Peti oktobar posle osam godina >

Gde su i šta rade lideri DOS-a

 
Uvećana

Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije, bio je ministar u Vladi SRJ, SCG i Srbije, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Danas je ministar rada i socijalne politike i koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa tim sudom.

Miodrag Isakov, predsednik Reformista Vojvodine, od juna 2002. godine bio je potpredsednik Vlade. Početkom 2006. godine, kao savetnik Rasima Ljajića, bio je zadužen za jug Srbije i saradnju s međunarodnim organizacijama. Danas je ambasador Srbije u Izraelu.

Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje u vladi Zorana Đinđića, 5. oktobra 2002. godine osnovao je Laburističku partiju Srbije koja je na izborima sledeće, 2003. godine osvojila 0,1 odsto glasova. Prošle godine, pojedini granski odbori Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata čiji je glavni menadžer Milovanović, optužili su ga za finansijske malverzacije i kršenje zakona i Statuta sindikata.

Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, ministar pravde u Đinđićevoj vladi, bio je kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine na kojima je osvojio 0,5 odsto glasova. Danas je poslanik u Skupštini Srbije, kao koalicioni partner LDP-a. U javnosti je prisutan i kao advokat u nizu politički provokativnih sudskih postupaka. Trenutno zastupa porodicu jednog od ubijenih gardista u Topčideru.

Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije (SU), bio je potpredsednik Đinđićeve vlade. Na lokalnim izborima 2004. godine, SU je samostalno učestvovao i u Beogradu osvojio 0,2 odsto glasova. Korać je bio predsednik komisije koja je ispitivala okolnosti vezane za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Radi kao profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Poslanik je u Skupštini Srbije, kao koalicioni partner LDP-a.

Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), bio je predsednik Skupštine Vojvodine. Tokom 2005, zajedno sa Vesnom Pešić i Vladanom Batićem, osnovao je pokret "5. oktobar". Danas je poslanik u Skupštini Srbije, šef poslaničke grupe LSV-a, koja broji pet poslanika, a u parlament je ušla u sklopu predizborne koalicije "Za evropsku Srbiju".

Dragan Veselinov, šef Koalicije Vojvodina, pod pritiskom javnosti podneo je ostavku na funkciju ministra poljoprivrede 2003. nakon što je njegov vozač usmrtio tridesetdvogodišnju Katarinu Marić u centru Beograda. Potpuno se povukao iz politike. Profesor je političke ekonomije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Dušan Mihajlović, osnivač Nove demokratije (današnji Liberali Srbije), bio je ministar policije. Ostavku na mesto predsednika stranke podneo je 2005. godine. Objavio je knjigu Povlenske magle i vidici, u kojoj piše o događajima koji su usledili nakon 5. oktobra. Predsednik je stručnog saveta Liberala Srbije. Vodi preduzeće Lutra.

Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratskog centra, bio je poslanik i predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore. Bio je šef parlamentarnih delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i Parlamentarnoj skupštini OEBS-a. Danas je poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije i predsednik Političkog saveta DS-a.

Jožef Kasa, lider Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), bio je potpredsednik Đinđićeve vlade za lokalnu samoupravu. Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2003, SVM u koaliciji "Zajedno za toleranciju" nije uspeo da pređe cenzus. Na izborima početkom 2007, SVM osvaja tri mandata, a nekoliko meseci kasnije Kasa funkciju u stranci prepušta Ištvanu Pastoru, uz objašnjenje da se ne povlači iz politike ve ć samo iz "prvih borbenih redova". Danas je počasni predsednik SVM-a.

Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije, bio je ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore i poslanik u Skupštini Srbije. Građanski savez Srbije napustio je 2004. godine. Trenutno je konsultant Ekonomske komisije UN-a za jugoistočnu Evropu.

Branislav Kovačević Cole, predsednik Koalicije za Šumadiju, bio je narodni poslanik na listi DOS-a. Prethodnih godina nekoliko puta najavljivao je povratak u politiku i aktivno pripremao svoj povratak na vlast, a 2004. godine kao kandidat za gradonačelnika Kragujevca dobio je manje od jedan odsto glasova. Danas je umetnički direktor u privatnom preduzeću Scena u Kragujevcu.

Momčilo Perišić, predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju, bio je potpredsednik Đinđićeve vlade za odbranu i bezbednost. Nakon što je 2002. godine uhapšen pod optužbom za špijunažu, podneo je ostavku na tu funkciju. U međuvremenu, Pokret za demokratsku Srbiju se raspao, a Perišić je otišao u Hag, gde mu se sudi za ratne zločine.

Vuk Obradović, lider Socijaldemokratije, bio je potpredsednik Đinđićeve vlade za borbu protiv korupcije. Sa tog mesta smenjen je zbog navodne "seks afere", a njegovoj stranci su oduzeti mandati. Na neuspelim izborima za predsednika Republike Srbije 2002. osvojio je 0,72 odsto glasova. Na čelu Socijaldemokratije ostao je do decembra 2006. Preminuo je u februaru ove godine.

Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, bio je predsednik SR Jugoslavije (2000–2003) i premijer Srbije (2004–2008). Od poslednjih parlamentarnih izbora održanih u maju, Demokratska stranka Srbije je u opoziciji. U koaliciji sa Novom Srbijom osvojila je 30 poslaničkih mandata, ali je Koštunica odlučio da ne bude poslanik.

Miroljub Labus, lider G17 plus, bio je potpredsednik savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, guverner SRJ u Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj i potpredsednik Vlade Srbije. Na tu funkciju, kao i stranačku, podneo je ostavku u maju 2006. godine posle suspendovanja pregovora o pridruživanju SCG Evropskoj uniji. Profesor je političke ekonomije na Pravnom fakultetu.

Nebojša Čović, lider Demokratske alternative, bio je potpredsednik za koordinacione centre na jugu Srbije i Kosovu i Metohiji u vladi Zorana Đinđića. Nakon parlamentarnih izbora održanih u decembru 2003, na kojima je osvojio oko dva odsto glasova, ujedinio je Demokratsku alternativu sa Socijaldemokratskom partijom Slobodana Orlića. Bio je predsednik Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju do avgusta 2005. godine. Danas se bavi biznisom i predsednik je Košarkaškog kluba FMP Železnik.

Velimir Ilić, lider Nove Srbije, bio je gradonačelnik Čačka, poslanik, ministar za kapitalne investicije i ministar za infrastrukturu u Koštuničinoj vladi. Pre tri godine magistrirao je na Tehničkom fakultetu u Čačku. Na izborima u maju ove godine, njegova Nova Srbija u koaliciji sa DSS-om osvojila je 30 mandata. Trenutno je poslanik u Skupštini Srbije.

Zoran Đinđić, lider Demokratske stranke i premijer Srbije, ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije.


 

Komentari:

Goran Stajković


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST