---

Novogovor >

Glas

Kad su majmuni odlučivali da postanu ljudi, buduće žene sasvim sigurno nisu pitane za mišljenje. Prvo zvanično odobrenje da glasaju – samo za muškarce, naravno – žene su dobile tek posle oko milion i po godina i to na Novom Zelandu, 1893.

Do početka Prvog svetskog rata žene su imale pravo glasa u samo četiri zemlje na svetu: Novom Zelandu, Australiji, Finskoj i Norveškoj. Prvi svetski rat je doneo preokret: pokazalo se da žene mogu da zamene muškarce na poljima, u fabrikama, kancelarijama, pa čak i na frontu. I, onda žene "dobijaju" pravo glasa u desetinama zemalja od Kanade do Kirgistana, od Švedske do Mongolije, Čilea i Sri Lanke.

Nešto slično dogodilo se posle Drugog svetskog rata. Samo u pet godina između 1945. i 1950. pravo glasa "dato" je ženama u 43 države. Ali nisu prednjačile najrazvijenije ili "najdemokratskije" zemlje: Italijanke su pravo glasa stekle tek 1945, Belgijanke 1948, jedva godinu pre Kineskinja i Sirijki, Kanađanke – samo da glasaju, a ne da budu i birane – 1950... Ukratko, žene su postale ravnopravne u pravu glasa tek u drugoj polovini prošlog veka.

Žene se danas bave svim poslovima "jačeg pola", uključujući tu i profesionalno ratovanje i boks. Ali nisu ravnopravne, jer ih za isti posao muškarci – manje plaćaju. U Paragvaju za isti posao žena dobija dve petine "muške" plate, u Singapuru, Brazilu i razvijenim demokratskim državama – Češkoj i Austriji dve trećine, Nemačkoj i Velikoj Britaniji tri četvrtine... Čak i u Švedskoj, prosečna ženska plata manja je za deset odsto od plate muškarca na istom poslu. Očito, mnogo je lakše ženama "dati", glas nego pošteno platiti njihov rad.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---