Kriminal >

Kućni pritvor uz narukvicu

Ukoliko se usvoje izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku, koji će u skupštinsku proceduru ući polovinom jula, izvršioci nekih lakših krivičnih dela mogli bi svoju kaznu da služe u kućnom pritvoru, uz obavezu da oko ruke ili noge nose elektronske narukvice sa odašiljačem. Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je da će sud određivati kuda i koliko će takvi zatvorenici moći da se kreću. To kretanje može uključivati i odlazak na posao ili odlazak jednom dnevno do najbliže prodavnice, dok bi sve ostalo vreme zatvorenici morali da provedu u kući.

Homen je rekao da će kretanje takvih zatvorenika nadzirati specijalno odeljenje MUP-a Srbije, a centri za nadgledanje će imati koordinaciju sa interventnim patrolama policije. "Ako bi osobe osuđene na kućni pritvor duže od 12 časova ili dva puta po šest sati bile van dozvoljenog mesta, automatski će im biti ukinuta ova mera i vraćaju se na izdržavanje zatvorske kazne", izjavio je Homen. Odlazak u zatvor bio bi kazna i za skidanje narukvice.

Homen je dodao da će ovakav način nadgledanja imati primenu i u drugim slučajevima, poput praćenja osoba osuđenih za nasilje u porodici, jer bi se tako u svakom trenutku znalo gde se nasilnik nalazi i on ne bi mogao da ode u deo grada u kome stanuju njegove žrtve.

U Ministarstvu pravde kažu da će se u početku ova sankcija primenjivati samo za izvršioce lakših krivičnih dela, koji su dobili kazne do godinu dana zatvora, i da bi se na taj način izbeglo da počinioci lakših krivičnih dela ili maloletnici tokom boravka u zatvoru budu u kontaktu sa okorelim kriminalcima.

Ovakav sistem nadgledanja osoba osuđenih na kućni pritvor nije jeftin, ali u Ministarstvu pravde ističu da će se ostvariti i značajne uštede. "Imamo oko 1000 kažnjenika osuđenih na kazne do godinu dana. Prva ušteda je što neće biti potrebno da gradimo dva nova zatvora. Svaki zatvorski dan državu košta 30 evra po osuđeniku. Ovakav način sankcionisanja lakših krivičnih dela znači da će država dnevno uštedeti 30.000 evra", rekao je Slobodan Homen. On je naveo i da je poznato da su naši zatvori prebukirani, da je realan kapacitet 7000, a da je u zatvorima u ovom trenutku 10.500 pritvorenika i zatvorenika. Državni sekretar Ministarstva pravde je objasnio da je predviđeno da se sistem alternativnih sankcija osim u Beogradu proširi na još šest većih gradova Srbije.

Realizacija projekta, koja podrazumeva obezbeđivanje kompjuterskih centara za nadgledanje, nabavku elektronskih narukvica i specijalizovane jedinice policije koje će po potrebi intervenisati, koštaće dva miliona evra, a finansiraće ga Evropska unija.

Hrvatska ima slične probleme kao i Srbija zbog manjka zatvorskih kapaciteta. I u ovoj zemlji je Zakonom o kaznenom postupku predviđen kućni pritvor, a uz pristanak okrivljenog mogu se primeniti mere elektronskog i video-nadzora. Međutim, kućni pritvor se u praksi određuje retko jer je za njegovo sprovođenje potrebno mnogo novca i ljudi.

Elektronsko nadgledanje osuđenika primenjuje se u velikom broju zemalja Evropske unije, poput Holandije, Francuske, Belgije i Švedske. U Velikoj Britaniji se kućni pritvor primenjuje od 1999, a 15.000 osuđenika je od tada nosilo elektronsku narukvicu.

Bogata naslednica Paris Hilton je 2007. godine provela u kućnom pritvoru 40 dana noseći elektronsku narukvicu. To je bio deo zatvorske kazne koju je dobila zbog vožnje sa suspendovanom dozvolom (dozvolu je izgubila zbog vožnje u alkoholisanom stanju).

Ivan (Džon) Demjanjuk, optužen pred sudom u Minhenu za saučesništvo u likvidaciji 29.000 Jevreja u logoru Sobibor u Poljskoj u Drugom svetskom ratu, čekao je odluku američkog suda o izručenju Nemačkoj u nekoj vrsti kućnog pritvora, a njegovo kretanje je bilo ograničeno sigurnosnom narukvicom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---