54. sajam knjiga >

Nedelja zavođenja

Ovogodišnji Sajam knjiga otvoren je do 1. novembra. Očekuje se da će broj posetilaca sa kupljenim ulaznicama premašiti prošlogodišnjih 135.000, odnosno da će dostići 150.000

Ovog ponedeljka otvoren je 54. sajam knjiga u Beogradu. I ovog puta se u najavama opisuje kao najveći u jugoistočnoj Evropi i jedan od najvećih na kontinentu. Ono što je svakako tačno povodom novog Sajma knjiga jeste vidljivo veći izlagački prostor i novi koncept. Vrlo je moguće da će biti upamćen baš po ove dve promene, a ne po broju novih naslova i kvalitetu izdavačke produkcije.

Knjige i prateći programi Sajma nalaze se na 31.000 kvadratnih metara, što je za 7500 više nego prethodnih godina. Sve hale izuzev četvrte su klimatizovane, što je takođe napredak. Novim izlagačkim konceptom, prvi put u istoriji Sajma knjiga, odvojen je sajam od vašara, što se zaista može smatrati uspehom. U Prvoj hali su štandovi domaćih i stranih izdavača na kojima oni izlažu i prodaju isključivo svoje knjige, knjižari su u parteru Četvrte hale, a antikvarnice i prodavci korišćenih knjiga su na njenoj galeriji. Državne institucije i ustanove su sklonjene u Halu 1a, dok su izdavači školske i stručne literature u Hali 2a. Ova nova koncepcija je ostvarena nakon barem četvorogodišnjih kritika, priča, žalbi i sličnog, i publike i učesnika, da koncept koji nije branio da svi prodaju sve i na svakom mestu nije dostojan ni manifestacije ni knjige. U vreme pisanja ovog teksta, nepun dan nakon otvaranja Sajma, i učesnici i prvi posetioci bili su zadovoljni preglednošću i redom nastalim zbog promene koncepta, nadajući se da će je i do poslednjeg dana svi poštovati.

Otvarajući 54. sajam knjiga, pisac Dragan Velikić je ovu manifestaciju opisao kao knjižaru "koja ne samo da opstaje već iz godine u godinu raste, postajući najveće odredište koliko za pisce i čitaoce, toliko i za izdavače iz čitavog regiona". Podsetio je da je knjiga "najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova, s drugim kulturama, sa svime što je postojalo i sa svime što može da postoji u svim vremenima i svim prostorima". U ime počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma – Grčke, pisac i akademik Tanasos Valtinos najavio je da će se "u prazničnom duhu u narednih nekoliko dana desiti poznanstva, uspostaviće se kontakti, potpisaće se ugovori, ne bračni, već književni, što naravno ne umanjuje zavodnički karakter koji ima svaki praznik, jer umetnik, a posebno književnik, uvek je iskaz ljubavi".

GOSTI I DOMAĆINI: Štand Grčke je organizovan u osam tematskih celina koje prezentuju dela 13 najuglednijih savremenih pisaca i devet najpoznatijih izdavača. Svih sajamskih dana održavaće se predavanja, projekcije, radionice za decu, performansi i prezentacije Fondacije Helenskog saveta i Helenskog fonda za kulturu u Beogradu. Osim Grčke, na Beogradskom sajmu izlažu izdavači iz još 22 zemlje. Prevedene knjige naših autora na osnovu Konkursa za projekat prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu biće izložene na štandu Ministarstva kulture. Sajam je pozvao 50 stranih gostiju. Za sada, javnosti je najatraktivniji Toni Parsons, čijih je sedam bestselera prevedeno na srpski.

U BROJKAMA: I stranih i domaćih izlagača, znači ne samo izdavača, ima oko 800 – približno kao i prethodnih godina, kako je objašnjavano pre početka Sajma. S obzirom na to da je Sajam knjiga proizvod i pokazatelj jednogodišnje izdavačke produkcije, dobar je trenutak da se ona sagleda u brojkama.

Ukupan broj objavljenih knjiga je 11.634, od kojih je 7441 naslov objavljen prvi put. U poređenju sa prethodnim godinama, izdavačka produkcija je na nivou 2000. godine u kojoj je objavljeno 11.138 naslova, odnosno 2002. godine – 11.656. Prošle godine je objavljeno 17.379, najviše u ovom veku. Da li su autori slogana ovogodišnjeg Sajma, More knjiga, znali za ove podatke?

Među ovogodišnjim knjigama najviše ima beletristike – 3430 naslova, od kojih je 976 prevedenih a 2454 iz domaće književnosti. Slede: društvene nauke – 3071, udžbenici 1638, prirodne nauke i tehnika – 1531, humanističke nauke – 1293, dečje knjige 1019, i lingvistika, jezik, teorija i istorija književnosti – 290 knjiga.

Prema podacima Narodne biblioteke Srbije, članarinu u ISBN sistemu od početka godine do početka Sajma uplatila su 1983 izdavača, od kojih je njih oko 300 objavilo najmanje deset naslova. Prvih deset izdavača sa najviše objavljenih knjiga su: Evro-Giunti (431), Zavod za udžbenike (313), Službeni glasnik (292), Laguna (276), Kreativni centar (127), novosadski Prometej (103), čačanska Pčelica (100), IPS Media (93), Mladinska knjiga (92) i Alnari (86).

Ovogodišnji Sajam knjiga otvoren je do 1. novembra. Na konferenciji za medije održanoj neposredno pre početka manifestacije, izrečena je nada da će se dogoditi čudo, i da će broj posetilaca sa kupljenim ulaznicama premašiti prošlogodišnjih 135.000, odnosno da će dostići 150.000.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---