Intervju – Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point >

Proizvođači su na kolenima

momir turudić

Svi oni koji su u vezi sa metalskom industrijom, proizvodnjom automobila, građevinarstvom, u narednom periodu doći će u situaciju da smanje proizvodnju. Verovatno će mnogi početi i sa otpuštanjem radnika u drugom delu godine, jer jednostavno neće moći da izdrže sve što predstoji

"Svetska kriza kod nas ne dolazi kasnije u odnosu na druge zemlje. Već u prvom naletu došlo je do zatvaranja proizvodnje u najvećem srpskom izvozniku, kompaniji US Steal, u drugim delovima metalske industrije doći će do smanjenja proizvodnje. Konkretno, kod nas u Valjaonici bakra u Sevojnu imaćemo dvadesetak odsto manju proizvodnju u decembru", kaže u razgovoru za "Vreme" predsednik kompanije Ist point Zoran Drakulić.

"Udar na obojenu metalurgiju nije toliko veliki kao na industriju čelika, međutim, i tu se javljaju negativni efekti. Doduše, mi smo firma koja mnogo lakše to može da prevaziđe jer je reč o manjoj proizvodnji. Ona je dosta fleksibilnija u odnosu na veliki kombinat kao što je US Steal, koji proizvodi milion i po tona čelika godišnje, a u ovom trenutku skoro da nema potražnje za čelikom. Automobilska industrija je gotovo stala, to su padovi od po 40 odsto u prodaji i to su zaista neverovatni efekti."

"VREME": Kako svetska finansijska kriza utiče na poslovanje domaćih firmi?

ZORAN DRAKULIĆ: Mi kao zemlja nismo izolovan sistem, kao što neki pokušavaju da predstave, čak su i na početku krize govorili da ovo može da bude određena povoljnost za nas kao zemlju, što definitivno nije tačno. To se sada i pokazuje, a prave efekte ove krize tek ćemo osetiti u prvom i drugom kvartalu sledeće godine. Najviše je pogođen metalski sektor. Svi oni koji su u vezi sa metalskom industrijom, proizvodnjom automobila, građevinarstvom, u narednom periodu doći će u situaciju da smanje proizvodnju. Verovatno će mnogi početi i sa otpuštanjem radnika u drugom delu godine, jer jednostavno neće moći da izdrže sve što predstoji.

Kakav je do sada bio dijalog vlade i privrednika povodom krize?

Mi smo sada možda prvi put od 2000. godine imali koliko-toliko ozbiljne razgovore s vladom. Mislim da je vlada shvatila naše zahteve i dubinu krize, iako je na početku to bilo malo drugačije, i dobro je da smo na ovaj način intervenisali. S druge strane, imali smo pre nekoliko dana drugi sastanak izvoznika i članova vlade. Vlada mora da primeni određene mere u vezi sa stimulacijom izvoznika jer je trgovinski deficit ogroman, on će ove godine biti preko 11 milijardi dolara. To je izuzetno veliki iznos u odnosu na obim ukupne trgovine u Srbiji. Dobro je to što su drastično pale vrednosti sirovina, na primer nafte i čelika, tako da će ti ulazni parametri biti znatno manji pa će u apsolutnim ciframa i trgovinski deficit naredne godine biti znatno manji.

Tražili smo brzu reakciju države, da kao i sve evropske i svetske zemlje koje su počele da pomažu svojim firmama i naša što pre interveniše sa određenim sredstvima, jer će, nakon što se osete prvi negativni efekti u privredi, to sigurno dodatno uticati na finansijski sektor. Firme jednostavno neće moći da servisiraju kredite, da ih vraćaju, a time će dolaziti do njihove blokade. Očekujem da će u narednom periodu dobar deo firmi doći u takve teškoće da će morati da prekinu sa poslovanjem.

Od svega ovoga što će se desiti privreda ne može brzo da se oporavi. Za oporavak će biti potreban period od nekoliko godina, pa bi trebalo i da se krediti za privredu obezbede na dve do pet godina.

Kako ocenjujete dosadašnje mere koje je vlada preduzela?

U suštini, vlada ništa nije preduzela osim što je, nakon našeg pritiska, delovala određenim merama na to da se stabilizuje kurs, jer i to je bio jedan od problema. Sve drugo su za sada samo najave. Tek nakon usvajanja budžeta, na bazi državne garancije, iz rezervi će navodno biti izdvojeno oko 50 milijardi dinara. Najavljeno je i da će kroz fond za razvoj biti pušteno dodatnih 18 milijardi dinara, tako da će ukupan paket biti oko 700 miliona evra.

Tu ne računam onaj deo koji će država ulagati u infrastrukturu, i to može da ima određene efekte, ali sada govorim o direktnim sredstvima koja bi trebalo da uđu u privredu.

Ekonomista Džozef Stiglic je na nedavnom predavanju u Beogradu rekao da će kriza koja je nastala u Americi mnogo teže pogoditi zemlje EU nego SAD, a da će najveće posledice trpeti zemlje na rubu Unije, zemlje u tranziciji koje od EU zavise. Šta mislite o ovoj tvrdnji?

Sigurno je da će zemlje poput naše krizu najviše osetiti, mi smo bili tek na početku nekog oporavka pa nam ti udari teže padaju, ali mislim da će krizu osetiti ceo svet.

Suština je da se finansijski sistem što pre oporavi, u šta napore ulažu sve zemlje Evrope i sveta, i to tako što se jako mnogo para, ponovo preko država, vraća u finansijske kanale. S druge strane, svuda u svetu je tendencija smanjenja kamata, Amerika je spustila kamatu na 0,25 odsto, što znači da je gotovo nema. S obzirom na pad cena sirovina, niske kamate faktički neće pokrenuti inflaciju, bar ne u ovom prvom delu godine, tako da bi to trebalo da bude jak stimulans privredi. Kroz te mere firme počinju ponovo da se zadužuju, da idu u nove investicione cikluse i pokreću nove velike proizvodnje. Kažu da već postoje određeni parametri koji pokazuju da se privreda polako pokreće.

Neophodno je da se prvo pokrene automobilska industrija u svetu, kao i gradnja, jer to su najveći generatori koji će pokrenuti celokupnu svetsku industriju. Ključna je Kina, a zatim i Sjedinjene Američke Države. Suština je da se Kina okrene više unutrašnjoj potrošnji i gradnji za stanovništvo koje je, uz stanovništvo Indije, toliko veliko da ima potencijal da izvuče celu svetsku ekonomiju. SAD su jedna od zemalja koja troši najviše po glavi stanovnika na svetu, tako da se mora stimulisati potrošnja.

Koliko je, s obzirom na sve ove okolnosti, realno predviđanje vlade o rastu BDP-a od 3,5 odsto u sledećoj godini?

To je predviđanje Svetske banke i mislim da je dosta optimističko i nerealno, bar po onome kako sada situacija izgleda. Srpski proizvođači su maltene na kolenima. Proizvodnja će u prva tri meseca naredne godine biti deset ili dvadeset odsto u odnosu na prošlogodišnju, prevashodno mislim na US Steal.

Pitanje je i koliko je državni budžet realan, imajući u vidu sve ovo o čemu smo pričali. Mislim da će vrlo brzo, do polovine sledeće godine, doći do rebalansa budžeta.

Na koji način se kriza koja je počela kao kriza hipotekarnih kredita prelila u industriju metala?

Jednostavno, došlo je do pada potražnje, s obzirom na to da su presušili izvori finansiranja. Jedan deo velikih investicionih banaka gotovo je nestao sa svetske scene, skoro svi veliki hedž fondovi, koji su takođe bili dosta involvirani, skoro da su stali, tako da su dosta suženi izvori finansiranja, a čim nema finansiranja, smanjuje se i tražnja.

Da li je ranije bilo ovakvih kriza na tržištu metala? Ima mišljenja da su takve krize ciklične.

One jesu ciklične, ali ne sa ovakvim efektima. Imali smo krizu krajem 2000. godine, kada je u periodu od oko 90 dana Kina skoro prestala sa uvozom metala. Međutim, to je relativno kratko trajalo i tržište se brzo oporavilo. Ovakvi udari nisu viđeni od 1929. godine. Rešenja koja su se ranije koristila ne mogu se koristiti sada, zato što su ranije krize dolazile ili sektorski ili su bile manjeg obima.

Ovakve krize nije bilo, reč je o ogromnim sumama, intervencije država su po nekoliko hiljada milijardi evra, a efekte gotovo ne vidite posle stotinak dana, koliko sve to traje.

Kakve konkretne mere će preduzeti Valjaonica bakra u Sevojnu?

Kao i prošle godine, ići ćemo na kolektivni odmor do 15. januara, a onda nastavljamo proizvodnju. Ne znamo koliko je to realno, ali imamo plan da u narednoj godini ponovimo proizvodnju od 34.000 tona iz prethodne godine. Nadamo se da ćemo uspeti. Neki od naših većih konkurenata bankrotirali su tokom prošle godine zbog visoke cene metala i neadekvatne zaštite, dok drugi imaju dosta problema, tako da će i oni znatno smanjiti i možda čak zatvoriti proizvodnju.

U Valjonici u Sevojnu uradili smo neka tehnološka unapređenja, pa ćemo od kraja januara imati 150-160 radnika manje nego sada, ali oni ostaju bez posla zbog tehnoloških inovacija.

Međutim, bez obzira na krizu, kompanija ne može da stane sa razvojem. Za narednu godinu smo predvideli oko 100 miliona evra investicija. Od tih sto miliona, 60 će biti uloženo u Srbiju, u pekarsku industriju, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Novokabl itd. Mislim da će se pregovori oko JRB-a okončati do kraja januara ili prve nedelje februara, nadam se uspešno, i da ćemo onda krenuti u dalju realizaciju.

Da li bi primena trgovinskog sporazuma sa EU u ovom trenutku za srpsku privredu imala pozitivan ili negativan uticaj?

Da smo to učinili početkom 2008. godine, mislim da bi to imalo nekakvo opravdanje. Danas, u ovoj situaciji, mislim da je to ludost. S obzirom na to da ćemo imati ponudu jeftinije robe iz EU, to će povećati uvoz u situaciji kada imamo ogroman spoljnotrgovinski deficit, to može da utiče i na inflaciju u Srbiji u narednom periodu. Sporazum bi trebalo odložiti za neko vreme, pogotovo u trenutku kada sve zemlje štite prevashodno sebe.

Procene su da će nas to koštati oko 300 miliona evra i mislim da su te pare mogle pametnije da se ulože, na primer u oporavak firmi koje bi ubuduće Srbiji omogućile veći izvoz.


 

Vlada, sindikati i poslodavci

“Normalno je da država ima dijalog sa sindikatima, normalno je da bude i dijaloga između poslodavaca i sindikata, ali glavni socijalni teret mora da podnese država. Ne razumem neke komentare da firme treba dobro da paze da li će da otpuštaju radnike ili ne. Naravno da niko neće da otpusti onoga koga ne mora. Mislim da je vrednije da firma preživi, nego da zadrži radnike i da propadne. Firme bi trebalo da se ponašaju tržišno, a interes države je da ima zdrave firme koje će da prebrode krizu, da pomogne da što više firmi opstane, kako bi sutra mogle uspešno da privređuju i doprinose ovoj zemlji.”


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST