Gvadalahara >

Tri amigosa

Samit trojice amigosa – predsednika SAD, Kanade i Meksika – u osnovi je privatan skup disfunkcionalne severnoameričke porodice. Količina dobre volje i kooperacije koja se tim povodom iskazuje je neverovatna, ali se granični problemi ne smanjuju već uvećavaju. Protekcionizam je jedna od tema u agendi samita, kao i nezakonita imigracija, kriminal, krijumčarenje droge i potencijalni terorizam. Ove državne brige rezultirale su dvema visoko profilisanim i preskupim akcijama ove godine: SAD traži od kanadskih državljana pasoš na uvid prilikom ulaska u njihovu zemlju, a Amerikancima je potreban pasoš da bi se vratili kući. I, naravno, Kanada je uvela vize za građane Meksika koji žele da posete Kanadu. Ove mere su iritantne, ali svakako neophodne. To su problemi o kojima će diskutovati amigosi.

Za početak, Meksiko znatno zaostaje za svojim severnim komšijama u ekonomskom i političkom sektoru, što je dovelo do negativnih efekata – ilegalnog ulaska desetine miliona Meksikanaca u SAD. Zbog rupa u kanadskom sistemu i mnogobrojnih manipulacija statusom izbeglištva, povećao se ilegalni dotok Meksikanaca (mogućih kriminalaca) u Kanadu. Zbog lošeg funkcionisanja kanadskog sistema, odnosno da bi se sprečio ulazak potencijalnih kriminalaca, terorista i trgovaca drogom latinoameričkog porekla iz Kanade u Ameriku, uveden je sistem kontrole pasoša na granici ove dve zemlje.

Ipak, većina Meksikanaca koji emigriraju čine to zbog siromaštva, bezakonja u zemlji i de facto preuzimanja vlasti narko-kartela koji kontrolišu privredna i društvena kretanja u Meksiku. Drugi, možda najveći problem američkog kontinenta jeste povećanje apetita za narkoticima u SAD, koje ne dozvoljavaju legalizaciju narkotika, što ih čini još vrednijima i poželjnijima. Amerika godišnje utamniči stotine hiljada ovisnika, potroši milijarde dolara na suđenja, programe odvikavanja i resocijalizacije narkomana, ali uporno odbija čak i da organizuje debatu o legalizaciji i regulaciji tržišta narkotika i o njegovom eventualnom oporezivanju. Njihov rat protiv droge potpuni je promašaj zato što propagira predrasudu da su ovisnici kriminalci, a ne bolesnici. S druge strane, korupcija je metastazirala u meksičkom društvu uvlačeći sve veći broj Meksikanaca u kriminal. Prošle godine ubijeno je oko četiri hiljade policajaca koji su se suprotstavili narko kartelima, a stradalo je još šest hiljada civila. Kanadske vlasti najavile su da će poslati vojnog savetnika da pomogne meksičkoj vojsci i američkim vojnima stručnjacima u borbi protiv narko-kartela.

Samit trojice amigosa ima poslovnu agendu, kao što su protekcionizam, kriza bankarskog sistema i štetni efekti na turizam zbog kontrole pasoša i novouvedenog viznog sistema, ali je potkontekst mnogo mračniji. Bivši predsednik Kolumbije nedavno mi je rekao u intervjuu: "Trgovina drogom u SAD je nezaustavljiva, a karteli imaju svoje kojote koji dovode hiljade ilegalaca da rade na ulicama kao rasturači. Konzumiranje droge u SAD na istom je nivou uprkos ogromnim troškovima za zaustavljanje trgovine i bez obzira na hiljade pritvorenih narkomana u američkim zatvorima." Prema njegovom mišljenju, Amerikanci bi trebalo da odbace svoju politiku zabrane korišćenja droge i usvoje evropski ili kanadski sistem rešavanja tog problema u zdravstvenim institucijama. Zbog toga što oni nemaju nameru da bilo šta promene, Meksiko će propasti baš kako i Kolumbija. "Meksiko sada bije bitku protiv narko-kartela i to mora da čini, ali ne može da pobedi", rekao mi je tada bivši predsednik Kolumbije. Ne mogu da pobede ni amigosi.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---