G20, mere za prevazilaženje krize >

Finansijski stimulans i kontrola

Na kraju skupa G20 svi su izražavali veliko zadovoljstvo i jedinstvo. Tačno je da su dogovorene mere daleko konkretnije nego što je to uobičajeno kada veliki broj država treba da postigne konsenzus oko gorućih pitanja. Ali, na koji način će se izboriti sa krizom, o tome će ipak odlučivati svaka nacionalna vlada za sebe

Prošla nedelja bila je pravi horor za antiglobaliste, antikapitaliste, antinatovce, antiamerikance, antiislamiste i sve one koji ne mogu mirno da spavaju, dok im svetski centri moći rade o glavi. Drugi su se pak odlično zabavljali dok su u žutoj štampi čitali kako je Mišel Obama zasenila evropsku prvu damu političke estrade Karlu Bruni, šta su gospođe i kojom prilikom nosile, kako je Mišel krajnje neprotokolarno zagrlila Elizabetu II, te se protokol Bakingemske palate snašao i dao izjavu o grljenju kao dokazu simpatija između njenog kraljevskog veličanstva i Mišel, oslovljavajući je imenom, a ne titulom, ili šta je Džejmi Oliver kuvao najmoćnijim ljudima sveta i tako doprineo njegovom spasavanju. Sve je počelo na skupu G20 prvog aprila u Londonu, nastavljeno na skupu članica NATO-a povodom šezdesetogodišnjice postojanja alijanse u Strazburu, produženo na sastanku na vrhu Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u Pragu, da bi se u ponedeljak završilo posetom Baraka Obame Ankari. I svaki od ovih skupova bio je propraćen jalovim lokalnim protestima protivnika onih koji su im boravili kod kuće i onoga za šta se zalažu.

IMPERATIV USPEHA: Šefovi vlada dvadeset industrijski najrazvijenijih zemalja sveta G20 u Londonu su se sastali sa politički i medijski nametnutom obavezom da postave smernice za prevazilaženje finansijske krize koja se pretvorila u globalnu recesiju. Bili su pod pritiskom da se saglase oko koliko-toliko konkretnih rešenja i mera – uobičajeno fraziranje i spisak lepih želja doveli bi do novog pada akcija na svetskim berzama i povećali osećanje strepnje i straha svetskog stanovništva, što bi pak moglo da preraste u sveopštu političku krizu. Skup je održan pod imperativom da povrati poverenje građana u političare, ulije ljudima nadu da će sve biti bolje i preventivno utiče na smirivanje socijalnih tenzija. Barem što se poslovnog sveta tiče u tome su uspeli, berze su reagovale pozitivno.

HILJADE MILIJARDI: Britanski premijer obećao je pred početak skupa globalni new deal. A na kraju je zaključio da se čitav svet ujedinio kako bi zajedničkim snagama pobedio recesiju. Na završnoj konferenciji za štampu rekao je da su se po prvi put članice G20 i "zemlje na rubu", tj, privredno manje razvijene države, složile kako zajednički da upravljaju globalizacijom. A kako bi reči na pučanstvo ostavile jači utisak spomenuo je ogromnu sumu novca – do kraja godine u tržišta širom sveta biće upumpano pet hiljada milijardi dolara, a G20 će preko toga da se učipi sa još hiljadu milijardi dolara, od kojih će jedan deo preko Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke stići i do manje razvijenih zemalja.

Sredstva MMF-a za ugrožene zemlje su sa sadašnjih 250 tri puta povećana na 750 milijardi dolara. Oko 105 milijardi dolara izdvojiće EU, a Japan i SAD po 100 milijardi, što doduše tek treba da potvrdi američki Kongres. Oko 250 milijardi dolara predviđeno je za jemstvo kako bi se pokrenula svetska trgovina koja je u kolapsu, a 100 milijardi kao pomoć siromašnim državama, koje je kriza najviše pogodila.

Upravo ovakvoj stimulativnoj poruci izraženoj u basnoslovnim ciframa nadali su se domaćin Gordon Braun i predsednik SAD Barak Obama. "Ovo je prekretnica krize", izjavio je Obama. Postignut je dogovor o "do sada neviđenim merama" kako bi privreda ponovo počela da raste i kako se ovakva kriza više nikada ne bi ponovila. Sada je u rukama pojedinih vlada da programe konjunkture sprovedu u delo, rekao je Obama.

KONTROLNE MERE: Šefovi država i vlada G20 složili su se oko nekolicine tačaka koje bi trebalo da predstavljaju osnovu za prevazilaženje finansijske i ekonomske krize i spreče nekontrolisano kockanje banaka na svetskim berzama. Hedž fondovi tako ubuduće treba da se regulišu na globalnom nivou. Ukida se kraj bankovnoj tajni. Za bankare treba da važe nova pravila za isplatu bonusa po principu "nema nagrade kada nema uspeha". Industrijski manje razvijene zemlje, takozvane zemlje na rubu, treba da dobiju pravo glasa pri prevazilaženju svetske ekonomske krize. G20 će osnovati novo kontrolno telo, koje treba da omogući lakšu identifikaciju svekolikih rizika na finansijskim tržištima, sve to u saradnji sa MMF-om, kako bi svetska privreda mogla da bude pravovremeno alarmirana, objasnio je Gordon Braun. Preduzete su mere protiv "rajeva za poreze", tj utaju poreza, pa zemljama koje ne sarađuju sa vlastima drugih država oko poreznih pitanja preti uvođenje sankcija. Crna lista takvih zemalja uskoro bi mogla da bude objavljena, čemu se pre svega usprotivila Kina.

OPŠTE ZADOVOLJSTVO: Kancelarka Nemačke Angela Merkel je sastanak na vrhu G20 proglasila velikim uspehom, "veoma, veoma dobrim, skoro istorijskim kompromisom", piše nemački Spiegel. Završni dokument Merkelova je nazvala "dokumentom delovanja" i pre svega hvalila "jasnu arhitekturu finansijskih tržišta". I predsednik Francuske Nikola Sarkozi na kraju je bio zadovoljan, nije demonstrativno napustio skup, kao što je teatralno najavljivao, ukoliko se ne bude došlo do konkretnih rezultata.

Tako su na kraju svi izražavali veliko zadovoljstvo i jedinstvo. Tačno je da su dogovorene mere daleko konkretnije nego što je to uobičajeno kada veliki broj država treba oko gorućih pitanja da postigne konsenzus. Dugoročno, pre svega što se reorganizacije MMF-a i nove uloge finansijskih kontrolnih tela tiče. Ali, na koji način će se izboriti sa krizom, o tome, kao i svim drugim bitnim pitanjima, ipak će odlučivati svaka nacionalna vlada za sebe u skladu sa svojim sredstvima i mogućnostima. Spiegel je izjavu Merkelove da je na skupu prevladavao "drugarski duh" ismejao kao "satiričnu", s obzirom na to da su se na sastanku G20 jasno razlikovale dve poruke: Britanci i Amerikanci su insistirali na merama za pokretanje i stimulisanje svetske privrede, dok su Nemci i Francuzi zahtevali njeno regulisanje. Našli su se negde na pola puta, pa je Merkelova progutala onih hiljadu milijardi dolara, čiji dobar deo Nemačka mora da uplati na račun MMF-a.

Na svom premijernom nastupu na skupu ovakvog tipa, Barak Obama se pokazao upravo onakvim kakvog ga je Evropa zavolela još tokom izborne kampanje. Bio je uzdržan i nenametljiv, kao da je hteo da se upozna sa drugim globalnim igračima. Za razliku od svog prethodnika Džordža Buša juniora, pokazao je da je spreman na saradnju sa evropskim partnerima, da je timski igrač. Popustio je po pitanju hedž fondova, "mada je Amerika drugog mišljenja", povinovao se i odbijanju još većih finansijskih injekcija za pokretanje konjunkture, mada je Amerika to tražila.

OBAMINA TURNEJA: Svoju turneju Obama je nastavio u Pragu. Opšta ocena medija sastanka na vrhu između EU i SAD je da je posle dugogodišnjih hladnih odnosa, zbog bahatog ponašanja svetskog policajca, došlo do obnove prijateljstva i međusobnog razumevanja. Obama hoće da sarađuje na zaštiti životne sredine, hoće Ujedinjenim nacijama da povrati vodeću ulogu u svetu, koju je Buš doveo do besmisla, i izneo je svoju viziju sveta bez atomskog oružja – ma kako ona populistička bila, tj. najavio obnovu pregovora o smanjenju atomskog oružja sa Rusijom i zabrani atomskih proba. Iako je Obama za postavljanje raketnog štita u Češkoj, dok traje kriza sa Iranom, Česi, koji su ogromnom većinom protiv toga, podlegli su sasvim njegovom šarmu. Jedina sporna tačka bila je Turska, za koju se Obama odlučno zalaže da što pre postane punopravna članica EU.

To isto je ponovio i u parlamentu u Ankari, u koju je odleteo posle Praga, što je naravno izazvalo opšte oduševljenje. Obama je sebi, kao "veliki prijatelj i Turske i Evrope", uzeo za pravo da se zalaže za njihovo spajanje, što bi bio "pozitivan signal za čitav islamski svet". Ni ovde nije izbegavao sporne teme, kao što je genocid nad Jermenima 1915, ili kurdsko pitanje, pa je uz određenu dozu komplimenata na račun zemlje domaćina, baš kao u Češkoj, dobio aplauz na otvorenoj sceni. Baš kao što neki skup G20 ocenjuju kao prekretnicu u borbi protiv svetske krize, drugi Obamin evropski nastup uzimaju kao dokaz da je nova struktura svetskog poretka moguća.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---