MERIDIJANI
Vašington >
Barometar svetske krize
Dok se svetska ekonomska kriza produbljuje i opada poverenje u finansijski sistem, Međunarodni monetarni fond procenjuje da se banke i druge finansijske institucije suočavaju sa gubicima od 4,1 hiljadu milijardi dolara. U izveštaju o svetskoj finansijskoj stabilnosti, koji se odnosi na period 2007–2010, procenjeno je da će šteta koju će pretrpeti finansijske institucije zbog pada vrednosti imovine u SAD iznositi 2,7 hiljada milijardi dolara. Prošlog oktobra u izveštaju ove institucije procenjena šteta iznosila je 1,4 hiljade milijardi dolara, dok se u januaru ove godine govorilo o šteti od 2,2 hiljade milijardi dolara.
U najnovijem izveštaju piše da je "izvesno da će kriza biti duboka i dugotrajna", uz dopunu da je svetska finansijska stabilnost dodatno poremećena od oktobarskog izveštaja, naročito na evropskim tržištima u razvoju gde se banke suočavaju sa otpisivanjem dugova.
MMF procenjuje da su nadležne institucije "bile proaktivne u odgovoru na krizu", što se ne bi moglo reći za političke reakcije koje su bile "u izazovu". Zvaničnici međunarodnog fonda izražavaju blagu sumnju po pitanju tržišnog optimizma, dodajući da postoje "izvesna poboljšanju u kratkoročnim uslovima likvidnosti i otvaranje nekih tržišta fondova i drugih mera".
Izveštaj MMF-a predstavlja barometar krize u kojem fondovi igraju ključnu ulogu. Lideri Grupe 20 složili su se u Londonu da obezbede više od hiljadu milijardi dolara za fondove, što su zemlje poput Mađarske, Srbije, Rumunije, Islanda, Ukrajine, Belorusije i Litvanije oberučke prihvatile. Kolumbija je druga latinoamerička država koja traži pomoć od 10,4 milijarde dolara, pored Meksika kome je odobrena kreditna linija od 47 milijardi dolara.
MMF procenjuje da će gubici na bazi kredita u Evropi iznositi 1,12 hiljada milijardi dolara, dok je šteta u Japanu procenjena na 149 milijardi dolara. Sve do ovog izveštaja, MMF nije pokušavao da izračuna potencijalne gubitke izvan SAD. Očekuje se da će banke prihvatiti oko dve trećine dugova, procenjuje fond, preko drugih institucija poput penzionih fondova i kompanija za osiguranje, koje takođe trpe ogromne gubitke. Banke su već podigle oko 900 milijardi dolara u svežem kapitalu, ali to nije dovoljno u odnosu na 2,8 hiljada milijardi dolara procenjenih gubitaka.
Izveštaj takođe ilustruje neujednačenost u odgovoru na krizu. Na primer, MMF navodi da su američke banke prijavile 510 milijardi dolara dugova za 2008. godinu i čeka ih dodatnih 550 milijardi dolara u 2009. i 2010. godini. U evrozoni, banke su prijavile samo 154 milijarde dolara za prošlu godinu, a za 2009. i 2010. godinu suočavaju se sa 750 milijardi dolara. Britanske banke su u nešto boljem stanju budući da su prijavile 110 milijardi dolara, a suočavaju se sa dodatnih 200 milijardi dolara duga.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
IZ ISTOG BROJA
-
Vašington >
Koliko vredi likvidacija Krajslera
The Wall Street Journal -
Berlin >
Životna kultura i uživanje u luksuzu
Die Welt -
Trinidad i Tobago, sveamerički samit >
Šarmom protiv levičara
Duška Anastasijević -
Ženeva, UN protiv rasizma >
Ko je kome rasista
Andrej Ivanji -
Portret savremenika – Kim Džong Il >
Sin komunističke budućnosti
Marija Vidić