---

Kriza automobilske industrije - Nemačka >

Giganti u raskoraku

Dajmler šalje radnike na produženi Božićni odmor. BMW privremeno zatvara fabriku u Lajpcigu. Opel u fabrikama u Bohumu i Ajzenahu obustavlja proizvodnju. Ford u Kelnu uvodi skraćeno radno vreme

Novembar je bio katastrofalan za proizvođače i prodavce automobila u Nemačkoj. Decembar će biti još gori. Zna se da će sledeća godina biti veoma loša, a koliko, niko ne zna. U jeku svetske finansijske krize posle lomova banaka na red je došla automobilska industrija širom planete. Kriza je iz virtuelnog sveta bankarskog i berzovnog mešetarenja prešla u stvarni život, postala opipljiva, ušla u realnu privredu, ugrozila stotine hiljada radnih mesta i okrnjila simbole statusa i blagostanja kao što su mercedes i BMW. Mnogo više nego propast velikih banaka, kod Nemaca je strah od neizvesnosti izazvala turbo kriza proizvođača automobila koji su jedna od okosnica nemačke privrede, ponos i dika nacije koja bez ograničenja brzine jurca autoputevima, njen najcenjeniji svetski brend. U nemačkoj automobilskoj industriji zaposleno je 760.000 ljudi, a 470.000 radi na prodaji automobila. Eksperti smatraju da je između 60.000 i 100.000 radnih mesta u neposrednoj opasnosti.

Kriza je gigante dočekala u raskoraku. "To je posledica svetske finansijske krize, nije nemački fenomen i mi nismo izuzetak", kaže PR Dajmlera Jerg Hove. I ako menadžment Opela, BMW-a, Forda, Dajmlera i Folksvagena jednoglasno tvrdi da ništa pogrešno nije radio, da ovakva kriza nije mogla da se predvidi, horor scenario za automobilsku industriju kao da je preslikan iz nekog ekonomskog udžbenika: prvo su poskupeli benzin i sirovine, pa je ponestalo novca na tržištu, pa su poskupeli krediti, pa je opala prodaja, pa se smanjila dobit, pa su zaustavljene investicije, i na kraju proizvodnja. Sledi masovno otpuštanje radnika. Projekcije poslovanja za narednu godinu pale su u vodu, užurbano se prave novi krizni finansijski planovi: treba praviti takve i onoliko automobila, kakve i koliko može da se proda, sa onoliko radne snage koliko je potrebno. A finansijska moć kupaca zavisiće od jačine recesije, a koliko će duboka i duga finansijska kriza da bude... Pre nego što smisle nešto pametnije, za sada svi redukuju proizvodnju i rasprodaju postojeće lagere. A Opel traži državne garancije, koje ne isključuje ni Dajmler.

OPEL: U Nemačkoj je najugroženiji Opel, koji je upao u vrtlog bankrotstva matične kuće Dženeral Motors (GM) koji gubi dve milijarde dolara mesečno, a bez masivne finansijske pomoći američke vlade teško da će moći da preživi i do kraja godine. Prema nemačkom nedeljniku "Špigl", američki koncern svojoj nemačkoj sestri duguje više milijardi dolara. Ako bi GM proglasio bankrotstvo, po paragrafu 11 stečajnog poslovanja dugovanja koncerna bi bila odložena na neodređeno vreme. A nemački Opel bi se našao u nebranom grožđu i, prema ocenama eksperata, mogao da se spase samo ako se odvoji od GM-a i uz pomoć države. Do tada će se Opel u Evropi prilagoditi uslovima smanjene potražnje, što znači de će proizvodnja bivati obustavljena po potrebi.

Pošto su krediti postali skupi, a i banke ih u nedostatku novca daju samo nasigurno, rukovodstvo Opela se za pomoć obratilo nemačkoj vladi. Zlu ne trebalo – a kako većina misli, trebaće – Opel je od kancelarke Angele Merkel zatražio državne garancije do 1,8 milijardi evra. Pregovori su u toku, a preduslov za bilo kakvu državnu pomoć je da se ni jedan jedini cent ne prelije u GM. Opel u svakom slučaju do kraja godine ne planira otpuštanje radnika.

Državna pomoć za Opel za mnoge je problematična, jer je suprotna suštini slobodnog tržišta: sposobni rastu, nesposobni propadaju. A i ako dobiju jedni, zašto ne bi dobili drugi, i to ne samo u okviru automobilske industrije. Ako se jednom počne, bilo bi to bure bez dna. Menadžment automobilskih koncerna kivan je na banke koje veoma suzdržano odobravaju kredite, piše "Špigl". "Banke bi najzad morale da rade svoj posao: da pozajmljuju pare i finansiraju projekte", rekao je ljutito šef Folksvagena Martin Vinterkorn. A predsedavajući uprave Dajmlera Diter Ceče se nadovezao: "Banke se ponašaju kao nespokojne štediše – Evropska centralna banka gura pare u madrac, umesto da ih investira na tržištu."

MERCEDES: Ni Ceče zbog pada potražnje ne isključuje da bi Dajmler mogao da zatraži državne garancije, ako na duže staze ne budu mogle da se nađu pare na finansijskom tržištu. Dajmler je nagovestio da će preko Božića da zaustavi proizvodnju na pet nedelja, a razmatra se i uvođenje skraćenog radnog vremena. Prodaja Dajmlerovih vozila je u oktobru u Evropi opala za skoro petnaest odsto, a u narednoj godini proizvešće, kako stvari stoje, 150.000 automobila manje nego u 2008. Na kraju godine ipak malo lepih vesti za Dajmler: australijska vlada naručila je 1200 mercedesa vojne verzije G klase u vrednosti od dvesta miliona evra.

BMW: Posle fantastične 2008. godine, 1,5 miliona prodatih automobila i rekordne zarade od 3,13 milijardi evra, mnoge je iznenadila pesimistička izjava šefa BMW-a Norberta Rajthofera: "Ova kriza prevazilazi sve što smo do sada znali." U trećem kvartalu ove godine dobit BMW-a je opala za čitavih 63 odsto, sa 803 na 298 miliona evra. A da je pri tom BMW i dalje imao sjajnu prodaju i odličan izvoz. BMW se do sada držao poslovne taktike: kada dobit po jednom automobilu opada, jednostavno se proizvodilo i prodavalo više automobila. Tome je došao kraj, pogotovo nakon što je slab dolar znatno uticao na manju zaradu na američkom tržištu, a zbog slabe potražnje usled ekonomske krize proizvodnja treba da bude smanjena za 65.000 automobila. Fabrike će biti zatvorene više nedelja, najavio je Rajthofer. BMW hoće da racionalizuje proizvodnju i poveća profitabilnost. BMW će, kako piše "Zidojče cajtung", u okviru programa štednje do kraja godine otpustiti do 8100 radnika, a početkom naredne godine biće prema potrebi ukinuto još radnih mesta.

I liferanti proizvođača automobila su u veoma teškoj situaciji zbog opadanja proizvodnje, rasta cena sirovina kao što je čelik i nedostupnih kredita za neophodne investicije. Kao mnogi drugi, i Boš će za 3500 radnika da uvede skraćeno radno vreme i zaustavi oko Božića proizvodnju na nekoliko nedelja. U ovoj branši u Nemačkoj je zaposleno oko 300.000 ljudi, a prema nekim procenama ugroženo je pedesetak hiljada radnih mesta. Ako neki od liferanata bankrotira, pa, na primer, nema odgovarajućih retrovizora, onda staje i proizvodnja automobila.

U odnosu na prošlu godinu, prodaja automobila u Evropi je opala za 14,5 odsto, a očekuje se da će u narednoj godini da opadne za 20 odsto. Šef Evrogrupe, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, smatra da problem auto-industrije treba da se rešava na nivou Evropske unije, a ne pojedinačnih zemalja. Pogotovo ako se vlada SAD odluči da GM, Ford ili Krajsler spase od bankrotstva. Prema Rojtersu, Evropska investiciona banka spremna je da sa dve milijarde evra dotira razvijanje "zelene" ekološke tehnologije u automobilskoj industriji. Isuviše malo, isuviše kasno, čini se.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---