Saobraćaj – Udesi autobusa >

Umor, žurba, nepažnja

Udesi ove vrste se događaju svuda, uzročnik je po pravilu čovek, pre svega vozač. Srećom, nisu česta pojava, ali na nesreću, skoro uvek su sa tragičnim posledicama

Jednodnevni izlet u Luksor rutinska je turistička ponuda u Egiptu: stotine i stotine autobusa svakodnevno iz mnogih turističkih centara duž Crvenog Mora kreće ka toj takoreći obaveznoj destinaciji za svakog ko tamo odmor provodi. Prošlog četvrtka, među tim stotinama autobusa bio je i minibus sa turistima iz Srbije koji, sticajem nesretnih okolnosti, na odredište nisu stigli: na magistralnom putu od Safage prema Luksoru, u čeonom sudaru sa šleperom, njih devetoro je poginulo, a jedanaestoro je povređeno. Poginuli su, takođe, vozač minibusa i lokalni turistički vodič.

Odmah nakon ove tragedije mogli su se čuti/pročitati komentari kako su egipatski putevi "grozni", kako su tamošnji vozači "još gori", kako niko "ne poštuje saobraćajne propise koji i inače ne postoje", a iz nekih turističkih organizacija su upozoravali na lokalne "ulične turističke agencije" koje nude jeftinije aranžmane od onih "kancelarijskih", ali turiste prevoze "krševima" pa, eto, nije čudo da se tako što dogodi.

Ništa od toga, međutim, nije tačno. Putevi u Egiptu su verovatno u lošem stanju, ali ne tamo gde je velika koncentracija turista: duž obale crvenog mora je autoput, a magistralni put od Safage do Luksora je mnogo, mnogo bolji od Ibarske magistrale, dobro je obeležen za razliku od ove naše "reper-saobraćajnice", a saobraćajne patrole su na svakom koraku. Štaviše, opet "za razliku", na tom putu je preko dana kamionima zabranjen saobraćaj baš zbog velikog broja turističkih autobusa. Udes se dogodio u blizini autoputa, tik pred stupanje zabrane na snagu: vozač šlepera, verovatno umoran posle celonoćne vožnje, žurio je da se domogne autoputa na kome zabrana ne važi, otpočeo je preticanje kamiona ispred sebe, a da nije uočio vozilo koje mu je u susret dolazilo, što zbog umora, što zbog prašnjavog vozačkog stakla i izlazećeg sunca koje ga je zaslepljivalo. To što je izlet možda bio u organizaciji "ulične agencije" i što je minibus možda bio "krš", nikakvog uticaja nije imalo: umor i žurba u rano jutro dovoljan su predložak za scenario sa tragičnim ishodom.

Tako je bilo početkom ovog meseca u Bugarskoj: u rano jutro 4. jula, u blizini granice sa Turskom: na autobus sa turistima iz Srbije koji su se vraćali sa letovanja u Turskoj naleteo je kombi sa turskim "gastarbajterima" koji su putovali u domovinu na godišnji odmor. Nije poznato odakle su krenuli i gde im je bio cilj, ali pretpostavka da su na put krenuli prethodnog dana i da su do trenutka udesa prevalili bar 1500 kilometara je vrlo bliska istini. Za volanom su se verovatno menjali vozači, ali bez obzira na to svi su, zasigurno, bili umorni: dan i noć provesti u putu dovoljno je zamarajuće samo po sebi, kako za onoga koji volan drži tako i za sve ostale. Put od Zapada na Istok, čuveni koridor 10. kroz Srbiju i Bugarsku nije baš sjajan, ali je tokom noći slabo opterećen. Međutim, ujutro se saobraćaj zgušnjava, a putnicima u kombiju je cilj bio već nadomak, udaljen recimo tek koju stotinu kilometara, žure da što pre stignu, lokalna vozila ih usporavaju, sunce je vozaču "anfas" jer na istok putuju, on ipak kreće u preticanje... Epilog – čeoni sudar: svih sedam putnika kombija na mestu je poginulo, dok su putnici autobusa prošli sa lakšim povredama, prema svedočenju učesnika, samo zahvaljujući veštini vozača koji je posle sudara uspeo da zadrži autobus na kolovozu.

NEPAŽNJA: Žurba, međutim, nije nužan preduslov za udes. Dovoljna je kratka nepažnja. Recimo, prošle godine u ovo doba dogodila su se dva udesa u kojima su autobusi bili glavni, ali i jedini akteri: jedan na autoputu od Beograda ka Novom Sadu kod Inđije, drugi na autoputu Zagreb–Beograd kod Nove Gradiške.

Vozač Lastinog autobusa na redovnoj liniji Split–Beograd izgubio je kontrolu, zahvaljujući zaštitnoj ogradi ipak je vozilo na kolovozu zadržao, da bi se na kraju autobus zapalio. Požar je ubrzo po izbijanju zahvatio ceo autobus... U trenutku nesreće u autobusu je bilo 34 putnika. Dvoje nije uspelo da izađe. Zašto se to dogodilo i dalje je nepoznato: da li je vozač na trenutak zadremao, ili mu je iz nekog drugog razloga popustila pažnja, tek...

Poljski autobus, kojim su se turisti iz te zemlje vraćali sa letovanja u Bugarskoj, posle pola kilometra ševrdanja po putu se izvrnuo u jendek: poginulo je šest putnika, od toga dvoje dece, devetoro odraslih i šestoro dece je teško povređeno, a skoro svi ostali su pretrpeli lakše povrede. Autobus tipa "neoplan" bio je star dve godine i tehnički ispravan, za volanom su se tokom putovanja smenjivala dvojica vozača, a do nesreće je došlo zbog trenutne nepažnje vozača. Naime, suvozač koji se odmarao, zatražio je od vozača da isključi svetlo u autobusu, on je skrenuo pogled ka prekidaču i tada...

Inače, autobusi su bili tehnički ispravni, štaviše, bili su skoro novi, mada starost autobusa i nije u direktnoj proporciji sa ispravnošću. Ključ je, naime, u održavanju, a propisi su tako strogi i kazne za kršenje tih propisa su tako velike da nikom na pamet ne pada da ih krši: svi autobusi u javnom saobraćaju podvrgavaju se "velikom" tehničkom pregledu u za to licenciranoj ustanovi svakih šest meseci, a "malim", internim pregledom, pred svaki izlazak iz garaže, ispravnost verifikuje "odgovorno lice" i jao njemu ako je potpisao nešto što nije smeo. Zbog toga, tehnička neispravnost autobusa je u zanemarljivo malom broju slučajeva uzrok udesa, a i kad jeste, po pravilu je reč o autobusima u gradskom saobraćaju, mada je i to retkost: poslednji put se u Beogradu, u kome svakodnevno "krstari" bezmalo dve hiljade autobusa, tako nešto dogodilo pre dve godine.

VEST I STATISTIKA: Ništa drugo, nego nepažnja, uzrok je i tragičnog udesa koji se dogodio krajem maja ove godine na putu Prokuplje–Niš, nedaleko od sela Balajnac u opštini Merošina, kada su se u sustizanju sudarila dva od tri autobusa Nišekspresa u konvoju, koji su prevozili decu, učenike šestog razreda OŠ "Nikodije Stojanović Tatko" iz Prokuplja i njihove nastavnike, na jednodnevnu ekskurziju do Resavske pećine.

Pred polazak na ekskurziju, u skladu sa važećim propisima, saobraćajna policija je proverila tehničku ispravnost autobusa, ali i uvidom u tahografske zapise i vozačke dnevnike utvrdila da su vozači imali pauzu za odmor najmanje deset sati u kontinuitetu pre polaska na put. Sve je bilo u redu.

Međutim, nedugo posle polaska, jedna devojčica, kojoj je tog dana bio rođendan, kao što je običaj, pošla je od sedišta do sedišta sa kesom bombona. Počela je od vozača. Ali, dok je bombonu uzimao, dok ju je pogledao i srećan rođendan poželeo, vozač autobusa ispred je zbog nečega već prikočio, a dok je ovaj to video, za kočenje beše kasno; devojčica je poginula, a još dvanaestoro njih je povređeno. Samo za sekund nepažnje.

Koliko god propisi bili strogi, koliko god rigorozna kontrola bila, udesi autobusa se događaju, istina ne često, ali zato skoro uvek sa tragičnim posledicama. Zbog toga su vest. S druge strane, prema podacima iz Operativnog centra Ministarstva unutrašnjih poslova, od nedelje do ponedeljka, za samo 24 časa, na putevima u Srbiji evidentirano je 162 saobraćajna udesa u kojima je pet osoba izgubilo život, a 90 ih je teže ili lakše povređeno. Od toga, na području Beograda dogodile su se 53 saobraćajne nezgode, u kojima je jedno lice poginulo, a 16 ih je povređeno. Ali, to nije vest, to je statistika.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---