Srbija protiv raka >

Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekst

Suočavanje s bolešću

"Muški rakovi" su, bar medijski, nepravedno zapostavljeni

Osamdesetpetogodišnji penzioner iz Minhena Mihael F. osim brojnih potomaka ima i impresivnu anamnezu. U njoj, između ostalog, stoje i tri maligna tumora – grla, prostate i kože. Prvi mu je dijagnostikovan kada je imao 65 godina, drugi sa 70, a treći je otkriven kada je Mihael napunio 78 godina. Sva tri su – izlečena. Mihael F. nije izmišljena ličnost, nije usamljen primer i nije čudo medicine. On je živi dokaz da je rak izlečiv – kada se otkrije na vreme. Pomoglo mu je to što očigledno brine o svom zdravlju, što ide redovno na lekarske preglede, ima dobru penziju koja mu je omogućila kvalitetno lečenje i živi u zemlji u kojoj postoji dobar zdravstveni sistem.

U Srbiji se svake godine desetine hiljada ljudi suočavaju s borbom protiv raka. Sudeći po statističkim podacima, Srbija je među zemljama sa srednjim rizikom umiranja od malignih bolesti. Glavna prepreka efikasnijem lečenju je, pored nedovoljnih resursa i nedovoljno lekara obrazovanih za dijagnostikovanje i lečenje raka – nizak nivo svesti građana o brizi za svoje zdravlje.

EFIKASNOST: Ministarstvo zdravlja je pokrenulo Nacionalni program "Srbija protiv raka", program koji podrazumeva i dodatnu edukaciju lekara, ali i tri skrining programa kojima bi bilo omogućeno pravovremeno otkrivanje raka dojke, grlića materice i debelog creva. Zašto su odabrana baš ta tri skrining programa a ne, recimo, rano otkrivanje karcinoma pluća od kog se u Srbiji najviše umire? Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu i predsednik Republičke komisije za unapređivanje radiologije dr Nenad Borojević objašnjava za "Vreme" da je najznačajniji faktor prognoze određivanje stadijuma bolesti u kome ona može da se leči, jer je rano otkrivena bolest u visokom stepenu izlečiva. U tom smislu, sudeći po višedecenijskom iskustvu nekoliko evropskih zemalja, skrining programi za dojku, grlić materice i debelo crevo su dali dobre rezultate.

VAŽNO JE NA VREME DOĆI NA PREGLED: Dr Nenad Borojević

"Da bi program skrininga bio adekvatan, on mora biti sveobuhvatan, efikasan i jeftin", kaže dr Borojević. "Ako nije sveobuhvatan, ako je skup i ako nije efikasan, gubi smisao. Ne postoji efikasan način za skrining raka pluća, niti za skrining tumora mozga, zato što odnos između cene i uspeha ne ide u korist programa. To su ili preterano skupe ili slabo efikasne procedure, tako da bi se tim programom napravila veća šteta od koristi."

SUNCE I CIGARETE: Najveći bilans žrtava u Srbiji – nevezano za pol – beleži karcinom pluća. "To je jedan od najpodmuklijih malignih tumora, zato što veoma dugo može da postoji i da od sebe praktično ne daje nikakve znake i nikakve bitne smetnje", objašnjava dr Borojević. Njegovo otkrivanje je često povezano sa pojavom simptoma odmakle bolesti – kašalj, iskašljavanje sukrvice i gušenje. Kasno otkrivanje je i osnovni razlog što je uspeh lečenja kod karcinoma pluća mali, a samim tim i smrtnost velika. Postoji više vrsta karcinoma pluća, a od veličine i položaja tumora zavisi da li je pacijent podoban da se lečenje počne hirurškim putem, ili operaciji prethode terapija zračenja i hemioterapija.

Rak pluća ne nastaje na osnovu genetske predispozicije, kao što je to slučaj sa karcinomom dojke ili štitaste žlezde. Presudnu ulogu u njegovom nastanku imaju spoljašnji uticaji, a glavni je – dim cigarete.

Baš kao što dugotrajno izlaganje plućnog tkiva duvanskom dimu dovodi do raka pluća, izlaganje ultravioletnim zracima može da dovede do raka kože.

Krilaticu "ko se sunca krije, bolje da ga nije" zamenila su upozorenja o lošem uticaju preteranog izlaganja suncu i preporuke o adekvatnoj zaštiti. Međutim, dok neke svetske dive poput Madone, Nikol Kidman ili Gvinet Paltrou forsiraju aristokratsko beli ten, u Srbiji je sve više preplanulih i poznatih i anonimnih dama (u poslednje vreme i muškaraca, pa i političara) koje boju održavaju tokom cele godine, a biznis sa salonima lepote koji se ne otvaraju bez solarijuma prosto cveta. Ideja da je solarijum zdravija zamena za sunce ima smisla ukoliko se ne preteruje, upozoravaju stručnjaci i podsećaju da nisu svi jednako osetljivi na dejstvo ovih zraka. Ugroženije su osobe sa belim tenom i puno mladeža po koži.

Postoje dve velike grupe malignih tumora kože: karcinomi kože u užem smislu i karcinomi koji vode poreklo od pigmentnih ćelija koje se nalaze u koži. Ti drugi maligni tumori se zovu maligni melanomi. Iako su srodni po mestu nastanka, to su dve potpuno različite grupe malignih tumora. Karcinom kože se najčešće manifestuje kao rana, ranica ili bubuljica, obično manjih dimenzija i specifična je po tome što vlaži i ne zarasta. Maligni melanom liči na mladež koji se na neki način izmenio – ili je porastao ili postao tamniji, ili se pojavila neka svetlina ili neko zatamnjenje ili je počeo da iritira i pecka, ili se nalazi na nekom mestu koje je podložno iritaciji. To su sve razlozi zbog kojih mora biti uklonjen. Maligni melanom se najčešće javlja u periodu od 40. do 60. godine starosti, a žene češće obolevaju od muškaraca.

Karcinom kože, po pravilu, veoma dugo ostaje lokalizovan. Dešava se, ali retko, da se raširi daleko od centra; čovek baš mora da zapusti brigu o svom zdravlju da bi se ovaj karcinom raširio. Za razliku od melanoma koji je jedan od najmalignijih tumora, karcinom kože u užem smislu reči relativno retko daje udaljene metastaze. Osnovno merilo koliko je neki melanom opasan jeste njegova debljina u milimetrima – što je deblji, to je agresivniji i veća je verovatnoća da će dati udaljene metastaze. Iako je najdostupniji očiglednom dijagnostikovanju, rak kože i melanom imaju osobinu svih ostalih malignih tumora. U početku ne daje nikakve alarmantne signale. Ne boli, ne peče, čak i ne svrbi.

Ove godine u panevropsku preventivnu kampanju Euromelanom, koja daje šansu stanovništvu da jednog dana u toku godine obavi besplatne dermatološke skrining preglede mladeža i da se informiše o faktorima rizika i simptomima melanoma u početnom stadijumu, uključilo se 108 dermatologa iz četrnaest gradova Srbije, a preglede će obaviti 11. maja.

MUŠKI RAKOVI: Stiče se utisak da su "muški rakovi" (bar medijski) nepravedno zapostavljeni. Brojne poznate ličnosti su se odavno uključile u akcije za borbu protiv karcinoma dojke i grlića materice. Neke otvoreno govore o svom iskustvu, a neke pozivaju na pravovremene preglede. Međutim, u Srbiji još uvek ne postoji kampanja u kojoj neki poznati glumac, sportista, muzičar ili političar otvoreno govori o raku prostate ili testisa i time pomaže muškarcima da se odluče da odu na vreme na pregled i pomognu sebi. Rak testisa je nenasledna bolest i, sudeći po statistikama, i u svetu i u Srbiji je malo zastupljen. Najvažniji simptomi su: bezbolno čvorasto otvrdnuće jednog testisa, difuzno zadebljanje čitavog testisa, bol slabog ili srednjeg intenziteta unutar skrotuma ili donjeg dela trbuha.

Za lečenje ove vrste tumora ne koriste se lekovi, već se bolesni testis uklanja kako bi se izbegao recidiv bolesti. Ako je maligni tumor dijagnostikovan, uklanjaju se i limfne žlezde, jer postoji verovatnoća da je bolest i njih napala. Zavisno od vrste tumora sprovodi se hemioterapija ili zračenje da bi se zaustavilo napredovanje bolesti. Utešno je znati da se uklanjanjem jednog testisa ne izaziva neplodnost i da se u intimnom životu ništa ne menja osim ukoliko su zbog tumora uklonjene limfne žlezde, zbog čega može izostati ejakulacija.

Karcinom prostate je problem koji se tiče starije muške populacije, ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama. Jedan od načina na koje čovek može sebi da pomogne u praćenju toga da li se nešto događa sa njegovom prostatom jeste utvrđivanje tumor markera u krvi PSA testom (testom za rano otkrivanje raka prostate). Ukoliko je taj marker u normalnim granicama za čoveka starijeg od 55 godina i ako on ne oseća nikakve smetnje, verovatno i nema karcinom prostate. "Ali ako ima probleme u smislu otežanog mokrenja, nedovoljnog pražnjenja pri mokrenju, ako oseća tup bol u predelu male karlice, ako mu se uradi PSA, postoji velika verovatnoća da ima karcinom prostate", kaže dr Borojević. Karcinom prostate se leči na različite načine, u zavisnosti od stadijuma bolesti. Ukoliko je moguća hirurgija, ona to i rešava. U nekim odmaklijim stadijumima bolesti, hirurgija i zračna terapija imaju iste efekte, a savremeni aparati za sprovođenje zračne terapije omogućavaju da se ona sprovede izuzetno precizno, maltene kao da je tumor uklonjen hirurškim putem.

U celoj priči svetli primer je rak želuca kod koga se beleži smanjivanje smrtnosti za čak 20 odsto i to zato što se u gastroenterologiji u poslednjih deset godina uspešno leči infekcija izazvana bakterijom Helicobacter pylori.

Generalno gledano, broj obolelih od raka raste svuda u svetu, pa i u Srbiji. Prema rečima dr Borojevića, broj obolelih od raka u Srbiji odgovara očekivanjima stručnjaka i prati socijalno-ekonomsku situaciju (i navike i stanje okoline) u kojoj se zemlja nalazi. Ipak, samo mali broj karcinoma je uzrokovan genetskim predispozicijama, pa čak i tada za njih ima rešenja. "Postoje stvari koje čovek može da uradi za sebe – nemojte da pušite, pijte umereno, hranite se zdravo, bavite se fizičkom aktivnošću i redovno kontrolišite svoje zdravlje", savetuje dr Borojević. "Nema smisla da vam poručujem da se ne nervirate."

Koliko se tokom svojih 85 godina nervirao Mihael F., nije poznato. Činjenica je, međutim, da je čovek redovno išao kod lekara.

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

POVEZANI ČLANCI

• Zdravlje – Nacionalna kampanja borbe protiv raka  >

  Bože, zašto ja

  Jasmina Lazić

• Rak, preživeti dijagnozu  >

  Dug put i daleko bilo

  Jasmina Lazić

• Rak i vera  >

  Bog je tu negde

  Jasmina Lazić