Vreme nauke >

Vreme festivala nauke

s. bubnjević

Sve do ove godine nije postojao nijedan globalni, planetarni festival nauke. Festivali već godinama postoje u većini velikih evropskih gradova, ali su tek odskoro prešli i na američki kontinent.

Uvećano

Kao javni višednevni događaji na kojima se nauka širokoj laičkoj publici predstavlja kroz žive, zanimljive eksperimente, izložbe, predavanja i raznorazni drugi manje-više otkačeni program, neki festivali su se razvili u prave medijske spektakle, koji po broju posetilaca prevazilaze čak i rok koncerte ili druga masovna kulturna zbivanja. Njihova presudna uloga u procesu popularizacije nauke počela je da izrasta u nešto mnogo više – u jedan novi prostor društvene komunikacije koja je estradna po formi, ali akademska po sadržaju.

Sledeći tu liniju razvoja, ove godine u Njujorku je organizovan prvi Svetski festival nauke. Sa 44 različita događaja, više od 100 slavnih svetskih naučnika među kojima su mnogi dobitnici Nobelove nagrade, Svetski festival je privukao čak 120.000 posetilaca, a po oceni "Njujork tajmsa" prerastao je u "kulturni fenomen". Organizatori nameravaju da ovaj svetski događaj prave svake godine, a sledeći se već priprema za dolazeći jun.

Festivali nauke u modernom smislu postoje dve decenije. Ove godine se obeležava tačno dvadeset godina od prvog festivala koji je održan 1988. godine u Edinburgu, u Škotskoj. Međutim, koncept festivala je mnogo stariji – pretečom modernih festivala smatraju se javna predavanja i prezentacije koje je počev od tridesetih godina XIX veka pokrenula slavna Britanska asocijacija za napredak nauke, poznata po akronimu BA.

Na sesijama ovog društva isprva su samo naučnici jedni drugima predstavljali nova otkrića, ali su se one pretvorile u otvorena predavanja i tribine za široku publiku. Neki od njih su ušli u istoriju nauke, kao čuvena debata između biskupa Samjuela Vilberforsa i Tomasa Haklsija o Darvinovoj teoriji evolucije.

Danas BA organizuje jedan od najvećih evropskih festivala (sa skoro 200.000 posetilaca), koji se svake godine seli kroz britanske gradove. Pored njega, poznati su festivali u Edinburgu, Čeltnemu, Briselu i Đenovi. Sve ove događaje okuplja Evropska asocijacija za događaje iz nauke (ESEA, European Science Event Association), kojoj od ove godine pripada i naš, beogradski festival nauke.

Inače, kao što smo već pisali, Beograd je svoj prvi festival nauke dobio prošlog decembra, kad je UPG "Noć muzeja" okupila brojne naučne ustanove i ljubitelje nauke u zgradi Geozavoda. Prošlogodišnji festival dostigao je sasvim neočekivanu posetu od skoro 10.000 ljudi, a ovogodišnji se najavljuje kao tri puta veći.

Pripreme su skoro gotove. Festival će se održati od 5. do 7. decembra u Muzeju 25. maj, okupljeni su ljudi iz svih važnijih ustanova, najavljen je potpuno šašav program, ulaznice su 150 dinara, gradski prevoz će biti pojačan i, polako, svi već pričaju samo o tome. Još osam dana i zabava za sve uzraste može da počne.


 

Ajnštajn od novinske hartije

Na predstojećem festivalu nauke, od 5. do 7. decembra, nedeljnik "Vreme" će biti jedini beogradski medij koji će aktivno učestvovati u programu. Na štandu "Vremena" vas čekaju neka iznenađenja, a među njima i jedan Ajnštajn od novinske hartije od koga ćete (kroz interaktivan program) moći da saznate ponešto o relativnosti vremena, ali i o koječemu drugom. Dođite, festivalsko vreme je zaista relativno – za par odvojenih sati dobijate punu godinu utisaka.

Sajt Festivala: www.festivalnauke.org.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST