Reagovanja >
Ima li razlike između Verana i Voje
Povodom intervjua s Veranom Matićem "Komercijalna subverzija"; VREME 959
Poštovani Veranu Matiću, poznajemo se površno, mada dugo i to, s obzirom na interesantne i intenzivne periode novije srpske istorije kroz koje je to poznanstvo prošlo, meni izgleda kao vrlo dugo. Imali smo zajedničke prijatelje, od kojih neki nažalost nisu više tu, a i neprijatelje, od kojih su neki još tu. Bila mi je čast da mi kao klincu, wannabe novinaru tek stiglom iz vojske, mentoriše upravo jedan od tih nestalih prijatelja, sasvim sigurno najbolji (zbog čega njegovo ime nosi i jedna nagrada) i pomaže mi da naučim da sagledam političke prilike onakvim kakve su zaista bile, a ne kakvim su se činile.
Posle nedugog novinarskog staža, prvi put sam se u nekakvom "biznisu" okušao upravo u marketingu B92, gde se i pokazalo da imam bar malo štofa za isti pošto sam od tog posla već posle par meseci, u ona srećna Antina vremena, platio sebi put u London (misleći da osvajam svet!).
Kasnije sam otišao drugim putem, ali mi je uvek jedini radio bila upravo Devedesetdvojka. Cela moja porodica, prijatelji, a i kolege su godinama (i onim "koje su pojeli skakavci", a i onim posle njih) gledali u B92 zaista kao u svetionik. Javljali smo jedni drugima šapatom, naivno misleći da ćemo zavarati "slušače", na kojoj se frekvenciji čujete kada je signal dolazio čak i sa one strane Drine, podržavali na sve moguće načine, u nekim prilikama, ma kako to danas smešno izgledalo, čak i sendvičima. Muzički ukus u tim godinama formirao sam upravo pod apsolutnim uticajem muzičke redakcije B92. Bez obzira na to što se ponekad nisam slagao sa temama, ili bolje rečeno načinom na koji su tretirane od strane tvojih kolega i činjenicu da su te mnogi tvoji "saborci" napustili, a neki se čak i sukobljavali sa tobom, uvek sam smatrao da je ono što radiš dobro. Dobro, ne samo za tebe i kuću koju vodiš, već za sve nas. Dobro za zemlju u kojoj živimo, a i region, ovakav kakav je, pun sukoba, bolnih iskustava, frustracija i što je najgore, velikog neznanja. Pre dve godine sam promenio to mišljenje, a ovih dana sam shvatio da tvoj rad počinje da predstavlja veliku opasnost za Srbiju, pa možda i za region…
O toj opasnosti bih verovatno i dalje samo polemisao sa onim istim prijateljima, porodicom i kolegama kojima je B92 u prošlosti bio više od sredstva informisanja, da nije bilo tvog intervjua u pretprošlom broju "Vremena". Isprovociran onim što sam pročitao i intimnim osećanjem izgubljenog ideala da je moguće biti poslovno-uspešan, a ne biti od okruženja ukalupljen u svegutajući mainstream baš u svakom aspektu života, odlučio sam da ti napišem ovo pismo.
U intervjuu si branio tezu perpetualne subverzivnosti B92, dokazujući da "Veliki brat" nije sredstvo zatupljivanja prosečnog žvakača, spavača i…, već valjda neki sociološki eksperiment zbog čega bi trebalo provesti nedelje ispred TV ekrana u intelektualno-čulnoj obamrlosti. Drugi dokaz tvoje teze leži u činjenici da se na tvojoj televiziji (naglašavam tvojoj s obzirom na količinu zloupotrebe te prema javnosti odgovorne pozicije koju zauzimaš) emituje "Insajder".
Vrhunac te subverzije bi verovatno trebalo da bude činjenica da poslanici SRS-a u Skupštini Srbije skoro redovno citiraju upravo tu emisiju, koja u svom poslednjem serijalu predstavlja skup nabacanih polučinjenica, poludokumenata, poluintervjua, polukalkulacija i još toliko toga polovičnog, ali zato potpune i čak i za neupućene očigledne zle namere. Jer kako drugo objasniti nego zlom namerom montažu u kojoj se prikazuju slike koje ne odgovaraju periodu o kojem se govori pokrivene dramatičnom muzikom i spikerom koji izgovara tekst o navodnom bogaćenju "pojedinaca" na račun običnih ljudi upravo u periodu koji se u stvari ne prikazuje. Kako objasniti da se nekom polukomičnom animacijom sa vrećama novca, koje valjda treba da asociraju na pljačkaše banaka iz stripova o Divljem zapadu, opisuju finansijske transakcije i pravne strukture uobičajene u celom poslovnom svetu. Kako smo nedavno saznali, i ti sam si pribegao upotrebi off shore kompanija-osnivača svoje medijske kuće kreirajući za sebe najoptimalniji biznis model. Uostalom, još pre nekoliko godina ste mi Saša Mirković i ti na prijemu u jednoj banci govorili kako već svi shvatamo da živimo u nekim drugim vremenima i da "nismo više deca", dok je to već pomalo problem kod nekih od bivših i sadašnjih kolega.
U "Insajderu" se, koristeći besramna sredstva čiste propagande, nastavlja i neguje stil onog trbušastog haškog pritvorenika koji je u vreme kad nam je kreirao sudbinu mahao papirima na konferencijama za štampu vičući "ovde piše da je taj i taj uradio to i to…". Čak i kada bi "okrivljeni" pokušao da kasnije objasni pravi sadržaj papira kojim je mahano, bilo bi kasno. Naročito je teško braniti se od činjenice da si uspešan. Srbija voli da veruje da je neko lopov, hohštapler i muljator. Ovde se retko, ako ikad, uspeh po definiciji pripisuje teškom radu, sposobnosti, želji za uspehom… "Insajder", ali i druge emisije na B92, postale su poligon za promociju komunističkih ideja i uravnilovke, a sprovedena privatizacija (tvrdim, jedna od najtransparentnijih u istočnoj Evropi i u tome nisam usamljen) dovodi se u navodnu vezu sa izmišljenim mafijaško-političko-tajkunskim krugovima moći.
Nabraja se nečija imovina kao da je to spisak smrtnih grehova ne govoreći o tome koliko te kompanije zapošljavaju ljudi, koliki porez plaćaju, koliko generišu novih malih i srednjih biznisa, koliko su kredita uzele od banaka i kakav su rizik preuzele da bi kreirale nešto novo, nešto opštekorisno… Na taj način se u javnosti potpuno obezvređuje bilo koji vid preduzetništva i to u trenutku kad je upravo preduzetništvo naših kompanija jedina stvar kojom se može pokušati održanje opšteg nivoa privredne aktivnosti iz prošlih godina. Direktnih stranih investicija sigurno neće skoro biti u značajnijem obimu imajući u vidu globalna finansijska kretanja. Takođe se otežava širenje poslova srpskih kompanija na tržišta zemalja regiona, ionako opterećena avetima prošlosti.
Ono što je za tebe, kao nekadašnjeg novinara, takođe nedopustivo jeste da tvoja televizija emituje vesti koje bi trebalo da budu, bez obzira na to što nisu javni servis, objektivno ogledalo, a ne propagandna mašina tvoje borbe sa onima koji brane svoje legalno stečene interese od laži, obmana i malicioznosti. Vesti su poslednji put u Srbiji bile autorski prilozi ostrašćenih poslušnika upravo na tom javnom servisu i to 4. oktobra 2000. godine. Tvoje kolege danas govore o takozvanim "Miloševićevim biznismenima" pošto valjda ništa normalno nije trebalo da postoji u Srbiji do pada njegovog režima. Da se neki ljudi nisu u tim, u svakom smislu teškim uslovima poslovanja trudili da naprave nešto što liči na moderan biznis, danas ne bismo imali nijednu srpsku kompaniju, pošto one (kompanije) ne nastaju preko noći. U već pomenutoj (po "Insajderu" problematičnoj) privatizaciji ne bi bilo nijednog srpskog privrednika koji bi kupio neku društvenu firmu, te bismo danas za vlasnike cele naše privrede imali strance. To je valjda u interesu naroda. Naravno da ne mislim da treba abolirati one koji su činili kriminal, to je već predmet nekih drugih priča. Ono što dodatno (u)zbunjuje jeste i pominjanje činjenice da se Delta ne reklamira na B92 već neko vreme u kontekstu "pritisaka" na vašu kuću. Nemoguće je ne postaviti pitanje da li bi onda ta ista Delta bila možda OK ako bi pustila koju paru za koju sekundu…?
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI | ODŠTAMPAJ TEKST | ||||
|
POVEZANI ČLANCI
Veran Matić, glavni urednik i direktor B92 >
Komercijalna subverzija
Vera Didanović
IZ ISTOG BROJA
-
Poreklo naroda >
Komercijalni genetički rodoslov
Slobodan Bubnjević -
Masonska godišnjica >
Ovde, sve je simbol
Zorica Janković -
O zakonu o sportu sa ministarkom >
Neće biti prodaje Marakane
Slobodan Georgijev -
Liga šampiona >
Ave Barselona
Vladimir Stanković -
Šta je propustila gđa Cetinić >
Katarina Živanović, VD direktora Muzeja istorije Jugoslavije -
Dobre namere u korist publike >
Momo Cvijović,
načelnik muzejske službe Muzeja istorije Jugoslavije -
Uništavanje Muzeja >
Biljana Stepanović,
generalni direktor Ekonomist Media Group i član Programskog saveta Muzeja "25. maj"