Intervju – Dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede >

Kriterijumi uvoza, a ne carine, štite proizvođača

"Nisu naši poljoprivrednici glupi, umeju oni da proizvedu robu koja je po ceni i kvalitetu konkurentna onoj iz inostranstva, ali ne umeju da proizvedu tovljenika koji po ceni može da konkuriše svinjskim glavama zamrznutim pre deset ili dvadeset godina. Šta mi tu možemo da uradimo? Možemo da učinimo sve da takav uvoz onemogućimo"

Na upravo okončanom redovnom zasedanju Narodne skupštine Srbije postignut je istorijski rekord: usvojeno je čak 15 zakona kojima se regulišu proizvodnja i promet poljoprivrednih proizvoda. "Od 2000. godine do danas svega pet zakona iz oblasti poljoprivrede je prošlo skupštinsku proceduru. Ako se uzme u obzir da se od ukupne zakonske regulative koju je neophodno uskladiti sa evropskim zakonodavstvom čak 40 odsto, ili oko 8000 propisa, odnosi na poljoprivredu, očigledno je da nam dinamika nije bila najsjajnija. Naprotiv, katastrofalna je: u poslednje tri godine nijedan zakon koji se na poljoprivredu odnosi nije ponuđen na usvajanje", kaže dr Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. "Zato smo ovih deset meseci bili vredni i pripremili 22 predloga zakona od kojih je 15 razmatrano i usvojeno na ovom zasedanju."

"VREME" Koji god da se zakon usvaja, obavezno je "u pravcu evropskih integracija". Evropa za Evropu, ali kakav boljitak usvajanjem ovih zakona mogu da očekuju građani Srbije?

DR SAŠA DRAGIN: Ovi zakoni donose dobrobit srpskoj poljoprivredi. Zemljoradnike najviše interesuje Izmena i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim su lokalni poljoprivrednici dobili prednost u zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta. Suština ovog zakona je da poljoprivrednici mogu da prošire proizvodnju u svom ataru, a ne da "neko sa strane", neki tamo tajkuni, dođu i "nabiju" cenu zakupa, a da "veselje" bude kompletnije, zakup na kraju i ne plate već se dugovi uteruju sudskim putem. Od sada će zakup morati unapred da se plati, pa će "nabijači" cena dvaput razmisliti pre nego što licitiraju.

A gde su u tome potrošači?

Ovaj set zakona donosi benefit kako poljoprivrednicima tako i potrošačima. Tako, recimo, Zakon o bezbednosti hrane predviđa kontrolu proizvodnje, prerade i prometa, definiše svaki segment puta poljoprivrednog proizvoda od njive i štale do trpeze. Zatim, Zakonom o genetski modifikovanim organizmima se definitivno zabranjuje proizvodnja i stavljanje u promet takvih proizvoda: ne može da se proizvede, ali ne može ni da se uveze. I Zakon o sredstvima za zaštitu bilja je takođe veoma značajan, ne toliko za poljoprivrednike koliko za potrošače: jako je bitno koja se zaštitna sredstva koriste, kada se koriste, kako se ta sredstva stavljaju u promet i kako se sprovodi kontrola.

Zakon o javnim skladištima se "kiseli" već nekoliko godina. Najzad je došao na dnevni red. Zašto se toliko kiselio i šta će od sada biti bolje i za koga?

Zakon o javnim skladištima će doneti revoluciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda: poljoprivrednici više neće morati da prodaju pšenicu "na zeleno", odnosno da u žetvi pristanu na cenu koja im se nudi, već će moći letinu da uskladište, da na osnovu potvrde o skladištenju apliciraju za kredit za zasnivanje nove proizvodnje kod Komercijalne banke, a da svoj proizvod prodaju onda kad procene da je to za njih najbolje. U tome je i odgovor zašto se toliko, kako kažete, "kiselio".

Pre više od veka Radoje Domanović je hvalio Stradiju i njene najnaprednije, najliberalnije i uopšte uzev "naj" zakone, koji su imali samo jednu manu – nisu se primenjivali. Eto, imamo evropske zakone, baš su "naj", ali šta garantuje da će biti i primenjeni?

Paralelno sa izradom zakonskih predloga, radili smo na formiranju institucija kao što je, recimo, Uprava za agrarna plaćanja, kao što su nacionalne referentne laboratorije, kao što je sistem javnih skladišta... Uradili smo sve što je potrebno pre nego što su zakoni usvojeni i nadam se da će bar jedan deo ovogodišnje žetve biti "provučen" kroz javna skladišta. Neke banke su iskazale zainteresovanost da podrže ovaj projekat, da skladišnice prihvate kao zalog za kredit.

Kad smo kod toga, po uredbi, sve klanice u Srbiji morale su da do 1. januara ove godine u svoj tehnološki proces "utkaju" HCCP standard. Međutim, to su učinile samo neke, a mnoge još nisu.

Do sada je 74 klanica uvelo ovaj standard, a 326 objekata je u procesu uvođenja, 69 objekata u kojima se meso prerađuje ispunili su kriterijume, a 168 objekata je pri kraju tog procesa. Ko je ušao u proceduru, "gledamo mu kroz prste", ali sve one koji nisu ni započeli sa time, bez mnogo priče zatvaramo. Za sada je 17 klanica zatvoreno.

Neki poslanici su zakon o rakiji doživeli kao udar na tradiciju: kao, srpski domaćin više neće moći da peče svoju rakiju.

Valjda je svima jasno da niko nije zabranio poljoprivrednicima da peku rakiju, niti da je stavljaju u promet. Svako će moći da peče rakiju, ali samo za sebe, a za stavljanje u promet moraće da se ispune određeni uslovi: proizvođač mora da bude registrovan, tehnološki postupak mora da verifikuje tehnolog, u prostoriji gde se rakija proizvodi ne sme da se nalazi šećer i/ili etanol... Sve je to da bi se izbegla "zozovača". Ista priča je i sa vinom.

Kažu i da je druga tradicija stavljena izvan zakona – posek.

Zakon o dobrobiti životinja legitimiše nivo svesti jednog društva. Ovim zakonom se definiše humani postupak prema životinjama, u suštini, izbegavanje nepotrebnog bola i patnje u procesu klanja. Ubuduće, životinje će moći da kolje samo onaj ko je za taj posao obučen. Mesar, dakle.

Ima onih koji tvrde da je primena Privremenog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom "grobar" srpske poljoprivrede. Šta na to kažete?

Približavanje Evropskoj uniji podrazumeva obezbeđivanje slobodnog protoka robe, što će reći, postepeno ukidanje carina. Primenom Privremenog trgovinskog sporazuma neke carine su umanjene, neke ukinute. Međutim, carina nije jedini način da se domaća poljoprivreda zaštiti od konkurencije, one dampinške. Na raspolaganju je, naime, široka paleta vancarinskih mera. Tako, povećali smo broj kriterijuma za uvoz prehrambenih proizvoda, pre svega u cilju zaštite zdravlja potrošača. Mi ne štitimo našu poljoprivredu tako što "udaramo" velike carine, već ne dozvoljavamo da se uvozi roba po damping cenama i sumnjivog kvaliteta. Nisu naši poljoprivrednici glupi, umeju oni da proizvedu robu koja je po ceni i kvalitetu konkurentna onoj iz inostranstva, ali ne umeju da proizvedu tovljenika koji po ceni može da konkuriše svinjskim glavama zamrznutim pre deset ili dvadeset godina. Šta mi tu možemo da uradimo? Možemo da učinimo sve da takav uvoz onemogućimo.

Poljoprivreda je jedina privredna grana Srbije koja u uvozno-izvoznom bilansu beleži suficit. I to vrlo ozbiljan suficit – 600 miliona evra. S druge strane, hrana je u Srbiji skuplja nego u zemljama u koje se hrana proizvedena ovde izvozi. Zašto?

To pitanje je kompleksno i nije samo za ministra poljoprivrede. Najbolji primer "zidanja" cena je mleko: seljaku mlekara plati 20 dinara po litru, onda mlekara iz tog mleka "izvuče" mlečnu mast, proteine i tako to, potom ga upakuje u onaj "brik" koji košta jedan dinar... Tako upakovano mleko prema supermarketu ima cenu reda 55 do 60 dinara. Dakle, onaj koji ga je upakovao, a prethodno ga i "obrao", više je zaradio nego onaj koji ga je proizveo. Toliko "zaradi" i onaj koji ga je samo na policu stavio – trgovac, a sve plaća potrošač.

To svi znamo. Pitanje je šta da se radi da tako ne bude?

Tražio sam od ministra trgovine, odnosno Ministarstvo poljoprivrede je uputilo zvaničan dopis Ministarstvu trgovine sa predlogom/zahtevom da se trgovačka marža na osnovne prehrambene namirnice ograniči na pet odsto.

I kakav je odgovor?

Još nije stigao.

Ima bezmalo dve godine kako je Komisija za zaštitu konkurencije ustanovila da investicioni fond Salford ima monopol u otkupu mleka. Salford je uložio žalbu Vrhovnom sudu, ta žalba je doskora skupljala prašinu u nekoj fioci. Šta je, na kraju, s tim?

Vrhovni sud je presudio da monopola nema. Ukoliko mislite da tu nešto nije u redu, pitajte Vrhovni sud čime su se sudije rukovodile pri donošenju takve presude. Ja odgovor zaista ne znam.

Zbog suše se najavljuje opšte poskupljenje hrane, počev od hleba pa nadalje. Međutim, prošla godina je bila berićetna, a hrana je poskupela. Poskupela je i prethodne koja jeste bila sušna, ali i one prethodne... I tako svake godine. U čemu je "gvint": kako god bilo, hrana je skuplja?

Pšenica će biti skuplja, jer cena poljoprivrednih proizvoda se formira na svetskom tržištu, a stvari stoje ovako: u Severnoj Americi cele zime su bile poplave i rod pšenice je upropašćen, u Kini i Južnoj Americi sve vreme je suša, tako da je rod i tamo upropašćen, Francuskom je protutnjao grad... Ergo, pšenica će ove godine biti skuplja nego prošle. Kod nas, srećom, nije suša: u aprilu je bilo manje kiše nego što je uobičajeno, ali sada je ima više. Žetva će biti dobra, ne baš rekordna, ali sasvim pristojna.

Kad stvari stoje kao što ste rekli, da li će Vlada, možda, kao pre dve godine, doneti uredbu o zabrani izvoza ratarskih kultura?

Dok sam na mestu na kojem jesam, znači, dok sam ministar poljoprivrede, neću dozvoliti da se poljoprivrednom proizvođaču ograničava pravo da svoj proizvod proda onome kome on hoće, neću dozvoliti da se izvoz poljoprivrednih proizvoda zabranjuje, e da bi te proizvode neko ovde otkupio po nižim cenama od svetskih, pa da po ukidanju zabrane izvozom ostvari ekstra zaradu. To ne može.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---