i tako su se mleli. Međutim, kada govorimo o kulturi hleba, kako za "Vreme" tvrdi Dimitrije Vujadinović iz Balkankulta, onda govorimo o kulturi Egipta. "Stari Egipćani su imali zapisane recepte za 50 vrsta hlebova. Zapisi o tome kako se proizvodio hleb postoje u piramidama Ramzesa IV, kao što postoji i hijeroglif kojim se označava hleb." Još u starom Egiptu, čovek je hleb kao svoj najznačajniji proizvod za preživljavanje uveo u religiju. Nijedan drugi proizvod egipatske kulture nije imao takvu religijsku simboličku vrednost: postojao je bog hleba, postojala su jasna pravila ko sme da meša hleb, a kao izumitelji kvasca Egipćani su smislili pravilo da kvasno testo ima taj značaj, tu vrednost, kao vatra na ognjištu i kao voda za piće.

Značaj hleba se nastavlja i kod Jevreja. Hleb je čuvar kolektivnog sećanja, još od progona iz Egipta, i Jevreji svaki svoj praznik, čak i svaku subotu počinju molitvom i posebnom vrstom hleba. Hleb je hrana za preživljavanje, svetinja, i u Talmudu postoje pravila kako se čovek mora odnositi prema svakom, ne samo ritualnom hlebu.

Obožavanje hleba postojalo je i u staroj Grčkoj. "Velike misterije o kojima se malo zna jer nisu zabeležene, kao što je velika procesija u septembru nakon polaganja žrtve, modernim jezikom rečeno bila je neka vrsta karnevala sa mnogo više religijskih, sakralnih elemenata. U njoj su se nosile razne vrste hlebova u čast boginje Demetre, boginje plodnosti i pekarstva", kaže za "Vreme" Vujadinović.

U starom Rimu su pak nastali prvi pekarski esnafi, a sami pekari bili su toliko cenjeni da je onaj ko "isporučuje dobar hleb" mogao biti kandidovan na bilo koju odgovornu dužnost u državi. Rimski pekari su imali i svoj praznik u čast boginje peći. U iskopinama Pompeja takođe su pronađene peći okruglo zidane, nalik starim seoskim pećima u ravničarskim krajevima.

Kada su prvi hrišćani išli da hristijanizuju pagane govorili su "došao je novi bog hleba!", a poistovećenje Isusovog tela i hleba ima duboke kulturološke, istorijske, socijalne korene. Takođe, za raskol istočne i zapadne crkve, pored borbe za vlast, postojala su i tri kanonska razloga: sveti duh, sveto trojstvo i hleb. Odnosno, da li treba koristiti kvasni hleb, kako se zadržalo u pravoslavlju, ili beskvasni, kako su u početku prihvatili katolici da bi danas razvili shvatanje o previše materijalizovanom hlebu koji kao takav više ne može služiti u religijske svrhe.

U uvodu svoje nove knjige, Vujadinović piše da se najstarije pominjanje hleba u srpskim pisanim dokumentima nalazi u Prizrenskoj hrisovulji. U Zakoniku cara Dušana takođe se pominju hleb i žito. "Svakako da se na dvorovima naših srednjovekovnih vladara znalo za hleb, i to kvalitetan hleb prema recepturi vizantijskog dvora. Posebno je bio čuven hleb sa medom." U tradicionalnoj kulturi balkanskih Slovena, hleb ima i ritualnu funkciju, kada prestaje da bude predmet i postaje znak. On je i deo magijskog ponašanja, uz pomoć koga se uspostavlja veza između čoveka i nečiste sile, ili u sebi sadrži elemente za koje se veruje da mogu delovati na onoga ko ga koristi. Kao simbol, hleb je veoma prisutan u našoj etnologiji, on se pominje u zdravicama, dobrodošlicama (Časno seli/hleba jeli/pošteno ustali: dobar glas doneli/bolji poneli, Bože daj!), poslovicama, igrama, zakletvama, isto tako u kletvama i psovkama.

Obredni hlebovi u srpskim pravoslavnim običajima i danas imaju središnje mesto. Oni su deo liturgijskog obreda, pričešća, koje simbolizuje sjedinjenje vernika sa telom Isusa, ali i deo jedinstvenih porodičnih praznika. Na dan slave, u kućama se na domaći način priprema slavski kolač, kao žrtva Bogu, svetitelju i precima, ali i hlepčić koji se daruje crkvi. Slavski kolač postaje simbol nade, porodičnog bogatstva i dobra, on je centar obreda. U Srbiji se i gosti tradicionalno dočekuju pogačom i solju, a stara narodna izreka hleb se od duše pravi samo je jedan od etno-podataka koji objašnjava taj suštinski, gotovo religijski odnos čoveka prema hlebu.

Vredan etnološki zapis kulture hleba je i knjiga izreka i poslovica svih naroda sveta, koju je udruženje pekara iz Škotske naručilo i izdalo još 1924. godine. Zahvaljujući angažovanju Dimitrija Vujadinovića, koji je uspeo da nabavi fotokopiju te knjige iz Nacionalne biblioteke Velike Britanije, ova jedinstvena publikacija u koju su strpljivo sabirane sve izreke o hlebu raznih naroda doživela je, i to u našoj zemlji, svoje prvo reprint izdanje. Posvećeni istraživači smatraju da većina aspekata značaja hleba kao kulturne baštine još nije istražena, a da, s druge strane, tradicionalni recepti za pripremanje hleba, kao osnova te velike kulture, sve više bivaju zaboravljeni.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST